Док је поучавао народ у Цезареји Филиповој, која се налазила око 25 километара од горе Ермон, Исус је својим апостолима рекао нешто запањујуће: „Заиста, кажем вам, неки од оних који овде стоје неће окусити смрт док не виде Сина човечјег како долази као краљ“ (Матеј 16:28).

Ученици су се сигурно питали на шта је Исус мислио. Око недељу дана касније, кренуо је на једну високу гору и повео са собом три апостола — Петра, Јакова и Јована. Мора да је било касно увече, јер се овим апостолима спавало. Док се Исус молио, преобразио се пред њима. Апостоли су видели како му је лице сијало попут сунца, а одећа му је била блиставо бела.

Та визија је сигурно ојачала Исуса и апостоле. Она је показала какву ће славу Христ имати у Краљевству. Тако су ова тројица ученика видели „Сина човечјег како долази као краљ“, као што је Исус обећао (Матеј 16:28). Они су на гори били „очевици његовог величанства“. Иако су фарисеји тражили од Исуса знак како би се уверили да је он Божји изабрани Краљ, нису га добили. Али Исусови блиски ученици су видели његово преображење, које је потврдило пророчанства о Краљевству. Зато је Петар, говорећи о тој визији, касније написао: „Тако је пророчанска реч коју имамо још поузданија“ (2. Петрова 1:16-19).