Устрајност — битна за хришћане

„Допуните своју веру... устрајношћу“ (2. ПЕТРОВА 1:5, 6, NW).

1, 2. Зашто сви ми морамо устрајати до краја?

ПУТУЈУЋИ надгледник и његова жена су били у посети код сухришћанина у његовим 90-им. Он је деценије провео у пуновременој служби. Док су разговарали, старији брат се сећао неких од предности којима се радовао кроз године. „Али“, жалио се док су сузе почеле да теку низ његово лице, „сада нисам у стању да учиним баш много.“ Путујући надгледник је отворио своју Библију и прочитао Матеја 24:13, где је цитирано како Исус Христ каже: „Који издржи до краја тај ће се спасти“ (Димитрије Стефановић). Тада је надгледник погледао тог драгог брата и рекао: „Коначни задатак који сви ми имамо, без обзира на то колико много или мало можемо да учинимо, јесте да устрајемо до краја.“

² Да, као хришћани сви ми морамо устрајати до краја овог система ствари или до краја нашег живота. Нема другог начина да добијемо Јеховино признање за спасење. Ми смо у трци за живот, и морамо ’трчати с устрајношћу‘ док не пређемо циљну линију (Јеврејима 12:1, NW). Апостол Петар је нагласио важност те особине кад је подстакао сухришћане: „Допуните своју веру... устрајношћу“ (2. Петрова 1:5, 6, NW). Али, шта је у ствари устрајност?

Устрајност — шта је то

3, 4. Шта значи устрајати?

³ Шта значи устрајати? Грчки глагол за „устрајати“ (hypoméno) дословно значи „остати или стајати испод“. Он се у Библији појављује 17 пута. Према лексикографима В. Бауеру (W. Bauer), Ф. В. Гингричу (F. W. Gingrich) и Ф. Данкеру (F. Danker), он значи „остати уместо побећи... задржати свој став, не попуштати“. Грчка именица за „устрајност“ (hypomoné) појављује се преко 30 пута. С обзиром на њу, A New Testament Wordbook (Речник Новог савеза), од Вилијама Барклија (William Barclay), каже: „То је став који може поднети ствари, не само мирећи се са судбином, већ с горљивом надом... То је особина која човека одржава усправним лицем у лице с ветром. То је одлика која најтежу кушњу може претворити у славу зато што иза бола гледа на циљ.“

⁴ Дакле, устрајност нам омогућује да задржимо свој став и да не изгубимо наду упркос препрекама или тешкоћама (Римљанима 5:3-5). Она иза тренутног бола гледа на циљ — награду, или дар, вечног живота, било на небу или на земљи (Јаков 1:12).

Устрајност — зашто?

5. (а) Зашто је свим хришћанима „потребна устрајност“? (б) У које две категорије се могу поделити наше кушње?

⁵ Као хришћани, свима нама је „потребно устрајање“ (Јеврејима 10:36). Зашто? У основи зато што ’на нас долазе разна искушења‘. Грчки текст овде у Јакову 1:2 указује на неочекиван или неугодан сусрет, као кад се особа суочи с неким разбојником. (Упореди Лука 10:30.) Ми се суочавамо с кушњама које се могу поделити у две категорије: оне које су уобичајене за људе као резултат наслеђеног греха, и оне које настају због наше оданости Богу (1. Коринћанима 10:13; 2. Тимотеју 3:12). Које су неке од тих кушњи?

6. Како је један Сведок устрајао кад је био суочен с мучном болешћу?

⁶ Озбиљна болест. Попут Тимотеја, неки хришћани морају устрајати у ’честим болестима‘ (2. Тимотеју 5:23). Посебно кад смо суочени с неком хроничном, можда веома мучном болешћу, треба да устрајемо, да издржимо, уз Божју помоћ и да не изгубимо из вида нашу хришћанску наду. Размотримо пример једног Сведока у својим раним 50-им који је водио дугу, тешку борбу с малигним тумором који је брзо напредовао. Кроз две операције он је остао постојан у својој одлуци да не прими трансфузије крви (Дела апостола 15:28, 29). Али, тумор се поново појавио у његовом стомаку и наставио је да расте близу његове кичме. Док је то трајало, он је доживљавао незамисливу физичку бол коју није могла потиснути никаква количина лекова. Ипак, он је гледао иза тренутног бола на награду живота у новом свету. Наставио је да преноси своју горљиву наду докторима, медицинским сестрама и посетиоцима. Устрајао је до самог краја — до краја свог живота. Твој здравствени проблем можда не прети твом животу или није тако болан као онај који је доживео тај драги брат, али он ипак може представљати велики испит устрајности.

