Поглавље 121

Пред санхедрином, затим код Пилата

НОЋ се ближи крају. Петар се одрекао Исуса трећи пут, а чланови санхедрина завршили су свој лажни судски процес и разишли се. Међутим, чим је у петак наступило јутро, они се поново састају, овог пута у својој дворани санхедрина. Њихова намера је очигледно да ноћном суђењу дају извесну меру законитости. Кад је Исус доведен пред њих, они кажу, као што су чинили током ноћи: ”Ако си Христ, реци нам.“

”Кад бих вам чак и рекао, не бисте уопште веровали“, одговара Исус. ”Штавише, кад бих вас питао не бисте уопште одговорили.“ Ипак, Исус неустрашиво указује на свој идентитет, говорећи: ”Одсада ће Син човечији седити с моћне десне стране Божје.“

”Јеси ли, дакле, Син Божји?“ желе знати сви они.

”Ви сами говорите да јесам“, одговара Исус.

За те људе усредсређене на убиство, тај одговор је сувишан. Они то сматрају хуљењем. ”Зашто нам треба даљње сведочанство?“ питају они. ”Јер сами смо то чули из његових уста.“ Зато Исуса вежу и предају га римском намеснику Понтију Пилату.

Јуда, Исусов издајник посматрао је расправе. Кад види да је Исус оптужен, он осећа грижу савести. Зато он одлази ка главарима свештеничким и старијим мужевима да врати 30 сребрника, објашњавајући: ”Сагрешио сам кад сам издао праведну крв.“

”Што је нама до тога? То је твоја ствар!“ бездушно одговарају они. Зато Јуда баца сребрнике у храм, одлази и покушава да се обеси. Међутим, грана о коју Јуда веже конопац очигледно се ломи, а његово тело пада на стене испод и распрсне се.

Главари свештенички нису сигурни шта да чине са сребрницима. ”Није законито убацити их у свету ризницу“, закључују они, ”јер су цена крви.“ Зато, после заједничког договора, новцем купују лончареву њиву за покоп странаца. Њива тако бива названа ”Крвна њива“.

Још увек је рано ујутро кад је Исус доведен у намесников двор. Али, Јевреји који су с њим одбијају да уђу јер верују да ће их таква присност са паганима упрљати. Зато Пилат, да би им изашао у сусрет, излази ван. ”Какву оптужбу износите против овог човека?“ пита он.

”Да овај човек није преступник, не бисмо га предали теби“, одговарају они.

Желећи да избегне уплетеност, Пилат одговара: ”Узмите га сами и судите му према свом закону.“

Откривајући своју убилачку намеру, Јевреји тврде: ”Није законито за нас да кога убијемо.“ Заиста, ако убију Исуса за време празника Пасхе, то ће изазвати јавни метеж, будући да су многи високо ценили Исуса. Међутим, ако успеју да наведу Римљане да га погубе на темељу политичке оптужбе, то ће послужити да их реши одговорности пред народом.

Зато религиозне вође, не спомињући свој ранији судски процес којим су оптужили Исуса за хуљење, сада измишљају друкчију оптужбу. Они износе троделну оптужбу: ”Нашли смо овог човека како [1] заводи наш народ и [2] забрањује плаћање пореза цезару, и [3] за себе говори да је Христ, Краљ.“

Оптужба да Исус тврди да је краљ брине Пилата. Зато он поново улази у дворац, позива к себи Исуса и пита: ”Јеси ли ти краљ Јевреја?“ Другим речима, јеси ли ти прекршио закон објављујући себе за краља у отпору против цезара?

Исус жели да зна колико је Пилат већ чуо о њему, и зато пита: ”Говориш ли сам од себе ово, или су ти други рекли о мени?“

Пилат признаје своје незнање о њему и жељу да сазна чињенице. ”Зар сам ја Јевреј?“ одговара он. ”Твој те народ предао мени и главари свештенички. Шта си учинио?“

Исус ни у ком случају не жели да избегне спорно питање о краљевању. Одговор који Исус сада даје несумњиво изненађује Пилата. Лука 22:66–23:3; Матеј 27:1-11; Марко 15:1; Јован 18:28-35; Дела 1:16-20.

▪ Са којом намером се ујутро санхедрин поново састаје?

▪ Како Јуда умире, и шта је учињено са 30 сребрника?

▪ Уместо да сами убију Исуса, зашто Јевреји желе да то учине Римљани?

▪ Које оптужбе против Исуса износе Јевреји?

Поглавље 122

Од Пилата ка Ироду и поново назад

ИАКО Исус не покушава пред Пилатом да прикрије да је краљ, он објашњава да његово Краљевство није претња за Рим. ”Моје краљевство није део овога света“, каже Исус. ”Кад би моје краљевство било део овога света, моје би се слуге бориле да не будем предан Јеврејима. Али моје краљевство није отуда.“ Исус тако три пута обзнањује да има Краљевство, иако оно није из неког земаљског извора.

