У међувремену се старији син вратио с поља. Исус је за њега рекао: „Кад се на повратку приближио кући, чуо је музику и игру. Зато је позвао једног слугу и упитао га шта се дешава. Он му је одговорио: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојеног јунца, јер му се вратио здрав.‘ Он се расрдио и није хтео да уђе. Тада је његов отац изашао и молио га да уђе. Он је на то рекао свом оцу: ’Ево, толике године ти робујем и ниједном нисам преступио твоју заповест, а никад ми ни јаре ниси дао да се провеселим са својим пријатељима. А кад је дошао овај твој син који је с блудницама изјео твој иметак, заклао си му угојеног јунца‘“ (Лука 15:25-30).

Ко је, попут старијег сина, критиковао Исуса што је одвајао време за обичне људе и грешнике и указивао им милосрђе? Били су то писмозналци и фарисеји. Исус је управо због њих испричао ову причу. Наравно, свако ко критикује Божје милосрђе може нешто научити из Исусових речи.

Исус није рекао шта је старији син на крају урадио. Међутим, након Исусове смрти и ускрсења, ’многи свештеници су прихватили веру‘ (Дела апостолска 6:7). Међу њима су можда били неки који су слушали ову упечатљиву причу о изгубљеном сину. Чак и они су се могли уразумити, покајати и вратити Богу.