7. Какву врсту бола укључује устрајност за неку нашу духовну браћу и сестре?

⁷ Емоционална бол. С времена на време, неки из Јеховиног народа доживљавају ’жалост у срцу‘ која резултира ’клонулим духом‘ (Пословице 15:13). Тешка депресија није необична у овим ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1, NW). Science News (Научне новости) од 5. децембра 1992. известиле су: „Стопе тешке, често онеспособљавајуће депресије повећавају се код сваке наредне генерације рођене од 1915.“ Узроци такве депресије су различити, и протежу се од физиолошких фактора до болно непријатних искустава. За неке хришћане, устрајност укључује свакодневну борбу да задрже свој став насупрот емоционалном болу. Ипак, они се не предају. Они остају верни Јехови упркос сузама. (Упореди Псалам 126:5, 6.)

8. На коју финансијску кушњу можемо наићи?

⁸ Различите кушње на које наилазимо могу да укључују озбиљну економску тешкоћу. Кад је један брат у Њу Џерсију, САД, изненада остао без посла, било је разумљиво што се забринуо за прехрањивање своје породице и да не остане без крова над главом. Међутим, он није изгубио из вида наду у Краљевство. Док је тражио други посао, искористио је ту прилику да служи као помоћни пионир. На крају је нашао посао (Матеј 6:25-34).

9. (а) Како губитак неке вољене особе може захтевати устрајност? (б) Који библијски стихови показују да није погрешно пустити сузе жалости?

⁹ Ако си доживео губитак неке вољене особе, потребна ти је устрајност која траје дуго након што се они око тебе врате у своју нормалну рутину. Можда ти је чак посебно тешко сваке године отприлике у време кад је твоја вољена особа умрла. Подношење таквог губитка не значи да је погрешно пустити сузе жалости. Природно је оплакивати смрт некога кога смо волели, а то ни у ком случају не показује недостатак вере у наду ускрсења (Постање 23:2; упореди Јеврејима 11:19). Исусу су ’наврле сузе‘ након што је Лазар умро, иако је Он с поуздањем рекао Марти: „Брат ће твој ускрснути.“ И Лазар је заиста ускрснуо! (Јован 11:23, 32-35, 41-44).

10. Зашто Јеховин народ има јединствену потребу за устрајношћу?

¹⁰ Поред подношења кушњи које су уобичајене за све људе, Јеховин народ има једну јединствену потребу за устрајношћу. „Сви ће народи омрзнути на вас због имена мога“, упозорио је Исус (Матеј 24:9, наглашено од нас). Он је такође рекао: „Ако мене гонише, и вас ће гонити“ (Јован 15:20). Зашто сва та мржња и прогонство? Зато што без обзира где као Божје слуге живимо на земљи, Сатана покушава да сломи нашу беспрекорност према Јехови (1. Петрова 5:8; упореди Откривење 12:17). Сатана у ту сврху често проузрокује жестоко прогонство, стављајући нашу устрајност на тежак испит.

11, 12. (а) С каквим су се испитом устрајности суочили Јеховини сведоци и њихова деца у 1930-им и раним 1940-им? (б) Зашто Јеховини сведоци не поздрављају национални симбол?

¹¹ На пример, у 1930-им и раним 1940-им, Јеховини сведоци и њихова деца у Сједињеним Америчким Државама и Канади постали су мете прогонства зато што због савести нису поздравали национални симбол. Сведоци поштују симбол државе у којој живе, али се држе начела изложеног у Божјем закону у Изласку 20:4,5: ’Нећеш градити себи кипа резана нити слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Нећеш им се клањати нити им служити; јер сам ја Господ, Бог твој, Бог љубоморан.‘ Кад су нека деца сведока била избачена из школа зато што су желела да своје обожавање усмере једино Јехови Богу, Сведоци су отворили Школе Краљевства за њихово школовање. Ти ученици су се вратили у јавне школе кад је Врховни суд Сједињених Амерчких Држава признао њихов религиозни положај, као што данас чине просвећене земље. Међутим, храбра устрајност тих младих служи као светао пример посебно за хришћанске младе који се данас можда суочавају с ругањем зато што настоје да живе по библијским мерилима (1. Јованова 5:21).

