Блесци светла у апостолска времена

„Светлост се за праведника сеје [„сија“, NW] а весеље за оне који су права срца“ (ПСАЛАМ 97:11).

1. Како су Јеховини сведоци данас слични раним хришћанима?

КОЛИКО као прави хришћани, ценимо речи из Псалма 97:11! ’Светлост сија‘ за нас увек изнова. Заиста, неки од нас деценијама посматрају Јеховино блештање просвећења. Све ово подсећа нас на Пословице 4:18, које гласе: „Пут је праведника као блистава светлост чији сјај до пуног дана расте.“ Пошто више ценимо Писмо него традицију, ми, Јеховини сведоци, слични смо раним хришћанима. Њихов став јасно се може видети из историјских књига Хришћанских грчких списа и из писама која она садрже, написаних под божанским надахнућем.

2. Који су били међу првим блесцима светла које су примили Исусови следбеници?

² Међу првим блесцима светла које су рани следбеници Исуса Христа примили били су они који су у вези с Месијом. Андрија је рекао свом брату Симону Петру: „Нађосмо Месију“ (Јован 1:41). Након неког времена, Отац који је на небу оспособио је апостола Петра да сведочи тако када је рекао Исусу Христу: „Ти си Христос, Син Бога живога“ (Матеј 16:16, 17; Јован 6:68, 69).

Светло у погледу њиховог проповедничког задатка

3, 4. Након свог ускрсења, које је просветљење Исус пружио својим следбеницима у погледу њихове будуће активности?

³ После свог ускрсења, Исус Христ је пружио блеске светла у погледу обавезе остављене свим његовим следбеницима. Највероватније је да је групи од 500 ученика окупљених у Галилеји рекао: „Идите дакле и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, и учите их да изврше све заповести што сам вама дао, – и ево ја сам с вама у све дане до свршетка света“ (Матеј 28:19, 20; 1. Коринћанима 15:6). Од тада, требало је да сви Христови следбеници буду проповедници, и није требало да њихов проповеднички задатак буде ограничен на ’изгубљене овце дома Израелова‘ (Матеј 10:6). Нити је требало да обављају Јованово крштење у знак покајања ради опроштења греха̂. Уместо тога, требало је да крштавају људе „у име Оца и Сина и Светога Духа“.

⁴ Непосредно пре него што је Исус узашао на небо, његових 11 верних апостола га пита: „Господе, хоћеш ли ти у то [„ово“, NW] време повратити краљевство Израиљево?“ Уместо да одговори на то питање, Исус је дао даљна упутства о њиховом проповедничком задатку, говорећи: „[Примићете] силу Духа Светога, који ће да сиђе на вас, и бићете ми сведоци и у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.“ До тада, они су били само Јеховини сведоци, али сада ће они бити и Христови сведоци (Дела апостолска 1:6-8).

5, 6. Које су блеске светла Исусови следбеници примили на Педесетници?

⁵ Како су сјајне блеске светла примили Исусови следбеници само десет дана касније! На дан Педесетнице 33. н. е., по први пут, схватили су значење Јоила 2:28, 29: „Излићу [ја Јехова] затим дух свој на свако тело, и прорицаће синови и кћери ваше, старци ваши снове ће сањати и младићи ваши имаће виђења. И на слуге и на слушкиње своје излићу ја дух свој у то време.“ Исусови ученици су видели свети дух, у облику језика као од ватре, како почивају на главама свих њих — око 120 људи и жена окупљених у Јерусалиму (Дела апостолска 1:12-15; 2:1-4).

⁶ Такође на дан Педесетнице, ученици су први пут разумели да се речи из Псалма 16:10 примењују на ускрснулог Исуса Христа. Псалмиста је био рекао: „Јер ти [Јехова Боже] нећеш душу моју Шеолу предати, нећеш дати да миљеник твој труљење гледа.“ Ученици су схватили да се ове речи на би могле применити на краља Давида, пошто је његов гроб био међу њима до тог дана. Не изненађује што је око 3 000 оних који су чули ово ново објашњено светло било толико уверено да се крстило тог истог дана! (Дела апостолска 2:14-41).

