¹³ У паралелном поређењу — параболи о талантима — Исус је рекао да је господар после дуго времена дошао да среди рачуне са својим робовима. Робовима који су се показали верни господар је рекао: ”Био си веран у маломе. Поставићу те над много тога. Уђи у радост свога господара.“ Али, о неверном робу је рекао: ”Одузеће му се и оно што има. И баците тог некорисног роба напоље у таму“ (Матеј 25:21-23, 29, 30, НС).

16. Кад је Христ дошао да прегледа кућу Божју 1918, зашто није нашао цркве тзв. хришћанства како дају духовну храну у право време?

¹⁶ Како се приближавао крај дугом раздобљу током којег је Исус чекао Јехови здесна, постепено је постало очито ко даје духовну храну Христовим домашњима чак и у време пре 1914. Мислиш ли да су то биле цркве такозваног хришћанства? Сигурно нису, јер оне су биле дубоко уплетене у политику. Оне су представљале спремно оруђе у колонијалном ширењу и покушавале су да надмаше једна другу у доказивању свог патриотизма, чиме су подстицале национализам. На тај начин су ускоро упале у тешку кривицу за крв, кад су своју активну подршку дале политичким владавинама које су биле уплетене у први светски рат. У духовном смислу, њихова вера је ослабљена савременим погледима. Дошло је до духовне кризе, јер су многи свештеници постали лак плен снажних критика и еволуционизма. Од свештенства такозваног хришћанства није могло да се очекује духовно прехрањивање!

17. Зашто је Христ одбацио неке помазане хришћане, и која је била последица по њих?

¹⁷ Такође, никаква духовна храна није долазила ни од оних помазаних хришћана који су се више бринули за своје лично спасење него за то да раде с Господаревим талантом. Показали су се ’немарни‘, неприкладни да брину за Господарево имање. Бачени су ”напоље у таму“, где се цркве такозваног хришћанства још увек налазе (Матеј 25:24-30, НС).