¹² Различите кушње на које наилазимо — како оне које су уобичајене за људе тако и оне с којима се суочавамо због наше хришћанске вере — указују зашто нам је потребна устрајност. Али, како можемо устрајати?

Устрајати до краја — како?

13. Како Јехова пружа устрајност?

¹³ Божји народ има недвосмислену предност над онима који не обожавају Јехову. Ми се за помоћ можемо обратити ’Богу устрајности‘ (Римљанима 15:5). Ипак, како Јехова пружа устрајност? Један начин на који он то чини је кроз примере устрајности који су записани у његовој Речи, Библији (Римљанима 15:4). Док размишљамо о њима, не само да смо охрабрени да устрајемо већ такође учимо много о томе како да устрајемо. Размотримо два изванредна примера — храбру устрајност Јова и беспрекорну устрајност Исуса Христа (Јеврејима 12:1-3; Јаков 5:11).

14, 15. (а) Које је кушње Јов поднео? (б) Како је Јов био у стању да поднесе кушње с којима се суочио?

¹⁴ Какве су околности ставиле Јовову устрајност на испит? Он је претрпео економску несрећу кад је изгубио већину својих поседа (Јоб 1:14-17; упореди Јоб 1:3). Јов је осетио бол губитка кад је олуја изненада убила свих његових десеторо деце (Јоб 1:18-21). Доживео је озбиљну, веома мучну болест (Јоб 2:7, 8; 7:4, 5). Његова властита жена вршила је притисак на њега да се окрене од Бога (Јоб 2:9). Блиски пријатељи говорили су ствари које су биле болне, нељубазне и неистините. (Упореди Јоб 16:1-3 и Јоб 42:7.) Кроз све то, међутим, Јов је задржао свој став, одржавајући беспрекорност (Јоб 27:5). Ствари које је он поднео сличне су кушњама с којима се Јеховин народ суочава данас.

¹⁵ Како је Јов био у стању да поднесе све те кушње? Једна ствар која је посебно подржала Јова била је нада. „И дрво надања има“, објавио је он. ’Омлади се када се посече, и опет грање пушта‘ (Јоб 14:7). Какву је наду Јов имао? Као што је наведено неколико стихова касније, он је изјавио: „Кад би човек иза смрти опет оживети мого... Ти би ме тад звао и ја бих се одазвао, јер би се ти зажелео дела руку својих“ (Јоб 14:14, 15). Да, Јов је гледао иза свог тренутног бола. Он је знао да његове кушње неће трајати заувек. У најгорем случају морао би да устраје до смрти. Његово очекивање пуно наде било је да ће га Јехова, који с пуно љубави жели да ускрсне мртве, вратити у живот (Дела апостола 24:15).

16. (а) Шта о устрајности учимо из примера Јова? (б) Колико стварна мора да нам буде нада у Краљевство, и зашто?

¹⁶ Шта учимо из Јовове устрајности? Да бисмо устрајали до краја, никада не смемо изгубити из вида нашу наду. Упамти и то да сигурност наде у Краљевство значи да је свака патња на коју наилазимо релативно ’кратка‘ (2. Коринћанима 4:16-18). Наша драгоцена нада је чврсто утемељена на Јеховином обећању о времену у блиској будућности када ће он „отрти сваку сузу од очију [наших] и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити“ (Откривење 21:3, 4). Та нада, која „не води до разочарења“, мора чувати наше размишљање (Римљанима 5:4, 5, NW; 1. Солуњанима 5:8). Она за нас мора да буде стварна — тако стварна да очима вере себе можемо замислити у новом свету — како се више не боримо с болешћу и депресијом већ сваког дана устајемо у добром здрављу и с чистим умом; како више не бринемо о тешким економским притисцима већ живимо у сигурности; како више не оплакујемо смрт вољених већ с весељем гледамо како су ускрснули (Јеврејима 11:1). Без такве наде наше садашње кушње могу нас тако савладати да се предамо. С нашом надом, какав силан подстицај имамо да наставимо да се боримо, да наставимо да истрајемо до самог краја!

