15-17. (а) Како је отац реаговао кад је видео свог сина? (б) Шта је означено хаљином, прстеном и обућом које је отац обезбедио за сина? (в) Шта је показано тиме што је отац организовао гозбу?

¹⁵ „Кад је он још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се. И потрчавши, загрли га и пољуби га. Рече му син: Оче, сагреших и небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој. А отац рече слугама својим: Донесите најлепшу хаљину, и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге, и приведите теле угојено и закољите, да једемо и да се веселимо. Јер је овај мој син мртав био и врати се у живот, и изгубљен био и нађе се. И стадоше се веселити“ (Лука 15:20-24).

¹⁷ Кад је отац стигао до свог сина, загрлио га је и пољубио. Онда је заповедио својим робовима да сину донесу хаљину, прстен и обућу. Ова хаљина није била само неки прости одевни предмет, већ је била ’најлепша‘ — можда богато извезена одора каква се давала уваженом госту. Пошто роб обично није носио прстен и обућу, отац је јасно показао да је сина дочекао као пуноправног члана породице. Али отац је урадио још нешто. Наредио је да припреме гозбу како би прославили повратак његовог сина. Јасно је да овај човек није опраштао свом сину преко воље или само зато што је то морао јер му се син вратио; он је желео да му опрости. То га је обрадовало.