3. Који подаци о Јуди нам омогућују да утврдимо када је могла да буде написана Авакумова књига?

³ Када је Авакум изрекао своје пророчанске објаве? Споменута завршна реченица и речи „Јехова је у свом светом храму“ указују на то да је храм у Јерусалиму тада још увек постојао (2:20). На темељу тих речи, као и садржаја пророчанске поруке, може се закључити да је пророчанство било изречено кратко пре уништења Јерусалима 607. пре н. е. Али колико година пре тог догађаја? То је морало бити након владавине богобојазног краља Јосије, који је владао од 659. до 629. пре н. е. И у самом пророчанству налазимо траг који нам може помоћи у ближем датирању. Наиме, прориче се дело у које народ у Јуди не би поверовао ни да му неко о њему прича. Какво је то дело требало да се изврши? Бог је рекао да ће подићи Халдејце (Вавилонце) да преко њих казни безверне Јудејце (1:5, 6). Та збивања би одговарала првом делу владавине идолопоклоничког краља Јоакима, када у Јуди готово да није било вере ни правде. Јоакима је на престо довео фараон Нехаон, а подручјем на којем се налазила Јуда доминирао је Египат. Зато су у Јуди сматрали да је уклоњена свака могућност напада вавилонске војске. Али, Навуходоносор је у бици код Харкемиса 625. пре н. е. поразио фараона Нехаона и тиме је сломио египатску силу. Пророчанство је очигледно морало да буде написано пре тог догађаја. Дакле, све указује на то да је оно написано почетком Јоакимове владавине (која је почела 628. пре н. е.), из чега произлази да је Авакум био Јеремијин савременик.

6. Какве су прилике владале у Јуди и које је чудесно дело Јехова зато обећао да ће извршити?

⁶ Пророк вапи к Јехови (1:1–2:1). Због недостатка вере у Јуди, Авакум се питао: „Јехова, докле ћу вапити, а да ти не чујеш?... Зашто су пљачка и насиље преда мном?“ (1:2, 3). Закон је губио на снази, зли је окруживао праведнога, а правда се извртала. Због тога је Јехова рекао да ће извршити дело које ће све зачудити и у које народ ’неће поверовати чак ни да му неко о њему прича‘. Он је обећао: „Подижем Халдејце.“ Опис тог окрутног народа који се брзо приближава заиста је застрашујућ. Тај народ је изразито насилан и ’заробљенике скупља као песак‘ (1:5, 6, 9). Нико се не може одржати пред њим, чак ни краљеви и владари, јер му они служе за подсмех. Он осваја свако утврђено место. Све је то Јехова, ’Свети Бог‘, одредио да би на тај начин извршио суд и казну (1:12). Авакум је пажљиво слушао да чује шта ће Бог рећи.