17. (а) Какве је кушње Исус поднео? (б) Из које чињенице се донекле може видети интензивна патња коју је Исус поднео? (Види фусносту.)

¹⁷ Библија нас подстиче да ’гледамо‘ на Исуса и да ’помислимо на њега‘. Какве је кушње он поднео? Неке од њих биле су последица греха и несавршености других. Исус је поднео не само „противљење... од грешника“ већ и проблеме који су се појавили међу његовим ученицима, укључујући њихове честе свађе о томе ко је највећи. Више од тога, он се суочио с једним неупоредивим испитом вере. Он је ’претрпео крст [„мученички стуб“, NW]‘ (Јеврејима 12:1-3; Лука 9:46; 22:24). Тешко је чак и замислити менталну и физичку патњу укључену у бол прибијања на стуб и срамоту што је био погубљен као хулник.a

18. Према апостолу Павлу, које су две ствари подржале Исуса?

¹⁸ Шта је омогућило Исусу да устраје до краја? Апостол Павле спомиње две ствари које су подржале Исуса: „молбе и молитве“ и такође ’радост која му беше одређена‘. Исус, савршени Син Божји, није се стидео да тражи помоћ. Он је молио „вапајем силним и са сузама“ (Јеврејима 5:7; 12:2). Посебно кад се приближавала његова највећа кушња он је установио да је неопходно да више пута и усрдно моли за снагу (Лука 22:39-44). У одговору на Исусове молбе, Јехова није уклонио кушњу, већ је ојачао Исуса да је поднесе. Исус је устрајао и зато што је гледао иза мученичког стуба на своју награду — радост коју ће имати у доприношењу посвећењу Јеховиног имена и откупљивању људске породице од смрти (Матеј 6:9; 20:28).

19, 20. Како нам Исусов пример помаже да имамо реалистичан поглед на оно што укључује устрајност?

¹⁹ Из Исусовог примера, ми учимо многе ствари које нам помажу да имамо реалистичан поглед на оно што укључује устрајност. Пут устрајности није лак пут. Ако нам је тешко да поднесемо одређену кушњу, утешно је знати да се исто догодило чак и Исусу. Да бисмо устрајали до краја, морамо често молити за снагу. Кад смо под кушњом можда понекад осећамо да нисмо достојни да се молимо. Али, Јехова нас позива да му излијемо своје срце ’јер се он брине за нас‘ (1. Петрова 5:7). А због онога што је обећао у својој Речи, Јехова се обавезао да пружи ’силу иза онога што је нормално‘ онима који га призивају у вери (2. Коринћанима 4:7-9, NW).

²⁰ Понекад морамо устрајати са сузама. За Исуса бол на мученичком стуба није сам по себи био разлог за радовање. Уместо тога, радост је била у награди која је била постављена пред њега. У нашем случају није реалистично очекивати да ћемо се увек осећати весело и одушевљено кад смо под кушњом. (Упореди Јеврејима 12:11.) Међутим, гледајући напред на награду, чак и кад се суочавамо с крајње искушавајућим ситуацијама ми то можемо ’примити радосно‘ (Јаков 1:2-4; Дела апостола 5:41). Важно је да останемо постојани — чак и ако то мора бити са сузама. Коначно, Исус није рекао: ’Онај ко пролије и последњу сузу биће спасен‘, већ: „Који издржи до краја, тај ће се спасти“ (Матеј 24:13, ДС).

21. (а) У 2. Петровој 1:5, 6, подстакнути смо да своју устрајност допунимо чиме? (б) Која ће питања бити размотрена у следећем чланку?

²¹ Тако је устрајност битна за спасење. Међутим, у 2. Петровој 1:5, 6, ми смо подстакнути да своју устрајност допунимо оданошћу Богу. Шта је оданост Богу? Како је она повезана с устрајношћу, и како је можеш стећи? Та питања биће размотрена у следећем чланку?

[Фуснота]

Допуните своју устрајност оданошћу Богу

„Допуните своју веру... устрајношћу, своју устрајност оданошћу Богу“ (2. ПЕТРОВА 1:5, 6, NW).

