Гледиште Библије

Да ли хришћани треба да подржавају смртну казну?

„ТО ЈЕ морално и етички погрешно.“ „То је фер и праведно.“ Ова супротна гледишта дошла су од двојице свештеника, обојица су номинални хришћани. Препирали су се око једног данашњег горућег спорног питања — смртне казне. Новински чланак који их је цитирао, запазио је: „Кад религиозне вође дебатују о смртној казни, обе стране наводе библијске стихове како би подупрли своје ставове.“

Неки образлажу да смртна казна штити недужне, унапређује правду и одвраћа од озбиљног злочина. Други инсистирају да је то неморално — начин узвраћања на насиље још већим насиљем и далеко је гори од племенитијег задатка рехабилитовања криминалаца тако што им се помаже да постану корисни чланови друштва.

У политичкој арени у Сједињеним Државама, ова дебата је нарочито јака и религиозне вође нису оклевале да се укључе у њу. Међутим, можда се питате: ’Да ли Библија има ишта да каже о смртној казни?‘ У ствари, има.

Предавање „мача“ људским властима

Убрзо након потопа у Нојевим данима, Јехова Бог је потврдио драгоценост људског живота и затим је рекао: „Ко пролије крв човечју, његову ће крв пролити човек“ (Постање 9:6). Наравно, ово није била отворена дозвола за освету. Уместо тога, то је значило да ће отада ваљаним конституисаним људским властима бити дозвољено да погубе оне који другима одузимају живот.

У древном Израелу, Закон који је Бог пренео преко Мојсија предвидео је смртну казну за извесне озбиљне прекршаје (Левитска 18:29). Међутим, Закон је обезбедио и непристрано суђење, сведочење очевица и обуздавање корупције (Левитска 19:15; Поновљени закони 16:18-20; 19:15). Требало је да судије буду побожни људи и сматрали су се одговорним самом Богу! (Поновљени закони 1:16, 17; 2. Летописа 19:6-10). Тако су били заштита против злоупотребе смртне казне.

Данас ниједна владавина на овој земљи истински не представља божанску правду као што је то представљао древни Израел. Али, владавине на многе начине заиста служе као Божје ’слуге‘ или заступници, у томе што чувају извесну меру реда и стабилности и обезбеђују потребне јавне службе. Апостол Павле је подсетио хришћане да буду послушни овим „вишим властима“, а затим је додао: „Али ако зло чиниш бој се, јер [владавина] узалуд не носи мача; јер је Божји слуга да врши освету, и да казни онога који зло чини“ (Римљанима 13:1-4).

’Мач‘ који је Павле споменуо симболизује право владавине да кажњава криминалце — чак и смрћу. Хришћани поштују то право, али треба ли да настоје да утичу на то како се оно спроводи?

’Мач‘ злоупотребљен

Људске владавине су сигурно много пута витлале ’мачем‘ у име правде. Али се мора признати да су и криве због његове злоупотребе (Проповедник 8:9). Владавина старог Рима била је крива због тога што је витлала ’мачем‘ судског погубљења против недужних Божјих слугу. Јован Крститељ, Јаков, па и Исус Христ, били су међу њеним жртвама (Матеј 14:8-11; Марко 15:15; Дела апостолска 12:1, 2).

Нешто слично се дешава и у савремено доба. Недужне Јеховине слуге погубљене су у различитим земљама — стрељањем, гиљотином, вешањем, у гасним коморама — и све су то „законито“ извршиле владавине које су покушавале да угуше хришћанство. Све силе које злоупотребе своју власт положиће рачун Богу. Какву ужасну кривицу за крв сносе! (Откривење 6:9, 10).

Прави хришћани се јеже при помисли да сносе кривицу за крв пред Јеховом Богом. Стога, иако поштују право владавине да витла ’мачем‘, они су и те како свесни тога како се то злоупотребљава. Служио је као оруђе за прогањање, а понекад се њиме витлало с пристраном суровошћу према некима и с неприкладном благошћу према другима.a Стога како хришћани реагују на дебату о смртној казни? Да ли се мешају у то и да ли се залажу за промену?

Хришћанска неутралност

Насупрот оним свештеницима поменутим на почетку, прави хришћани покушавају да задрже на уму једно важно начело: Исус Христ је рекао својим следбеницима да не буду „део света“ (Јован 15:19; 17:16, NW).

Да ли хришћанин може испоштовати тај налог и још увек се придружити дебати о смртној казни? Очигледно не. Најзад, ово је социјално и политичко спорно питање. У Сједињеним Државама, кандидати за политичку функцију обично користе своје гледиште о смртној казни — било да је оно за њу или против ње — као важно начело у својој кампањској платформи. Они ватрено дебатују о тој теми и користе емоционалну напетост коју ова тема обично изазива, као оруђе како би придобили гласаче за своју ствар.

Можда је ово питање о коме хришћанин треба да размисли: да ли би се Исус умешао у спор око тога како светске владавине витлају ’мачем‘? Сетите се да кад су његови земљаци покушали да га умешају у политику, Исус „отиде опет у гору сам“ (Јован 6:15). Зато изгледа да је далеко вероватније да би он оставио ту ствар тамо где ју је Бог поставио — у руке владавина.

Тако и данас, од хришћана би се очекивало да буду опрезни да се не мешају у расправе о овој теми. Они ће признати право владавина да раде онако како желе. Али као хришћанске слуге које нису део овог света, они неће ни признати подршку смртној казни ни подупирати њено укидање.

Уместо тога, они задржавају на уму речи из Проповедника 8:4: „Јер је реч краљева моћна, и ко је ту који ће му рећи: Шта радиш?“ Да, светским ’краљевима‘ или политичким владарима, дата је моћ да спроводе своју сопствену вољу. Ниједан хришћанин нема власт да их позове на одговорност. Али Јехова може. И он то и хоће. Библија нам дозвољава да се унапред радујемо дану кад ће Бог донети коначну правду за сваки злочин и сваку злоупотребу ’мача‘ у овом старом свету (Јеремија 25:31-33; Откривење 19:11-21).

[Фуснота]

[Извор слике на 22. страни]

The Bettmann Archive