Илија је кренуо за Ахавом. Пред њим се пружао дуг, мрачан и мокар пут. Међутим, оно што се затим одиграло било је необично.

„Јеховина рука била је над Илијом, и он је подвио скутове хаљине своје и трчао пред Ахавом све до Језраела“ (46. стих). Очигледно је „Јеховина рука“ била над Илијом на натприродан начин. Језраел је био удаљен око 30 километара, а Илија више није био младић.e Замислите само тог пророка како подвија своју дугу хаљину, везује је за бокове тако да може слободно да се креће и затим трчи низ тај кишом наквашен пут — трчи толико брзо да је сустигао краљевску кочију, престигао је и оставио иза себе!

Какав је то само благослов био за Илију! То што је осетио такву снагу, крепкост и издржљивост — какву можда чак ни у младости никада није осетио — сигурно је било узбудљиво искуство. То нас подсећа на пророчанство у коме се верним особама обећава савршено здравље и крепкост у предстојећем Рају на земљи (Исаија 35:6; Лука 23:43). Док је трчао по том мокром путу, Илија је сигурно знао да има одобравање свог Оца, јединог истинитог Бога, Јехове!