1, 2. (а) Почевши 1930-их, шта се догађало Јеховиним сведоцима у земљама под нацистичком контролом, и зашто? (б) Како је Јеховин народ прошао под тим грубим третманом?

БИО је то мрачан период у историји 20. века. Почевши 1930-их, хиљаде Јеховиних сведока у земљама под нацистичком контролом било је неправедно ухапшено и бачено у концентрационе логоре. Зашто? Зато што су се усудили да остану неутрални и што су одбијали да кажу хајл Хитлер. Како се поступало према њима? „Ниједна друга група затвореника... није била изложена садизму SS-солдатеске у таквом облику као што су били Истраживачи Библије [Јеховини сведоци]. То је био садизам обележен бескрајним ланцем физичких и менталних тортура, какве не може изразити ниједан језик на свету“ (Карл Витиг, бивши немачки државни чиновник).

² Како су Сведоци прошли? У својој књизи The Nazi State and the New Religions: Five Case Studies in Non-Conformity (Нацистичка држава и нове религије: Пет студија случајева нонконформизма), Др Кристина Е. Кинг (Christine E. King) приметила је: „Влада је била неуспешна само против Јеховиних сведока [за разлику од других религиозних група].“ Да, Јеховини сведоци су као целина задржали свој став, иако је то за стотине њих значило да устрају до саме смрти.

3. Шта је омогућило Јеховиним сведоцима да поднесу тешке кушње?

³ Шта је Јеховиним сведоцима омогућило да поднесу такве кушње не само у нацистичкој Немачкој већ широм света? Њихов небески Отац помогао им је да устрају због њихове оданости Богу. „Јехова зна како да избави људе оданости Богу из кушње“, објашњава апостол Петар (2. Петрова 2:9, NW). Раније у том истом писму, Петар је саветовао хришћане: „Допуните своју веру... устрајношћу, своју устрајност оданошћу Богу“ (2. Петрова 1:5, 6, NW). Тако је устрајност тесно повезана с оданошћу Богу. У ствари, да бисмо устрајали до краја, ми морамо ’тежити за оданошћу Богу‘ и испољавати је (1. Тимотеју 6:11, NW). Али, шта је у ствари оданост Богу?

Шта је оданост Богу

4, 5. Шта је оданост Богу?

⁴ Грчка именица за „оданост Богу“ (еусебија) може се дословно превести „исправно поштовање“a (2. Петрова 1:6, Kingdom Interlinear). Она означава топло срдачно осећање према Богу. Према В. Е. Вајну (W. E. Vine), придев eusebés, који дословно значи „с исправним поштовањем“, означава „енергију која, вођена светим страхопоштовањем према Богу, налази израз у оданој активности“ (2. Петрова 2:9, Int).

⁵ Зато израз „оданост Богу“ указује на поштовање или оданост према Јехови која нас покреће да чинимо оно што се њему свиђа. То се чини чак упркос тешким кушњама зато што од срца волимо Бога. То је лојална, лична приврженост Јехови која налази израз у нашем начину живота. Прави хришћани су подстакнути да моле да могу водити ’тихи и миран живот у свакој побожности [’оданости Богу‘, NW]‘ (1. Тимотеју 2:1, 2). Према лексикографима Ј. П. Лоу (J. P. Louw) и Е. А. Најди (E. A. Nida), „у многим језицима [еусебија] у 1. Тм 2.2 може одговарајуће да се преведе ’живети како би Бог желео да живимо‘ или ’живети како нам је Бог рекао да треба да живимо‘“.

6. Каква веза постоји између устрајности и оданости Богу?

⁶ Сада можемо боље увидети везу између устрајности и оданости Богу. Зато што живимо онако како би Бог желео да живимо — с оданошћу Богу — ми себе излажемо мржњи света, што неизбежно доводи до кушњи вере (2. Тимотеју 3:12). Али, не постоји начин на који бисмо били мотивисани да поднесемо такве кушње да нема наше личне привржености нашем небеском Оцу пуном љубави. Осим тога, Јехова одговара на такву срдачну оданост. Помисли само како се он сигурно осећа кад погледа с неба и примети оне који, због своје оданости према њему, настоје да му угоде упркос свим врстама противљења. Није чудо што је спреман да „избави људе оданости Богу из кушње“!