7. Које је сјајно светло примио апостол Петар током његове посете официру римске војске, Корнелију?

⁷ Многе векове Израелци су ценили оно што је Бог рекао у вези с њима: „Вас ја саме измеђ’ свих племена земље изабрах“ (Амос 3:2). Стога је заиста био сјајан блесак светлости што су га апостол Петар и они који су га пратили у кућу официра римске војске Корнелија добили када је свети дух први пут сишао на необрезане паганске вернике. Вредно је пажње то да је ово био једини пут да је свети дух био дат пре крштења. Али морало је да буде тако. Другачије, Петар не би знао да су ти необрезани пагани били квалификовани за крштење. Потпуно ценећи значај ове појаве, Петар је упитао: „Може ли се одрећи вода крштења онима [паганима] који примише Духа Светога исто као и ми?“ Наравно, нико од присутних није могао с правом приговорити, те се обавило крштење ових пагана (Дела апостолска 10:44-48; упореди Дела апостолска 8:14-17).

Нема више обрезања

8. Зашто је неким раним хришћанима било тешко да напусте обрезање?

⁸ Даљњи јасан блесак истине појавио се у повезаности с питањем обрезања. Обичај обрезања имао је свој почетак 1919. пре н. е. с Јеховиним савезом с Аврамом. Бог је тада заповедио Авраму да он и сви други мушкарци његовог домаћинства треба да се обрежу (Постање 17:9-14, 23-27). Тако је обрезање постало знак препознавања Аврамових потомака. И како су само били поносни на овај обичај! Као резултат, „необрезани“ је постао израз презира (Исаија 52:1; 1. Самуилова 17:26, 27). Лако је видети зашто су извесни рани јеврејски хришћани желели да задрже овај симбол. У вези ове ствари неки од њих су водили приличну дискусију с Павлом и Варнавом. Да би се то средило, Павле и други су отишли у Јерусалим да се посаветују с хришћанским водећим телом (Дела апостолска 15:1, 2).

9. Који су блесци светла били откривени првобитном водећем телу, као што је забележено у 15. поглављу Дела апостолских?

⁹ Овог пута, ти рани хришћани нису посредством очигледног чуда примили светло да обрезање није више захтев за Јеховине слуге. Напротив, они су то повећано светло примили истражујући Писмо, ослањајући се на свети дух за вођство и слушајући искуства Петра и Павла с обзиром на обраћење необрезаних пагана (Дела апостолска 15:6-21). Одлука је била издата у једном писму које делимично гласи: „Јер изгледа добро Светоме Духу и нама, да никаквих тегоба не мећемо на вас осим ових потребних: да се чувате меса жртвованог идолима, крви, удављених животиња и блуда“ (Дела апостолска 15:28, 29). Према томе, рани хришћани су били ослобођени заповести да практикују обрезивање и других захтева Мојсијевог закона. Стога, Павле је могао рећи галатијским хришћанима: „За [„такву“, NW] слободу је нас Христос откупио“ (Галатима 5:1).

Светло у јеванђељима

10. Који су били неки блесци светла који су откривени у Матејевом јеванђељу?

¹⁰ Нема сумње да Јеванђеље по Матеју, написано око 41. н. е., садржи многе блеске светла који су од користи за његове читаоце. Релативно мало хришћана из првог века је лично чуло како Исус излаже своја учења. Посебно Матејево јеванђеље наглашава да је тема Исусовог проповедања било Краљевство. И како је Исус снажно нагласио важност поседовања исправног потицаја! Какви су блесци светла били у његовој беседи на гори, у његовим параболама (попут оних забележених у 13. поглављу) и у његовом великом пророчанству у 24. и 25. поглављу! На све ово, раним хришћанима је скренута пажња у извештају Матејевог јеванђеља, написаном само неких осам година након Педесетнице 33. н. е.

11. Шта се може рећи о садржају Јеванђеља̂ по Луки и Марку?

