Савременици би то доживели

11. Шта је Исус рекао о ’овом нараштају‘?

¹¹ Многи Јевреји су сматрали да ће њихов систем обожавања, са средиштем у храму, трајати још дуго. Али, Исус је рекао: „Поређење са смоквом нек вас поучи: Кад се њезине гране помладе и улистају, знате да је близу лето. Тако кад видите све ово, знајте да је Син човечји близу, код врата. У истину вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све то не збуде. Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи“ (Матеј 24:32-35, курзив наш).

12, 13. Како би Исусови ученици разумели његово указивање на ’овај нараштај‘?

¹² У годинама које су претходиле 66. н. е., хришћани су видели како се испуњавају многи уводни елементи тог сложеног знака — ратови, глади, чак и распрострањено проповедање добре вести о Краљевству (Дела апостолска 11:28; Колошанима 1:23). Шта је Исус мислио када је рекао: „Овај нараштај [грчки, генеа] неће проћи?“ Исус је често јеврејске масе бунтовних савременика, укључујући и верске вође, називао ’нараштајем злим и прељуботворним‘ (Матеј 11:16; 12:39, 45; 16:4; 17:17; 23:36). Отуда, када је на Маслинској гори поново говорио о ’овом нараштају‘, очигледно није мислио на цели јеврејски род кроз историју; нити је мислио на своје следбенике, иако су били „изабран род“ (1. Петрова 2:9). Није говорио ни то да је ’овај нараштај‘ једно временско раздобље.

¹³ Уместо тога, Исус је на уму имао бунтовне Јевреје који би у оно време доживели испуњење знака који је дао. У указивању на ’овај нараштај‘ из Луке 21:32, професор Џоел Б. Грин бележи: „У трећем јеванђељу, ’овај нараштај‘ (и повезани изрази) редовно означава једну категорију људи који се опиру Божјој намери... [Он указује] на људе који тврдоглаво окрећу леђа Божјој намери.“b

14. Шта је ’нараштај‘ доживео, а како су хришћани прошли другачије?

¹⁴ Зли нараштај бунтовних Јевреја који је могао запазити да се знак испуњава такође би доживео и крај (Матеј 24:6, 13, 14). И још како га је доживео! Године 70. н. е., римска војска се вратила под вођством Тита, сина цара Веспазијана. Патња Јевреја који су поново били безизлазно затворени у граду готово је непојмљива.c Очевидац тога, Јосиф Флавије, извештава да је до времена када су Римљани разрушили град, настрадало 1 100 000 Јевреја, а око 100 000 их је било заробљено, од којих је већина на језив начин убрзо умрла од глади или у римским позориштима. Ова невоља у периоду 66-70. н. е. заиста је била највећа коју је Јерусалим и јеврејски систем икада доживео или коју ће икад доживети. Колико је другачији био исход за хришћане који су пазили на Исусово пророчанско упозорење и напустили Јерусалим након одласка римске војске 66. н. е.! Помазани хришћански ’изабрани‘ били су ’спасени‘, то јест очувани на животу, 70.године н. е. (Матеј 24:16, 22).