Ипак, Пилат и даље врши притисак на њега: ”Па, јеси ли, дакле, ти краљ?“ То јест, да ли си ти краљ иако твоје краљевство није део овог света?

Исус даје Пилату до знања да је донео исправан закључак, одговарајући: ”Ти сам говориш да сам ја краљ. Зато сам се родио и зато сам дошао на свет да сведочим за истину. Свако ко је на страни истине слуша мој глас.“

Да, сама сврха Исусовог живота на Земљи је да сведочи за ”истину“, посебно истину о његовом Краљевству. Исус је спреман да буде веран тој истини, чак и ако би га то коштало живота. Иако Пилат пита: ”Шта је истина?“ он не чека на даљње објашњење. Чуо је довољно да би донео пресуду.

Пилат се враћа мноштву које чека напољу. Очигледно са Исусом покрај себе, он каже главарима свештеничким и онима који су с њима: ”Не налазим никакав злочин на овом човеку.“

Раздражено одлуком, мноштво почиње да захтева: ”Узбуњује људе учећи по свој Јудеји, од Галилеје па довде.“

Неразумна заслепљеност Јевреја сигурно запањује Пилата. И зато се он, кад главари свештенички и старији мужеви наставе да вичу, окреће Исусу и пита: ”Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?“ Ипак, Исус и не покушава да одговори. Његова мирноћа упркос жестоким оптужбама подстиче Пилата на чуђење.

Чувши да је Исус Галилејац, Пилат види прилику да избегне одговорност за њега. Владар Галилеје, Ирод Антипа (син Ирода Великог), у Јерусалиму је за Пасху, и зато Пилат шаље Исуса к њему. Раније је Ирод Антипа дао да се Јовану Крститељу одруби глава, па је постао уплашен кад је чуо о чудесним делима које је Исус чинио, бојећи се да је Исус уствари Јован који је устао из мртвих.

Сада је Ирод пресрећан у очекивању да види Исуса. То није зато што је забринут за Исусово добро или што жели да учини било какав стварни покушај да сазна да ли су оптужбе против њега истините или нису. Уместо тога, он је једноставно радознао и нада се да види како Исус чини неко чудо.

Међутим, Исус одбија да задовољи Иродову радозналост. Уствари, кад га Ирод пита он не каже ни речи. Разочарани, Ирод и његова војна стража са Исусом збијају шалу. Они га облаче у сјајну хаљину и исмејавају га. Шаљу га назад Пилату. Као последица тога, Ирод и Пилат, који су раније били непријатељи, постају добри пријатељи.

Кад се Исус врати, Пилат позива заједно главаре свештеничке, јеврејске вође и народ и каже: ”Довели сте ми овог човека као онога који подстиче народ на буну, и гле! испитао сам га пред вама али нисам нашао на овом човеку темеља за оптужбе које износите против њега. Уствари, није нашао ни Ирод, јер нам га је послао натраг; и гле! није починио ништа чиме заслужује смрт. Зато ћу га оштро казнити и пустити га.“

Тиме је Пилат два пута прогласио Исуса невиним. Он је нестрпљив да га ослободи, јер схвата да су га свештеници привели само из зависти. Док Пилат наставља с покушајима да ослободи Исуса, он добија још јачу побуду да то учини. Док седи на својој судској столици, његова жена шаље поруку, подстичући га: ”Немој имати ништа са тим праведним човеком, јер сам много претрпела данас у сну [очигледно божанског порекла] због њега.“

Ипак, како Пилат може да ослободи тог невиног човека, будући да зна да би то требало? Јован 18:36-38; Лука 23:4-16; Матеј 27:12-14, 18, 19; 14:1, 2; Марко 15:2-5.

▪ Како Исус одговара на питање с обзиром на његово краљевање?

▪ Шта је ’истина‘ за коју је сведочећи Исус провео свој земаљски живот?

▪ Која је Пилатова пресуда, како народ реагује, и шта Пилат ради са Исусом?

▪ Ко је Ирод Антипа, зашто је одушевљен да види Исуса, и шта он чини с њим?

▪ Зашто је Пилат нестрпљив да пусти Исуса?

Поглавље 123

”Ево човека!“

ПОД УТИСКОМ Исусовог држања и признавајући његову невиност, Пилат тражи други начин да га ослободи. ”Имате обичај“, каже мноштву, ”да треба некога да вам пустим о пасхи.“

Барабу, злогласног убицу, такође држе као затвореника, зато Пилат пита: ”Кога хоћете да вам пустим? Барабу или Исуса, званог Христ?“

Наговорен од главара свештеничких који су га узбунили, народ тражи да Бараба буде ослобођен, а Исус убијен. Не одустајући, Пилат одговара, питајући поново: ”Кога од те двојице хоћете да вам пустим?“

”Барабу“, вичу они.

”Шта да онда учиним с Исусом званим Христ?“ пита обесхрабрено Пилат.