¹¹ Око 15 година касније, Лука је написао своје јеванђеље. Док је много тога слично Матејевом извештају, 59 посто је допунско. Лука је забележио шест Исусових чуда и више него дупло од тога Његових илустрација, које други писци јеванђеља не спомињу. Очигледно само неколико година касније, Марко је написао своје јеванђеље, стављајући нагласак на Исуса Христа као човека од акције, чудотворца. Премда је Марко углавном испричао догађаје које су претходно обухватили Матеј и Лука, он је забележио једну параболу коју они нису. У тој илустрацији, Исус је упоредио Краљевство Божје са семеном које ниче, расте и постепено рађа плодa (Марко 4:26-29).

12. До ког степена је Јованово јеванђеље пружило даљње просвећење?

¹² Затим је ту било Јованово јеванђеље, написано више од 30 година након што је Марко написао свој извештај. Какав је сноп светла Јован бацио на Исусову службу, нарочито кроз много осврта на Његово предљудско постојање! Једино Јован даје извештај о Лазаревом ускрсењу, и само нам он пружа многе лепе Исусове опаске упућене његовим верним апостолима као и његову срдачну молитву у ноћи његове издаје, као што је забележено од 13. до 17. поглавља. У ствари, каже се да је 92 посто Јовановог јеванђеља јединствено.

Блесци светла у Павловим писмима

13. Зашто су неки гледали на Павлово писмо Римљанима као да је оно јеванђеље?

¹³ Апостол Павле је нарочито био коришћен да донесе блеске истине хришћанима који су живели у време апостола̂. На пример, ту је Павлово писмо Римљанима, написано око 56. н. е. — приближно у исто време када је Лука написао своје јеванђеље. У том писму Павле истиче чињеницу да се праведност приписује као резултат Божје незаслужене доброхотности а кроз веру у Исуса Христа. Павлово наглашавање овог аспекта добре вести проузроковало је да неки гледају на његово писмо Римљанима као да је пето јеванђеље.

14-16. (а) У свом првом писму хришћанима у Коринту, које је светло Павле излио на потребу за јединством? (б) Које даљње светло што се тиче понашања садржи прва Коринћанима?

¹⁴ Павле је писао о извесним стварима које су узнемиравале хришћане у Коринту. Његово писмо Коринћанима укључује много надахнутог савета који користи хришћанима све до нашег времена. Прво, требало је да просвети Коринћане што се тиче грешке коју су правили у формирању култова личности око извесних особа. Апостол их је исправио, одважно им говорећи: „Молим вас, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа, да сви ви једно говорите и да не буду међу вама распре, него да будете потпуно сложни у једном духу и у једном осећању“ (1. Коринћанима 1:10-15).

¹⁵ У хришћанској скупштини у Коринту толерисао се крупан неморал. Тамо је један човек узео жену свог оца, практикујући тако „блуд како се ни међу паганцима не чује“. Павле је јасно написао: „Избаците злога из своје средине“ (1. Коринћанима 5:1, 11-13). То је било нешто ново за хришћанску скупштину — искључење. Једна друга ствар у којој је коринтској скупштини била потребна просвећеност била је у вези с чињеницом да неки њени чланови воде своју духовну браћу на светске судове да би средили оптужбе. Павле их је строго укорио због тога (1. Коринћанима 6:5-8).

¹⁶ Још једна ствар која је мучила скупштину у Коринту била је у вези с полним односима. У 1. Коринћанима, 7. поглавље, Павле је показао да би због преовладавања полног неморала за сваког мушкарца било добро да има своју жену и свака жена свог мужа. Павле је такође показао да иако су самци у могућности да служе Јехови с мање ствари које одвраћају пажњу, немају сви дар самаштва. И ако би женин муж умро, она би била слободна да се опет уда али „само у Господу“ (1. Коринћанима 7:39).

17. Које је светло Павле излио на науку ускрсења?

