Убрзо по ослобођењу из Египта, Израелци су почели да мрмљају због хране. Јехова им је дао ману (Излазак 12:17, 18; 16:1-5). Мојсије је тада рекао Арону: „Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни га пред Јехову да се чува за потомке ваше.“ У извештају даље стоји: „Арон га остави пред Сведочанством [нека врста архиве у којој су се чували важни документи], да се чува“ (Излазак 16:33, 34). Арон је несумњиво одмах напунио крчаг маном, али га није ставио пред Сведочанство све док Мојсије није завршио ковчег и ставио плоче у њега.

Бог је давао ману Израелцима током њиховог 40-годишњег лутања по пустоши. То је престао да ради када су почели да ’једу од жита оне земље‘ која им је била обећана (Исус Навин 5:11, 12). Аронов штап је био стављен у ковчег савеза са сврхом — да би служио као знак и сведочанство против бунтовних генерација. То указује да је тај штап остао пред Сведочанством најмање до времена када се завршило лутање по пустоши. Зато је логично закључити да су након неког времена после уласка Израела у Обећану земљу а пре посвећења Соломоновог храма, Аронов штап и златни суд били извађени из ковчега савеза.