Апостол Павле је хришћанима у првом веку који су пореклом били Јевреји написао следеће: „Остаје један сабатни починак за Божји народ. Јер ко уђе у Божји починак, и сам је починуо од својих дела, као и Бог од својих. Дајмо стога све од себе да уђемо у тај починак“ (Јеврејима 4:9-11).

Ако се вратимо на оно што је Павле рекао у Јеврејима, запазићемо да је истакао да „остаје један сабатни починак за Божји народ“, и да је подстакао сухришћане да дају све од себе како би ’ушли у тај починак‘. То показује да је „седми дан“ Божјег починка, који је започео око 4 000 година пре тога, још увек трајао када је Павле написао ове речи. Он се неће завршити док се Божја намера у вези с људима и земљом потпуно не испуни на крају Хиљадугодишње владавине Исуса Христа, који је „Господар сабата“ (Матеј 12:8; Откривење 20:1-6; 21:1-4).

То што је Павле говорио о Божјем починку и како човек може ући у тај починак сигурно је представљало извор охрабрења јеврејским хришћанима у Јерусалиму, који су због своје вере подносили велико прогонство и изругивање (Дела апостолска 8:1; 12:1-5). Слично томе, Павлове речи могу бити извор охрабрења данашњим хришћанима. Ако схватимо да је остварење Божјег обећања да ће успоставити рајску земљу под његовим праведним Краљевством веома близу, и ми треба да отпочинемо од својих дела и да дамо све од себе да уђемо у тај починак (Матеј 6:10, 33; 2. Петрова 3:13).