3. Који савет је дао Петар, с обзиром на наше мишљење?

³ Петар који је заједно с Исусом доживео много тога, објаснио је да постоји јако добар разлог да се живи по Божјој, а не по властитој вољи. Он је рекао: „Кад је дакле, Христос пострадао телом, наоружајте се и ви истом том мишљу, јер ко је пострадао телом престао је да греши — да преостало време живота у телу не проживите више по људским пожудама него по вољи Божјој“ (1. Петрова 4:1, 2, др Чарнић).

4. Како је Исус показао подложност своме Оцу?

⁴ Зашто је Исус трпео у телу? Зато што је у спорном питању универзалног суверенитета или владавине подупирао страну свог Оца. Он је доказао да је Бог истинит, а сотона лажа. Чинио је то тако што је дозволио да током свог земаљског живота буде вођен од Бога, иако је то водило до мученичке смрти (2. Коринћанима 5:14, 15).

5. На шта нас позива Христов пример?

⁵ Али, та смрт је била израз Божје љубави кроз Христа (1. Јованова 4:10). Зашто? Зато јер њом може да се користи цело човечанство (Римљанима 5:8; 6:23). Међутим, колико њих је заиста спремно да извуче корист из тога? Колико их је који су спремни да опонашају Христа, жртвујући своје властите жеље, да би се покорили Божјој вољи (Јеврејима 13:15, 17).

Христово мишљење

9, 10. а) Чиме морамо да се наоружамо? (Филибљанима 2:5—8). б) Шта је посебно у грчкој речи, која је у 1. Петровој 4:1 преведена са ,,мишљење“?

⁹ Шта може да нам олакша покоравање Божјој вољи? Према Петровом савету цитираном у 3. ставку, ми морамо да се наоружамо том мисли какву је имао Исус (1. Петрова 4:1).

¹⁰ Петар употребљава овде грчку реч која се само два пута појављује у Грчким списима: еноиа. Неки преводиоци је, додуше, преводе са „мисао“, али уобичајена грчка реч за „мисао“ гласи другачије, то јест нус. Дакле, Петар је под надахнућем имао у мислима одређен разлог зашто је изабрао ту мање употребљавану реч. Познавалац грчког језика В. Е. Вајн каже да еноиа значи „намера, наум, план“. Према Тајерсовом Грчко—енглеском лексикону, она значи „начин размишљања и осећања“.

11. Шта учимо из Исусовог примера с обзиром на наш начин живота?

¹¹ Исусов самопожртвован начин поступања омогућио је да се јасно разуме његова намера или његов план. Он није живео површним начином живота, проводећи га једноставно у забавама и уживањима. Знао је да није напустио свој првобитни живот на небу, зато да би га неколико година живота на земљи расипао за себичне жеље (Види за разлику од тога 1. Мојсијеву 6:1, 2, 4 и Јуду 6). Зато је рекао: „Нисам сишао с неба да вршим своју вољу, него вољу онога који ме посла“ (Јован 6:38, НС). Исус је показао недељиво предање очевој ствари, стављајући је увек испред властите воље, чак до срамотне смрти (Лука 22:42).

12, 13. а) Како је Исус открио свој начин мишљења на Јаковљевом бунару? б) Шта је мислио Исус када је рекао: „Ја имам за јело храну, за коју ви не знате“?

¹² Чак кад је био уморан и гладан, Исус је јасно показао шта мисли о вољи свог Оца. Једном приликом се одмарао на Јаковљевом бунару, док су његови ученици отишли по храну. Уместо да до њиховог доласка заслужено мало задрема, он се потрудио да врши Божју вољу. Тада је учинио нешто сасвим необично за једног Јеврејина, повео је разговор с неком Самарјанком. Отворио јој је очи, тако да је стекла разумевање о правом Богу. И шта је био резултат тога? „А многи Самарјани из онога града повероваше у њега због речи ове жене“ (Јован 4:6—26, 39—42, др Чарнић).

¹³ Кад су се ученици вратили, терали су га да нешто поједе. Шта им је одговорио? „Ја имам за јело храну за коју ви не знате.“ Запањио их је одговором, додавши: „Моја је храна да вршим вољу онога који ме је послао и да завршим његово дело.“ Очигледно је Исус налазио радост у подвргавању вољи свога Оца. За њега је то било као храна, налазио је у томе право задовољство — као неко, ко једе добро јело. Ако и ми желимо да нађемо право задовољство у животу, не можемо учинити ништа боље него да следимо пример Исуса Христа (Јован 4:31—38).

Учинци Христовог мишљења

14. Шта нам је потребно да би имали Христово мишљење? Објасни то.

¹⁴ Како треба да делује на нас поседовање Христовог мишљења? Ако научимо да мислимо као Христ, имаћемо унутрашњу снагу, која ће нас терати да радимо оно што би учинио Исус у сличним околностима (Лука 22:42; Ефесцима 4:23, 24). Та снага не долази само из страха пред казном, као што су на пример мере укора изречене од старешина у скупштинама, него шта више из неодољивог цењења Јеховиних закона и темељних начела. Иначе би били као учесник у саобраћају који поштује саобраћајне прописе само када га гледа милиционер — дакле покорава се спољашњим утицајима. Али, онај ко цени свој живот, ко љуби ближњега и ко зна колико су корисни саобраћајни знаци, тај слуша зато јер поштује закон. Он има јаку унутрашњу мотивацију (Псалам 51:10).

15. а) Шта доказује да је Исус имао унутрашњу снагу, која је терала његов ум? (Ефесцима 4:23, НС) б) Који примери хришћанске беспрекорности показују да хришћани новог времена поседују Христово мишљење?

¹⁵ Исус је имао ту унутрашњу ’снагу која тераше његов ум’. Тако је могао да остане веран вољи свога Оца, чак до смрти. Подносио је патње без жаљења, не вређајући своје прогонитеље (1. Петрова 2:21—24). Као хришћани и ми понекад можемо да будемо изложени сличном притиску. Непријатељски расположене власти могле би да покушају зауставити наше дело проповедања и да забране састанке, што се већ и догодило у Шпанији за време Франкове ере, те у многим другим европским земљама током нацистичке окупације. Многа браћа и сестре су били злостављани, да би их присилили на издају одговорне браће у месним скупштинама. Упркос прогонству, већина је остала постојана (Види Годишњак Јеховиних сведока 1978, стр. 171, 172, 182, 183. и 1986, стр. 137—159).