¹⁷ Какве је блеске светла о ускрсењу Господ употребио Павла да проспе! С каквом ће врстом тела бити подигнути помазани хришћани? „Сеје се тело путено, и ускрсава тело духовно“, писао је Павле. Ниједно телесно тело неће бити узето на небо, пошто „пут и крв не могу наследити краљевства Божјега“. Павле је додао да неће сви помазаници спавати у смрти, већ да ће током Исусове присутности неки бити ускрснути у бесмртни живот тренутно приликом смрти (1. Коринћанима 15:43-53).

18. Које је светло у односу на будућност садржавало прво Павлово писмо Солуњанима?

¹⁸ У његовом писму хришћанима у Солуну, Павле је био употребљен да баци светло на будућност. Јеховин дан ће доћи као лопов у ноћи. Павле је такође објаснио: „Јер кад реку људи: ’Мир и безбедност!‘, онда ће изненада напасти на њих погибао, као болови порођаја на трудну жену, и они неће утећи“ (1. Солуњанима 5:2, 3).

19, 20. Које су блеске светла примили хришћани у Јерусалиму и Јудеји у Павловом писму Јеврејима?

¹⁹ Пишући своје писмо Јеврејима, Павле је пренео блеске светла раним хришћанима у Јерусалиму и Јудеји. Како је снажно показао супериорност хришћанског система обожавања над мојсијевским системом обожавања! Уместо да следе закон који су пренели анђели, хришћани имају веру у спасење о ком је најпре говорио Божји Син, који је далеко супериорнији од таквих анђеоских весника (Јеврејима 2:2-4). Мојсије је био пуки слуга у дому Божјем. Међутим, Исус Христ председава над целим домом. Христ је првосвештеник по реду Мелхиседековом, имајући положај далеко супериорнији од Аронског свештенства. Павле је такође нагласио да Израелци нису могли да уђу у Божји покој због недостатка вере и послушности, али хришћани улазе у тај покој због своје верности и послушности (Јеврејима 3:1–4:11).

²⁰ Затим, такође, нови савез је далеко супериорнији од савеза закона. Као што је 600 година раније проречено у Јеремији 31:31-34, они који су у новом савезу имају Божји закон написан у својим срцима и радују се правом опроштењу греха. Уместо да имају првосвештеника који мора сваке године да приноси жртве за своје грехе и грехе тих људи, хришћани имају свог Првосвештеника Исуса Христа, који је без греха и који је једном и заувек принео жртву за грехе. Уместо да уђе у рукама направљену светињу да представи своју жртву, он је ушао у само небо, да се тамо појави пред особом Јеховином. Штавише, животињске жртве под Мојсијевим савезом закона нису могле потпуно да уклоне грехе, иначе се не би приносиле годишње. Али Христова жртва, принесена једном заувек, уклања грехе. Све ово излива светло на велики духовни храм, у чијем предворју данас служе помазани остатак и „друге овце“ (Јован 10:16; Јеврејима 9:24-28).

21. Шта показује ово разматрање што се тиче испуњења Псалма 97:11 и Пословица 4:18 у апостолска времена?

²¹ Простор не дозвољава пружање више примера, као што су блесци светла које налазимо у писмима апостола Петра и оним од ученика Јакова и Јуде. Али и ово споменуто увелико треба да покаже да су Псалам 97:11 и Пословице 4:18 нашли испуњење у апостолска времена. Истина је почела да напредује од предслика и сенки ка испуњењима и стварностима (Галатима 3:23-25; 4:21-26).

22. Шта се десило након смрти апостола̂, и шта ће следећи чланак показати?

²² Након смрти Исусових апостола и почетка прореченог отпада, светло истине је горело веома слабо (2. Солуњанима 2:1-11). Међутим, према Исусовом обећању, након много векова Господар се вратио и затекао ’верног и мудрог слугу‘ како даје ’чељади‘ њихову храну у право време. Као резултат, Исус Христ је поставио тог слугу „над свим имањем својим“ (Матеј 24:45-47). Какви су блесци светла уследили? Ово ће се разматрати у следећем чланку.

[Фуснота]

Блесци светла — велики и мали (1. део)

„Пут је праведника као блистава светлост чији сјај до пуног дана расте“ (ПОСЛОВИЦЕ 4:18).

