Пет уобичајених заблуда којих се треба чувати!

”НЕКА вас нико не вара испразним речима.“a Овај савет, дат пре 2 000 година, важи још увек. Данас смо обасути наговарањем: филмске звезде праве рекламу за козметику, политичари заступају своју политику, продавачи нуде своју робу, свештеници бране нека учења. Али, често су те уверљиве речи преварне — само испразне речи. Али, већина људи се да лако завести.

Разлог је често у томе што људи не разликују истину од заблуде. Заблудом се жели свесно створити криви утисак или навести некога на криву претпоставку. Међутим, заблуда може бити врло уверљива, јер често апелује на осећаје — не на разум.

Кључ да се не дамо завести је у томе да тачно уочимо заблуде. Погледајмо зато пет уобичајених заблуда с циљем да изоштримо своју од Бога нам дану ’снагу разума‘ (Римљанима 12:1, НС).

ЗАБЛУДА БРОЈ 1

Напад на особу Та врста заблуде покушава изазвати сумњу или неповерење у непобитан аргумент или изјаву тиме што неосновано напада особу која је изнесе.

Погледајмо један пример из Библије. Исус Христ је једном хтео да најави другима своју смрт и ускрсење. Та замисао је била нова и за његове слушаоце тешко разумљива. Али, уместо да одмере стварну вредност Исусовог учења, неки су напали Исуса речима: ”Демона има и махнит је. Зашто га слушате?“ (Јован 10:20, НС; упореди Дела апостолска 26:24, 25).

Како је само једноставно означити некога ”глупим“, ”лудим“ или ”необразованим“ кад каже нешто што не желимо чути. Слична тактика је напасти особу скривеном алузијом. Типичне су изјаве: ”Кад би сасвим разумео ствар не би имао такво гледиште“, или: ”Ти то верујеш само зато што су ти рекли да то верујеш.“

Али иако лични напади, било директни или индиректни, могу бити застрашујући и уверљиви, никад не побијају речено. Чувајмо се зато те преваре.

ЗАБЛУДА БРОЈ 2

Истицање ауторитета Та врста усменог застрашивања има за циљ да се позива на изјаве такозваних стручњака или познатих личности. За некога ко тражи савет сасвим је природно обратити се некоме ко је више упућен у ствари него он сам. Али, не аргументују разумно сви који апелују на ауторитет.

Претпоставимо да лекар каже болеснику: ”Ви имате маларију.“ Болесник на то узврати: ”Како то знате, докторе?“ Колико би неразумно било кад би лекар одговорио: ”Чујте, ја сам лекар. Ја се разумем у то много боље него ви. Верујте ми, ви имате маларију.“ Можда је његова дијагноза исправна, али било би опасно кад би то болесник веровао само зато што му је то лекар рекао. Боље би било да га је лекар обавестио о чињеницама: симптомима, резултатима истраживања крви, итд.

Даљи пример застрашивања истицањем ауторитета описује се у Јовану 7:32-49. Тамо се извештава о посланицима власти који су добили наређење да ухапсе Исуса Христа. Међутим, његово учење их је тако дирнуло да га нису ухапсили, него су рекли својим поглаварима: ”Никад човек није тако говорио као овај човек.“ Затим су одговорили Исусови непријатељи: ”Зар се и ви преваристе? Верова ли га ко од кнезова или фаризеја?“ Запазимо да јеврејске вође нису покушали да оповргну Исусово учење, него су истицали свој ауторитет као ”познаваоци“ Мојсијевог закона да би омаловажили Исусове речи.

Занимљиво је да су свештеници данас познати по томе да прибегавају сличним методама кад нису у стању на темељу Библије доказати учење о Тројству, бесмртности душе или ватреном паклу.

У реклами се ауторитет истиче тако што познате личности дају изјаве на подручјима ван њихове струке. Успешан играч голфа позива да се купи апарат за фотокопирање. Професионални фудбалер рекламира фрижидере. Олимпијски гимнастичар препоручује доручак од житарица. Многи не размишљају о томе да такви ”ауторитети“ вероватно мало или чак ништа не знају о производима које препоручују.

Исто тако, чак и признати стручњаци могу, као и свако други, да буду пристрани. Неки угледни истраживач можда тврди да пушење не штети. Али, претпоставимо да је запослен у индустрији дувана. Зар није тада његова ”стручна“ изјава сумњива?

