Ипак, на жалост, они нису увек ценили своју предност да су обожаваоци једног правог Бога. Коначно су Израелци као целина постали неверни, и 607. године пре н. е. Јехова је дозволио да буду одведени као заробљеници у Вавилон. Као што је Бог рекао Мојсију, баш због своје доброте Он ”никако неће дати изузеће од казне“ (2. Мојсијева 34:7, НС).

Коначно, не би смели да злоупотребимо Божју доброту. Тачно је да Јехова опрашта грешницима. Краљ Давид је био уверен у повољни одговор кад се молио: ”Греха моје младости и мојих противљења немој се опомињати. Према својој приврженој љубави сети ме се, ради доброте своје, о Јехова“ (Псалам 25:7, НС). Да ли то значи да можемо дозволити да чинимо грешке очекујући са сигурношћу Божји опроштај? Никако. Не заборавимо да Божја доброта значи да ”никако неће дати изузеће од казне“ грешницима који се не кају.