1. Зашто се истина открива постепено?

ДОКАЗ је божанске мудрости да се, у складу с Пословицама 4:18, откривање духовних истина одиграва постепено посредством блесака светла. У претходном чланку смо видели како се овај цитат испунио у апостолска времена. Да је гомила библијске истине била откривена одједном, то би било и заслепљујуће и збуњујуће — увелико попут дејства изласка из мрачне пећине на сјајну светлост сунца. Сем тога, постепено откривена истина јача веру хришћана̂ на један сталан начин. Она њихову наду чини све светлијом и њихову стазу којом треба да иду све јаснијом.

„Верни и разборити роб“

2. Исус је показао да ће користити кога да донесе духовно светло својим следбеницима, и од кога се то средство састоји?

² У апостолска времена Исус Христ је изабрао да употреби натприродна средства да својим следбеницима да̂ најраније блеске светла. Имамо два примера тога: Педесетница 33. н. е. и обраћење Корнелија 36. н. е. Потом, Христ је изабрао да употреби људско посредовање, баш као што је прорекао: „Ко је дакле тај верни и мудри слуга [„верни и разборити роб“, NW], кога је поставио господар његов над својом чељади, да им даје храну на време? Благо слузи, кога кад дође господар његов нађе да извршује тако! У истину вам кажем: Поставиће га над свим имањем својим“ (Матеј 24:45-47). Овај роб није могао бити само једна особа зато што он треба да обезбеђује духовну храну од када је хришћанска скупштина настала на Педесетници, па све док Господар, Исус Христ, не дође да сведе рачун. Чињенице показују да ова класа верног и разборитог роба укључује све помазане хришћане као једну групу на земљи у било које дато време.

3. Ко је био убројан међу прве чланове класе роба?

³ Ко је био убројан међу прве чланове класе верног и разборитог роба? Један је био апостол Петар, који је пазио на Исусову заповест: „Паси овце моје“ (Јован 21:17). У друге ране чланове класе роба убрајају се Матеј, који је написао јеванђеље које носи његово име, и Павле, Јаков и Јуда, који су написали надахнута писма. Апостол Јован, који је забележио књигу Откривења, своје јеванђеље и своја писма, такође је био члан класе верног и разборитог роба. Ови људи су писали у складу с Исусовим овлашћењем.

4. Ко су ’домашњи‘?

⁴ Ако су сви помазаници као група, без обзира где они живе на земљи, чланови класе роба, ко су „чељад [’домашњи‘, ДК]“? Она су исти помазаници али посматрани с друкчије тачке гледишта — као појединци. Да, као појединци они ће бити од ’роба‘ или ће бити „чељад [’домашњи‘, ДК]“, зависно од тога да ли су духовну храну делили или су се њом послуживали. Да прикажемо: Као што је забележено у 2. Петровој 3:15, 16, апостол Петар прави осврт на Павлова писма. Када их чита, Петар би био као један од чељади хранећи се духовном храном коју је пружио Павле као представник класе роба.

5. (а) Шта се догодило робу током векова након апостола̂? (б) Који су се развоји одиграли у другој половини 19–ог века?

⁵ У овом погледу, књига Божје хиљадугодишње царство се приближило навела је: „Што се тиче тога како је стварно класа ’верног и разборитог роба‘ постојала и служила кроз векове након смрти апостола̂ Господара Исуса Христа, немамо јасну историјску слику. Очигледно је једна генерација класе ’роба‘ хранила наредну генерацију (2. Тимотеју 2:2). Али у другој половини деветнаестог века било је богобојазних особа које су волеле духовну храну из Библије и које су желеле да се њом хране... Разреди за проучавање Библије... били су формирани и напредовали су у разумевању основних истина Светог Писма. Искрене несебичне особе међу тим истраживачима Библије биле су жељне да поделе те виталне оброке духовне хране с осталима. Они су имали верни дух ’роба‘ који је постављен да даје ’домашњима‘ потребну духовну „храну на време“. Они су били ’разборити‘ у разазнавању да је тада било право и подесно време, и који су били најбољи начини за послуживање хране. Они су настојали да је послуже“ (стране 344, 345, енгл. ).a

Рани блесци светла у савремено доба

6. Која се чињеница проминентно истиче у вези с постепеним откривањем истине?