7. Зашто се оданост Богу мора развијати?

⁷ Међутим, ми се нисмо родили с оданошћу Богу, нити је аутоматски добијамо од наших богобојазних родитеља (Постање 8:21). Уместо тога, она се мора развијати (1. Тимотеју 4:7, 10). Морамо радити на томе да нашу устрајност и нашу веру допунимо оданошћу Богу. То, каже Петар, захтева ’улагање свих напора‘ (2. Петрова 1:5). Како, дакле, можемо стећи оданост Богу?

Како стичемо оданост Богу?

8. Према апостолу Петру, шта је кључ за стицање оданости Богу?

⁸ Апостол Петар је објаснио кључ за стицање оданости Богу. Он је рекао: „Да вам се умножи милост и мир познавањем [„тачним спознањем“, NW] Бога и Исуса Христа, Господа нашега! Како нам је божанствена сила његова даровала све ствари које требају животу и побожности [„оданости Богу“, NW], познањем [„кроз тачно спознање“, NW] онога који нас позва славом својом и крепошћу својом“ (2. Петрова 1:2, 3). Дакле, да бисмо своју веру и устрајност допунили оданошћу Богу, морамо расти у тачном, то јест, потпуном, или комплетном, спознању о Јехови Богу и Исусу Христу.

9. Како се може приказати да поседовање тачног спознања о Богу и Христу укључује више од тога да само знамо ко су они?

⁹ Шта значи имати тачно спознање о Богу и Христу? То очигледно укључује више него да само знамо ко су они. Да то прикажемо: Ти можда знаш ко је твој први комшија и можда га чак поздрављаш по имену. Али, да ли би му позајмио велику суму новца? Не би док заиста не сазнаш каква је он особа. (Упореди Пословице 11:15.) Слично томе, познавати Јехову и Исуса тачно, или потпуно, значи више од пуког веровања да они постоје и од тога да знамо њихова имена. Да бисмо били спремни да због њих поднесемо кушње чак до саме смрти, заиста их морамо присно познавати (Јован 17:3). Шта то укључује?

10. Које две ствари укључује поседовање тачног спознања о Јехови и Исусу, и зашто?

¹⁰ Поседовање тачног, или комплетног, спознања о Јехови и Исусу укључује две ствари: (1) упознати их као особе — њихове особине, осећања и путеве — и (2) опонашати њихов пример. Оданост Богу укључује срдачну, личну приврженост Јехови и показује се нашим начином живота. Према томе, да бисмо је стекли морамо лично упознати Јехову и постати темељно упознати с његовом вољом и његовим путевима колико год нам је то као људима могуће. Да бисмо истински упознали Јехову, по чијем смо обличју створени, морамо користити такво спознање и настојати да будемо као он (Постање 1:26-28; Колошанима 3:10). А пошто је Исус савршено опонашао Јехову у ономе што је говорио и чинио, тачно упознати Исуса је вредна помоћ у развијању оданости Богу (Јеврејима 1:3).

11. (а) Како можемо стећи тачно спознање о Богу и Христу? (б) Зашто је важно да медитирамо о ономе што читамо?

¹¹ Ипак, како можемо стећи такво тачно спознање о Богу и Христу? Марљиво проучавајући Библију и публикације које се темеље на Библији.b Међутим, да би наш лични библијски студиј довео до тога да стекнемо оданост Богу, битно је да узмемо време да медитирамо, то јест, да промишљамо, или дубоко размишљамо, о ономе што читамо. (Упореди Јошуа 1:8.) Зашто је то важно? Сети се да је оданост Богу топло, срдачно осећање према Богу. У Писму је медитирање више пута повезано са симболичним срцем — унутрашњом особом (Псалам 19:15 [19:14, ДК]; 49:4 [49:3, ДК]; Пословице 15:28). Кад с цењењем промишљамо о ономе што читамо, то продире у унутрашњу особу, подстичући тако наша осећања, дирајући наше емоције, и утичући на наше размишљање. Тек тада студиј може ојачати нашу личну приврженост Јехови и покренути нас да живимо на начин који се свиђа Богу чак упркос изазовним околностима или тешким кушњама.

