9. Шта је био смисао Исаијине поруке?

⁹ Овај зачуђујући доживљај водио је до пророковог примања поменутог опуномоћења за проповедање (Исаија 6:8, 9). Али, зашто је Исаија требао да каже да ће народ поново слушати, али ништа неће научити? Божји глас је додао: „Учини том народу срце неосетљиво, уши им зачепи и очи затвори, да очима својим, не види... и не обрати се, да се не исцели“ (Исаија 6:10, БА). Да ли то значи да је Исаија требао да на груб или нетактичан начин одбаци Јевреје, тако да би и надаље остали без изгледа да им Јехова укаже наклоност? Не, тиме је било само указано на реакцију већине Јевреја, без обзира како верно и темељито Исаија извршио свој задатак проповедања за који се спремно јавио речима „Ево мене! Пошаљи мене.“

10 а) Ко је био крив томе, да је народ био као слеп и глув? б) Шта је Исаија мислио с питањем „Докле још“?

¹⁰ Народ је био крив. Премда је Исаија људима омогућио да ’често чују’, нису научили, односно схватили. Бог је унапред изнео да се ради своје тврдоглавости и недостатка духовне настројености, већина њих неће одазвати. Само једна мањина ће бити спремна. А већина њих ће бити слепа као да су им очи залепљене најјачим лепком, ако можеш, представи то себи. Колико дуго ово лоше стање је требало да још траје? Исаија је управо на то мислио — а не на број година које је још требао да служи — када је питао: ,Докле још, о Јехова?“ На то је Бог одговорио: „Док градови не постану рушевине без становника.“ А тако се и догодило, додуше тек после Исаијине смрти. Вавилонци су ’потерали људе’ док се Јудеја није ’претворила у пустош’ (Исаија 6:11, 12, НС; 2. Царевима 25:1-26).

Већа испуњења

12. Који библијски основи постоје да Исуса назовемо већим Исаијом?

¹² Неколико векова након Исаијине смрти, дошао је неко кога можемо назвати већим Исаијом — Исус Христ. У време свог предљудског постојања, добровољно се понудио свом оцу да га пошаље на Земљу, где би у своје проповедање укључио и ствари о којима је писао Исаија (Приче Соломунове 8:30, 31; Јован 3:17, 34; 5:36-38; 7:28; 8:42; Лука 4:16-19; Исаија 61:1). Осим тога, сам Исус је себе довео у везу са 6. поглављем Исаијине књиге, објашњавајући разлоге за свој начин поучавања (Матеј 13:10-15; Марко 4:10-12; Лука 8:9, 10). То је било прикладно, јер већина Јевреја која је чула Исуса, није показала већу спремност за прихватање његове поруке и поступање по њој од оних који су слушали Исаију (Јован 12:36-43). Јевреји који су направили себе ’слепим и глувим’ према Исусовој поруци, доживели су 70. године н. ере, слично уништење као и Јевреји 607. године пре н. ере. Тај развитак ствари у првом веку је за Јерусалим значио невољу, ’какве није било од почетка света до сада, не нити ће је икада више бити’ (Матеј 24:21, НС), Да, као што је Исаија прорекао, један остатак или „свето семе“ је показивао веру. Од тог остатка је настала духовна нација, помазани „Израел Божји“ (Галатима 6:16).

13. Зашто можемо очекивати даљне испуњење 6. поглавља Исаијине књиге?

¹³ Сада желимо да се обратимо једном другом, на Библији заснованом испуњењу 6. поглавља Исаијине књиге. Као кључ за разумевање осмотрићемо речи апостола Павла, изречене око 60. године н. ере. Он је објаснио зашто многи Јевреји, који су га слушали у Риму, неће прихватити његово сведочанство о „Царству Божјем“. Разлог томе је био поновно Испуњење Исаије 6:9, 10 (Дела апостола 28:17-27). Да ли то значи да су Исусови помазани ученици, пошто је Исус напустио земаљску сцену, требали да изврше налог? Заиста да.

14. У ком погледу су Исусови ученици требали да изврше дело слично Исаијином делу?

¹⁴ Пре него што је већи Исаија узашао на небо, рекао је да ће његови ученици примити свети дух и после тога бити „сведоци (његови) у Јерусалиму и по читавој Јудеји и Самарији, све до најудаљенијих делова Земље“ (Дела апостолска 1:8, НС). Као што је жртвеник дао оно потребно за уклањање Исаијиног прекршаја, тако је Исусова жртва била темељ за опроштење греха његових ученика (3. Мојсијева 6:12, 13; Јеврејима 10:5-10; 13:10-15). На тај начин Бог их је могао помазати светим духом, који би их оспособио да ’буду сведоци „све до најудаљенијих деделова Земље“ (НС). Обојица, пророк Исаија и већи Исаија, били су послани да проповедају Божју поруку. На исти начин су и Исусови помазани следбеници били „од Бога послани ... у Христу“ (2. Коринћанима 2:17, СТ).