ЗАБЛУДА БРОЈ 3

Слеђење масе Ту се апелује на преовладавајуће осећаје, предрасуде и погледе. Људи се опште радо прилагођавају другима. Боје се да кажу нешто против свеопштег мишљења. Склоност да се схватање множине аутоматски сматра исправним искоришћава се делотворно у завођењу људи да следе масу.

Реклама у једном познатом америчком часопису показује на пример неколико расположених људи с чашом рума. Рекламна порука код слике гласи: ”То је нешто. Читава Америка прелази на (...) рум.“ То је упадљив позив да се следи масу.

Али, да ли треба заступати неко мишљење или учинити нешто само зато да би се прилагодили другима? Уосталом, јавно мнење није поуздан барометар истине. Током века усвајане су најразличитије идеје да би касније биле оповргнуте. Али, и даље се следи масу. С образложењем ”па, то сви чине!“, људи узимају дрогу, врше прељубу, пљачкају послодавца и криво пријављују порезе.

Чињеница је да то не раде сви. Али, кад би то сви и чинили, то не би био разлог да им се придружимо. Савет из Књиге изласка 23:2 (Ст) представља добро правило понашања: ”Не поводи се за мноштвом да чиниш зло.“

ЗАБЛУДА БРОЈ 4

Мишљење или-или Код ове заблуде пружају се само две могућности, иако их можда има више. На пример, некоме се каже: ’Или примите трансфузију крви или ћете умрети.‘ Јеховини сведоци често се сусрећу с таквом тврдњом због своје библијски утемељене одлуке да се уздржавају од крви у било ком облику (Дела апостолска 15:29). У чему је слабост оваквог резоновања? Искључују се друге основане могућности. Чињенице показују да постоје и други начини лечења и да се већину операција може успешно извести и без крви. Вешти хирурзи оперишу често с минималним губитком крви. Даљња могућност је употреба бескрвне течности, експандера волумена плазме.b Многи су примили трансфузију крви и умрли. А многи су одбили крв и живе. Мишљење или-или ствара дакле велики јаз.

Кад се сусретнемо с таквом тврдњом, можемо се упитати: ’Зар заиста постоје само две могућности? Или их има више?‘

ЗАБЛУДА БРОЈ 5

Превелико поједностављење То значи да се код неке изјаве или тврдње пажња не обраћа важним разлозима и мотивима, тако да се превише поједностави чак и неко сложено питање.

Наравно, није неисправно поједноставити сложену тему — добри учитељи то стално чине. Али, постоји опасност да се садржај толико поједностави да се искриви истина. На пример, изјава: ’Брз пораст становништва узрок је сиромаштва у неразвијеним земљама.‘ У томе има нешто истине, но, ипак се превиђају други важни разлози, као што је лоше политичко господарење, економско искоришћавање и климатски услови.

Превелика поједностављења Божје речи Библије довела су до бројних неспоразума. Узмимо на пример извештај из Дела апостолских 16:30, 31 (НС). Један тамничар поставио је питање у вези спасења. Павле је одговорио: ”Веруј у Господа Исуса и бићеш спашен.“ Зато многи закључују да треба само признати Исуса да би били спашени!

То је превелико поједностављење. Вера у Исуса као нашег Откупитеља је додуше неопходна, али потребно је веровати и у то што је учио и заповедао како би се стекло потпуно разумевање библијских истина. Зато су Павле и Сила касније говорили тамничару ”реч Господову [Јеховину, НС] и свима који су у дому његову“ (Дела апостолска 16:32). Спасење укључује и послушност. Павле је то касније показао кад је писао да Исус ”постаде свима који га послушаше узрок спасења вечнога“ (Јеврејима 5:9).

Стара пословица гласи: ”Ко је год неискусан верује свакој речи, а оштроуман промишља о својим корацима“ (Пословице 14:15, НС). Зато се недајмо завести. Научимо се правити разлику између оправданих напада на оно што је речено и неоправданих напада на особе. Недајмо се завести неутемељеним истицањем ауторитета, позивом да следимо масу, мишљењем или-или, или пак превеликим поједностављењем ствари — нарочито кад се ради о тако важној ствари као што је верска истина. Требали бисмо испитати све чињенице или, како то изражава Библија, ’све проверавати‘ (1. Солуњанима 5:21, Ст).

[Фусноте]