Практиковати оданост Богу у дому

12. (а) Према Павлу, како хришћанин може практиковати оданост Богу у дому? (б) Зашто прави хришћани брину за остареле родитеље?

¹² Оданост Богу најпре треба практиковати у дому. Апостол Павле каже: „Ако која удовица има деце или унучади, нека се ови науче најпре свој дом поштовати [„да практикују оданост Богу у властитом домаћинству“, NW] и враћати родитељима оно што су од њих примили, јер је то пред Богом угодно“ (1. Тимотеју 5:4). Као што Павле бележи, брига за остареле родитеље је израз оданости Богу. Прави хришћани пружају такву бригу не само из осећања дужности већ због љубави према својим родитељима. Више од тога, ипак, они увиђају важност коју Јехова придаје бризи за породицу. Они су веома свесни да ако би окренули леђа својим родитељима у време невоље, то би било једнако као да се ’одрекну хришћанске вере‘ (1. Тимотеју 5:8).

13. Зашто практиковање оданости Богу у дому може бити прави изазов, али какво задовољство резултира из бриге за своје родитеље?

¹³ Мора се признати да није увек лако практиковати оданост Богу у дому. Чланови породице могу живети доста далеко једни од других. Одрасла деца можда подижу властиту породицу и можда се боре у економском погледу. Природа или степен бриге која је потребна родитељу може оптеретити физичко, ментално и емоционално здравље оних који пружају ту бригу. Међутим, може бити заиста задовољавајуће знати да брига за родитеље не само да одговара ’враћању онога што смо примили‘ већ и радује Онога „коме свака породица на небу и на земљи дугује своје име“ (Ефешанима 3:14, 15, NW).

14, 15. Наведи један пример божанске бриге према родитељу од стране деце.

¹⁴ Размотримо један заиста дирљив пример. Елис и петоро његове браће и сестара суочили су се са заиста тешким задатком кад је требало да се код куће брину за њиховог оца. „Мој отац је 1986. претрпео мождану кап, након чега је остао потпуно парализован“, објашњава Елис. Шесторо деце учествује у старању око потреба свог оца, које се протежу од купања до осигуравања да се редовно окреће како се не би развио декубитус. „Ми му читамо, говоримо, свирамо музику. Нисмо сигурни да ли је он свестан шта се догађа око њега, али према њему поступамо као да је потпуно свестан свега.“

¹⁵ Зашто се та деца на такав начин брину за свог оца? Елис наставља: „Након смрти наше мајке 1964, тата нас је сам подизао. Тада смо имали од 5 до 14 година. Онда се он жртвовао за нас; ми се данас жртвујемо за њега.“ Заиста, није лако пружати такву бригу, и деца се понекад обесхрабре. „Али, ми смо свесни да је стање нашег оца привремени проблем“, каже Елис. „Жељно очекујемо време кад ће нашем оцу бити обновљено добро здравље и кад ћемо моћи да поново будемо с нашом мајком“ (Исаија 33:24; Јован 5:28, 29). Несумњиво, таква одана брига за родитеља сигурно дира срце Онога ко заповеда деци да исказују част својим родитељима!c (Ефесцима 6:1, 2).

Оданост Богу и служба

16. Шта треба да буде главни разлог за оно што чинимо у служби?

¹⁶ Кад прихватимо Исусов позив да ’идемо за њим‘, ми долазимо под божанско овлашћење да проповедамо добру вест о Краљевству и да стварамо ученике (Матеј 16:24; 24:14; 28:19, 20). Заиста, имати учешће у служби је хришћанска обавеза у овим ’последњим данима‘ (2. Тимотеју 3:1). Међутим, наш мотив за проповедање и поучавање мора ићи иза пуког осећања дужности или обавезе. Дубока љубав према Јехови мора бити главни разлог за оно што чинимо и колико чинимо у служби. „Уста говоре оно што у срцу изобилује“, рекао је Исус (Матеј 12:34). Да, кад се наше срце прелива љубављу према Јехови, осећамо се наведенима да сведочимо другима о њему. Кад је наш мотив љубав према Богу, наша служба је смисаон израз наше оданости Богу.

17. Како можемо развијати исправан мотив за службу?

