Када би први пут дошао у неки град, апостол Павле би обично најпре одлазио код Јудејаца. Будући да су они били упознати са светим списима, могао је на томе да темељи разговор и било му је лакше да им пренесе добру вест. Један библиста сматра да овај Павлов обичај открива његову бригу за сународнике или да му је проповедање Јудејцима и богобојазним људима служило као полазна тачка за проповедање нејеврејима (Дела апостолска 17:2-4).

Тако је Павле по доласку у Солун отишао у синагогу, где је „резоновао [с Јудејцима] на темељу Писама, објашњавајући и доказујући оним што је написано да је требало да Христ страда и устане из мртвих. Говорио је: ’Овај Исус, којег вам објављујем — то је Христ‘“ (Дела апостолска 17:2, 3, 10).

Оно што је Павле истакао — ко је био Месија и због чега је дошао — било је спорно питање међу Јудејцима. Месија који пати није се уклапао у њихову замисао о Месији као ратнику и ослободиоцу. Да би их уверио, Павле је ’резоновао с њима, објашњавао и доказивао оним што је написано‘ у светим списима — чиме је показао да је вешт учитељ.a Али како су његови слушаоци прихватили драгоцену истину коју је с њима поделио?