⁶ Једна чињеница која се проминентно истиче у вези с онима које је Јехова употребио да донесу тај постепени пораст духовног светла јесте та да они заслугу нису приписивали себи. Став Ч. Т. Расела, првог председника Watch Tower Societyja, био је тај да је Господу било угодно да употреби њихове скромне таленте. У погледу епитета које су његови непријатељи били склони да користе, брат Расел је ставио до знања да никада није срео „Раселите“ и да није било таквих ствари као „Раселитизам“. Сва заслуга ишла је Богу.

7. Који су доказ дали брат Расел и његови сарадници да су они заиста повезани с верним и разборитим робом?

⁷ Судећи по резултатима, не може бити сумње да је Јеховин свети дух управљао настојањима брата Расела и оних који су с њим били повезани. Они су пружили доказ да су били идентификовани с верним и разборитим робом. Мада су многи свештеници тог времена тврдили да верују да је Библија Божја надахнута Реч и да је Исус Син Божји, они су одобравали криве, вавилонске науке, као што су тројство, бесмртност људске душе и вечно мучење. У складу с Исусовим обећањем, стварно се дугује светом духу шта су понизни напори брата Расела и његових другова проузроковали да истина сија даље као никада пре (Јован 16:13). Ти помазани Истраживачи Библије дали су доказ да су заиста били део класе верног и разборитог роба, чије је овлашћење да обезбеди духовну храну за Господареве домашње. Њихови напори били су велика помоћ у сакупљању помазаника.

8. Које су темељне чињенице у погледу Јехове, Библије, Исуса Христа и светог духа Истраживачи Библије јасно разумели?

⁸ Изванредно је видети како је Јехова сјајно посредством светог духа, удостојио те ране Истраживаче Библије блесцима светла. Прво, чврсто су установили да Створитељ постоји и да има јединствено име Јехова (Псалам 83:19; Римљанима 1:20). Увидели су да Јехова има четири основне особине — моћ, правду, мудрост и љубав (Постање 17:1; Поновљени закони 32:4; Римљанима 11:33; 1. Јованова 4:8). Ови помазани хришћани јасно су установили да је Библија Божја надахнута Реч и да је истина (Јован 17:17; 2. Тимотеју 3:16, 17). Даље, сматрали су да је Божји Син, Исус Христ, био створен и да је дао свој живот као откуп за цело човечанство (Матеј 20:28; Колошанима 1:15). Далеко од тога да је трећа особа тројства, увидело се да је свети дух Божја активна сила (Дела апостолска 2:17).

9. (а) Које су истине Истраживачи Библије јасно разумели што се тиче човекове природе и судбина које се пружају у Библији? (б) Које су друге истине Јеховине слуге увиделе јасно?

⁹ Истраживачи Библије су јасно увидели да човек нема бесмртну душу већ јесте смртна душа. Разумели су да је „плата за грех смрт“, не вечно мучење, будући да не постоји такво место као што је огњени пакао (Римљанима 5:12; 6:23; Постање 2:7; Језекиљ 18:4). Осим тога, јасно су увидели да теорија о еволуцији није само небиблијска већ потпуно без чињеничне основе (Постање, 1. и 2. поглавље). Такође су разазнали да Библија пружа две судбине — небеску за 144 000 помазаних следбеника који у стопу следе Христа и рајску земљу за небројено „мноштво велико“ ’других оваца‘ (Откривење 7:9; 14:1; Јован 10:16). Ти рани Истраживачи Библије су распознали да земља остаје заувек и да неће бити спаљена, као што мисле многе религије (Проповедник 1:4; Лука 23:43). Такође су научили да ће Христов повратак бити невидљив и да ће тада он извршити пресуду над нацијама и увести земаљски рај (Дела апостолска 10:42; Римљанима 8:19-21; 1. Петрова 3:18).