¹⁷ Како можемо развијати исправан мотив за службу? С цењењем промишљај о три разлога која нам је Јехова дао да га волимо. (1) Ми волимо Јехову због онога што је он већ учинио за нас. Он није могао показати већу љубав од обезбеђивања откупнине (Матеј 20:28; Јован 15:13). (2) Ми волимо Јехову због онога што он сада чини за нас. Имамо слободу говора с Јеховом, који одговара на наше молитве (Псалам 65:3 [65:2, ДК]; Јеврејима 4:14-16). Док дајемо приоритет интересима Краљевства, ми се радујемо основним стварима за живот (Матеј 6:25-33). Добијамо сталну залиху духовне хране која нам помаже да излазимо на крај с проблемима с којима се суочавамо (Матеј 24:45). И имамо благослов што смо део светског хришћанског братства које нас заиста одваја од осталог света (1. Петрова 2:17). (3) Ми волимо Јехову и због онога што ће он још учинити за нас. Због његове љубави, ми ’стичемо прави живот‘ — вечни живот у будућности (1. Тимотеју 6:12, 19). Кад размислимо о Јеховиној љубави у нашу корист, наша срца ће нас сигурно подстаћи да имамо одано учешће у говорењу другима о њему и његовим драгоценим намерама! Неће други морати да нам говоре шта да урадимо или колико да урадимо у служби. Наша срца ће нас подстаћи да учинимо оно што можемо.

18, 19. Коју је препреку савладала једна сестра да би учествовала у служби?

¹⁸ Чак и упркос изазовним околностима, срце које је покренуто оданошћу Богу биће наведено да говори. (Упореди Јеремија 20:9.) То показује случај Стеле, изузетно стидљиве хришћанке. Кад је почела да проучава Библију, мислила је: ’Никада не бих могла да идем од куће до куће!‘ Она објашњава: „Увек сам била врло тиха. Никада нисам могла да приђем другима да започнем разговор.“ Док је настављала да проучава, расла је њена љубав према Јехови и развила је горљиву жељу да о њему говори другима. „Сећам се како сам говорила својој учитељици Библије: ’Тако желим да говорим, али једноставно не могу, и то ме заиста мучи.‘ Никада нећу заборавити шта ми је она рекла: ’Стела, буди захвална што желиш да говориш.‘“

¹⁹ Ускоро се Стела нашла у ситуацији да сведочи својој комшиници. Затим је направила оно што је за њу био огроман корак — по први пут је учествовала у служби од куће до куће (Дела апостола 20:20, 21). Она се присећа: „Своју понуду сам имала написану. Али, била сам тако уплашена да иако сам је имала испред себе, била сам превише нервозна да погледам у своје белешке!“ Данас, након више од 35 година, Стела је још увек по природи врло стидљива. Ипак, она воли службу проповедања и наставља да има значајан удео у њој.

20. Који пример показује да чак ни прогонство или затвор не могу затворити уста преданим Сведоцима Јехове?

²⁰ Чак ни прогонство или затвор не може затворити уста преданим Сведоцима Јехове. Размотримо пример Ернста и Хилдегард Зелигер из Немачке. Њих двоје је због своје вере провело укупно више од 40 година у нацистичким концентрационим логорима и комунистичким затворима. Чак и у затвору, они нису престајали да сведоче другим затвореницима. Хилдегард се присећала: „Затворски чувари су ме класификовали као посебно опасну, зато што сам, како је рекла једна чуварка, говорила о Библији по цели дан. Зато сам стављена у једну ћелију у подруму.“ Након што су коначно добили слободу, и брат и сестра Зелигер су све своје време посветили хришћанској служби. Обоје је служило верно до своје смрти, брат Зелигер до 1985. а његова жена до 1992.

21. Шта морамо радити да бисмо нашу устрајност допунили оданошћу Богу?

²¹ Марљиво проучавајући Божју реч и узимајући времена да с цењењем медитирамо о ономе што учимо, ми ћемо расти у тачном спознању о Јехови Богу и Исусу Христу. То ће, опет, довести до тога да стекнемо потпунију меру те драгоцене особине — оданости Богу. Без оданости Богу не постоји начин да поднесемо различите кушње које долазе на нас као хришћане. Зато следимо савет апостола Петра, настављајући да ’допуњујемо нашу веру устрајношћу и нашу устрајност оданошћу Богу‘ (2. Петрова 1:5, 6, NW).