12. (а) Зашто се Исус у Проповеди на гори другачије него што је уобичајно осврће на Хебрејске списе? (б) Шта учимо из шесте употребе указивања ”... да је казано“?

¹² Кад је Исус раније цитирао из Хебрејских списа, рекао је: ”Писано је“ (Матеј 4:4, 7, 10). Али, у Проповеди на гори, навео је шест пута изјаве које су се чуле као цитати из Хебрејских списа, рекавши: ”... да је казано“ (Матеј 5:21, 27, 31, 33, 38, 43). Зашто? Зато, јер се осврнуо на тумачење цитата из Писма у светлу фарисејских предања, која су била у супротности с Божјим заповестима (Деутероном 4:2; Матеј 15:3). То је јасно видљиво из Исусовог шестог или последњег у редоследу позивања: ”Чули сте да је казано: ’Љуби ближњега свога и мрзи непријатеља свога.‘“ Али, ниједан пропис Мојсијевог закона није гласио: ”Мрзи свога непријатеља.“ То су говорили књижевници и фарисеји, било је то њихово тумачење Закона како се треба волети ближњи — и то само јеврејски ближњи, нико други.

18. (а) Које су промене предузели Јевреји према закону о љубави према ближњему, али како је Исус наступио према тој промени? (б) Шта је Исус одговорио једном учитељу закона, који је желео да ограничи примену појма ”ближњи“?

¹⁸ Шестим и последњим примером Исус је јасно показао како су предања рабина слабила Мојсијев закон: ”Чули сте да је казано: ’Љуби ближњега свога и мрзи непријатеља свога.‘ Али вам ја кажем: Љубите непријатеље своје, и молите за оне који вас гоне“ (Матеј 5:43, 44). У Мојсијевом закону није било ништа написано о томе где је граница љубави. ”Љуби ближњега свога као самога себе“ (Левитик 19:18). Фарисејима није годила та заповест, па су покушали да је заобиђу тиме што су ознаку ”ближњи“ ограничили на оне који су се држали предања. Зато је један учитељ закона кад га је Исус подсетио на заповест: ’Љуби ближњега свога као самога себе‘, поставио досетљиво питање: ”Ко је ближњи мој?“ Исус му је одговорио поређењем о милосрдном Самарићанину. Учини себе ближњим ономе коме си потребан (Лука 10:25-37).