10. Које су истине Истраживачи Библије научили у погледу крштења, разлике између свештенства и лаиката и Меморијала Христове смрти?

¹⁰ Истраживачи Библије су научили да библијско крштење није ствар прскања одојчади већ, у складу с Исусовом заповести у Матеју 28:19, 20, то је потапање верника који су били поучавани. Увидели су да не постоји никаква библијска основа за разлику између свештенства и лаиката (Матеј 23:8-10). Насупрот томе, сви хришћани треба да буду проповедници добре вести (Дела апостолска 1:8). Истраживачи Библије су схватили да Меморијал Христове смрти треба одржавати само једном сваке године, 14. низана. Сем тога, они су увидели да је Ускрс пагански празник. Поврх тога, ти помазаници су били толико уверени да Бог подржава њихово дело да никада нису прикупљали прилоге (Матеј 10:8). Од најранијих времена, они су разумели да хришћани морају живети по библијским начелима, што укључује гајење плодова Божјег светог духа (Галатима 5:22, 23).

Растући блесци светла

11. Које је светло севнуло на хришћански задатак и на Исусову параболу о овцама и јарцима?

¹¹ Јеховине слуге су нарочито од 1919. биле благословљене растућим блесцима светла. Какав је јасан блесак светла севнуо 1922. на конгресу у Сидар Поинту док је Џ. Ф. Ратерфорд, други председник Watch Tower Societyja, снажно нагласио да је првенствена обавеза Јеховиних слугу да ’објављују, објављују, објављују Краља и његово краљевство‘! Већ следеће године севнуло је јасно светло на параболу о овцама и јарцима. Увидело се да то пророчанство треба да се испуни у садашњем Господовом дану, не у будућности током Миленијума као што се претходно мислило. Током Миленијума, Христова браћа неће бити болесна, нити ће бити затварана. Осим тога, на крају Миленијума, судиће Јехова Бог, не Исус Христ (Матеј 25:31-46).

12. Који је блесак светла постојао у вези с Армагедоном?

¹² Године 1926. још један сјајан блесак светла открио је да рат од Армагедона не треба да буде социјална револуција, као што су Истраживачи Библије некад мислили. Уместо тога, то ће бити рат у којем ће Јехова демонстрирати своју моћ тако јасно да ће сви људи бити уверени да је он Бог (Откривење 16:14-16; 19:17-21).

Божић — пагански празник

13. (а) Које светло је било изливено на прославу Божића? (б) Зашто се више нису славили рођендани? (Укључи фусноту.)

¹³ Кратко после тога, један блесак светла је проузроковао да Истраживачи Библије престану да славе Божић. Пре тог времена Истраживачи Библије широм света увек су славили Божић, и његова прослава у централи у Бруклину била је једна веома свечана прилика. Али тада се разазнало да је држање 25. децембра било заправо паганско и да га је изабрало отпадничко хришћанство да би лакше обратило пагане. Осим тога, установило се да Исус није могао да се роди зими, пошто су у време његовог рођења пастири пасли своја стада на пољима — нешто што не би радили ноћу у позном децембру (Лука 2:8). Уместо тога, Писмо указује на то да се Исус родио око 1. октобра. Истраживачи Библије су такође разумели да су назовимудраци који су посетили Исуса око две године након његовог рођења били пагански маги.b

Ново име

14. Зашто име Истраживачи Библије није долично представљало Јеховин народ?

¹⁴ Године 1931. један јасан блесак истине открио је тим Истраживачима Библије једно прикладно библијско име. Јеховин народ је разумео да они не могу прихватити било које надимке које су им други дали, такве као што су Раселити, Миленијумски донисти [од “Millennial dawn” ⁄„Миленијумско свитање“⁄] и „ноу хелерси“ [од “no hell” ⁄„нема пакла“⁄].c Али такође су почели да схватају да их ни име које су они узели — Међународни истраживачи Библије — не представља долично. Они су били далеко више од само истраживача Библије. Осим тога, увек је било толико много других који су били истраживачи Библије али који нису имали ништа заједничко с Истраживачима Библије.

