11, 12. (а) Опиши Јудино лоше стање. (б) Зашто не треба да нам буде жао Јуде?

¹¹ Исаија се затим труди да резонује с народом Јуде тиме што им наглашава њихово болесно стање. Он каже: „Каквим казнама да вас опет казним када се ви све више буните?“ У ствари, Исаија их пита: ’Зар нисте довољно пропатили? Зашто себи и даље наносите штету тиме што се и даље буните?‘ Исаија наставља: „Сва је глава болесна, и цело је срце слабо. Од пете до главе ништа није здраво“ (Исаија 1:5, 6). Јуда је у грозном, болесном стању — духовно болесна од главе до пете. Стварно ужасна дијагноза!

¹² Да ли треба да нам буде жао Јуде? Не! Вековима раније цео народ Израела био је ваљано упозорен на казну за непослушност. Између осталог, било им је речено: „Удариће те Јехова злим приштем у коленима и на бедрима, од ког се нећеш моћи исцелити, удариће те од стопала ноге твоје до темена“ (Поновљени закони 28:35). У преносном смислу, Јуда је сада трпела управо те последице своје тврдоглавости. А све је то могло да се избегне да је народ Јуде једноставно слушао Јехову.

13, 14. (а) Које су ране биле нанете Јуди? (б) Да ли су патње натерале Јуду да поново размисли о свом бунтовном путу?

¹³ Исаија наставља са описом Јудиног бедног стања: „[„Ране“, NW ] и модрице и ране гнојаве, нити исцеђене, нити завијене, нити уљем заблажене“ (Исаија 1:6б). Овде пророк наводи три врсте повреда: ране (посекотине, које се задају мачем или ножем), модрице (маснице од батина) и ране гнојаве (скорашње, отворене ране које се изгледа не могу зацелити). Ово ствара слику о човеку који је жестоко кажњен на сваки замисливи начин, при чему ниједан део тела није остао неповређен. Јуда је заиста у изнуреном стању.

¹⁴ Да ли је ово мизерно стање подстакло Јуду да се врати Јехови? Није! Јуда је попут бунтовника описаног у Пословицама 29:1: „Ко заслужи укор, па свој врат укочи, тај ће да одједном без лека пропадне.“ Изгледа да се народ не може излечити. Као што је то Исаија рекао, његове ране нису „исцеђене, нити завијене, нити уљем заблажене“.b Јуда на неки начин личи на отворену, непревијену рану која се шири.

15. На које се начине можемо заштитити од духовне болести?

¹⁵ Поучени Јудиним примером, и ми треба да се чувамо духовне болести. Као и физичка болест, она може да задеси свакога од нас. На крају крајева, ко од нас није подложан телесним жељама? Похлепа и жеља за прекомерним задовољствима могу ухватити корен у нашем срцу. Дакле, морамо се навикавати да се ’гнушамо зла‘ и да се ’чврсто држимо добра‘ (Римљанима 12:9). Такође треба да развијамо плод Божјег духа у нашем свакодневном животу (Галатима 5:22, 23). Тако ћемо избећи стање које је унесрећило Јуду — духовну болест од главе до пете.