15. Које име су Истраживачи Библије усвојили 1931, и зашто је оно прикладно?

¹⁵ Како је дошло до тога да Истраживачи Библије имају ново име? Кула стражара је годинама истицала Јеховино име. Стога, било је најприкладније да Истраживачи Библије усвоје име које које се налази у Исаији 43:10: „Ви сте моји сведоци, вели Господ [„Јехова“, NW], ви и слуга мој, кога изабрах, да знате, да верујете и да разумете да сам то ја. Пре мене није Бога било нити ће га после мене бити.“

Оправдање и „мноштво велико“

16. Зашто се пророчанства о обнови нису могла односити на повратак природних Јевреја у Палестину, али на кога се односе?

¹⁶ У другом тому Ослобођења, које је 1932. објавио Watch Tower Society, један блесак светла је открио да се пророчанства о обнови која су забележили Исаија, Јеремија, Језекиљ и други пророци нису односила (као што се некад мислило) на телесне Јевреје, који су се вратили у Палестину у невери и с политичком мотивацијом. Уместо тога, та пророчанства о обнови, која су имала мање испуњење када су се Јевреји вратили из вавилонског ропства 537. пре н. е., имала су своје главно испуњење у ослобођењу и обнови духовног Израела почев 1919. и у благостању које је произашло из тога у духовном рају који данас уживају Јеховине истините слуге.

17, 18. (а) С временом, кроз један блесак светла, шта се показало да је Јеховина главна намера? (б) Који се блесак светла појавио 1935. у погледу Откривења 7:9-17?

¹⁷ С временом, блесци светла су открили да је Јеховина главна намера, не спасење створења, већ оправдање његовог суверенитета. Увидело се да је најважнија тема Библије, не откуп, већ Краљевство, јер ће оно оправдати Јеховину сувереност. Какав је то само блесак светла био! Предани хришћани више нису били првенствено забринути за њихов узлазак на небо.

¹⁸ Године 1935, један јасан блесак светла је открио да велико мноштво споменуто у Откривењу 7:9-17 није секундарна небеска класа. Мислило се да су они који се спомињу у тим стиховима неки од помазаника који нису били потпуно верни и тако стоје испред престола уместо да седе на престолима владајући као краљеви и свештеници с Исусом Христом. Али једноставно не постоји таква ствар као што је бивање делимично верним. Особа је или верна или неверна. Тако се увидело да је ово пророчанство указивало на небројено велико мноштво из свих народа које се сада сакупља и чије су наде земаљске. Они су „овце“ из Матеја 25:31-46 и „друге овце“ из Јована 10:16.

Крст — није хришћански симбол

19, 20. Зашто крст не може да буде симбол правог хришћанства?

¹⁹ Многе године Истраживачи Библије су истицали крст као симбол Хришћанства. Чак су имали значку „крст и круна“. Према преводу др Лујо Бакотић, Исус је позвао своје следбенике да узму свој „крст“, и многи су поверовали да је он био погубљен на крсту (Матеј 16:24; 27:32). Овај симбол се деценијама појављивао и на насловној страни часописа Кула стражара.

²⁰ Књига Богатство (Riches), коју је Заједница објавила 1936, разјаснила је да је Исус Христ био погубљен, не на крсту, већ на усправном стубу, или колцу. Према једном ауторитету, грчка реч (stauros) преведена „крст“ у преводу др Лујо Бакотић, „означава, првенствено, један усправљен стуб или колац. [То] треба разликовати од црквеног облика крста од две греде... Ово последње је имало своје порекло у древној Халдеји, и користило се као симбол бога Тамуза.“ Далеко од тога да се идолизује, на оруђе на којем је Исус био прибијен треба да се гледа с одвратношћу.

21. Шта ће се разматрати у следећем чланку?

²¹ Постоје даљњи примери и великих блесака светла и оних који се могу сматрати малим. За разматрање ових, молимо те погледај следећи чланак.

[Фусноте]