Са заглушујућом буком, они одговарају: ”На стуб с њим!“ ”На стуб с њим!“

Знајући да они захтевају смрт невиног човека, Пилат се заузима: ”Па какво је зло тај човек учинио? Ја нисам нашао на њему ништа што би заслуживало смрт; дакле, оштро ћу га казнити и пустити.“

Упркос његовим настојањима, превртљиво мноштво, нахушкано од својих верских вођа, и даље виче: ”На стуб с њим!“ Излуђено од свештеника, мноштво жели крв. А замисли, пре само пет дана неки су од њих вероватно били међу онима који су срдачно дочекали Исуса у Јерусалиму као Краља! Цело време, Исусови ученици, ако су присутни, ћуте и остају тихи и неупадљиви.

Пилат, видећи да својим позивима ништа не постиже, него да бука бива само још већа, узима воду, и пере руке пред мноштвом и каже: ”Невин сам од крви овога човека. То је ваша ствар.“ Нато људи одговарају: ”Крв његова нека дође на нас и нашу децу.“

Зато, у складу с њиховим захтевима — и желећи да задовољи мноштво више него да учини оно што зна да је право — Пилат им ослобађа Барабу. Води Исуса и даје да га свуку и бичују. То није било обично бичевање. The Journal of the American Medical Association описује римски обичај бичевања:

”Уобичајена справа била је кратак бич (флагрум или флагелум) са неколико појединих или исплетених кожних каишева различитих дужина, на којима су у размацима биле причвршћене гвоздене куглице или оштри делови овчијих костију... Пошто би римски војници пуном снагом понављали ударце по леђима жртве, гвоздене би кугле проузрочиле дубоке контузије, а кожни ремени и овчије кости засекле би кожу и поткожно ткиво. Затим, како би се бичевање настављало, ране би се раствориле до доњих слојева скелетних мишића и изазвале дрхтање танких слојева меса које је крварило.“

Након овог мучног шибања, Исуса воде у управитељев двор, и позива се цела чета. Тамо га војници и даље обасипају погрдама, плету му трнову круну и натискавају му је на главу. У десницу му стављају трску и облаче га у скерлетну одећу, какву су носили краљеви. Затим му подругљиво говоре: ”Добар дан, краљу јеврејски!“, пљују га и ударају по лицу. Узимајући крупну трску из његове руке, они је користе да би га ударали по глави, забијајући још дубље у његово теме оштро трње његове понижавајуће ”круне“.

Исусово јединствено достојанство и снага упркос овом лошем поступању оставља тако дубок утисак на Пилата да је подстакнут да поново покуша да га ослободи. ”Ево! Изводим га пред вас да знате да ја на њему не налазим никакву кривицу“, објашњава он мноштву. Можда помишља да ће жалостан призор Исусовог измученог стања омекшати њихова срца. Док Исус стоји пред безосећајном светином, носећи трнову круну и скерлетну горњу хаљину, са прокрвављеним лицем прожетим болом, Пилат узвикује: ”Ево човека!“

Иако испребијан и изнакажен, овде стоји најистакнутија личност целе историје, заиста највећи човек који је икад живео! Да, Исус показује тихо достојанство и спокојност које открива величину коју чак Пилат мора да призна, јер су његове речи очигледно мешавина и поштовања и сажаљења. Јован 18:39–19:5; Матеј 27:15-17, 20-30; Марко 15:6-19; Лука 23:18-25.

▪ На који начин настоји Пилат да ослободи Исуса?

▪ Како Пилат покушава да се ослободи одговорности?

▪ Како изгледа бичевање?

▪ Како је Исус исмејаван после бичевања?

▪ Како Пилат и даље настоји да ослободи Исуса?

Поглавље 124

Предан и одведен

КАД Пилат, подстакнут његовим мирним достојанством, поново покуша да пусти измученог Исуса, главари свештенички постају још гневнији. Одлучни су да не допусте да ишта омете њихову злу намеру. Зато поново узвикују: ”На стуб с њим! На стуб с њим!“

”Узмите га сами и прибијте на стуб“, одговара Пилат с гнушањем. (Супротно њиховим ранијим тврдњама, Јевреји могу имати власт да погубе злочинце због довољно тешких религиозних преступа.) Затим, бар по пети пут, Пилат проглашава Исуса недужним, рекавши: ”Не налазим на њему никакву кривицу.“

Пошто њихове политичке оптужбе нису донеле резултат, Јевреји се поново враћају религиозној оптужби за богохулство, коју су употребили сатима раније на Исусовом суђењу пред санхедрином. ”Ми имамо закон“, кажу они, ”и према том закону он мора умрети, јер је себе учинио Божјим сином.“

Ова оптужба је за Пилата нова, и због ње постаје још неодлучнији. Сада схвата да Исус није обичан човек, као што то показује сан његове жене и Исусова изванредна снага личности. Али, зар ’Божји син‘? Пилат зна да је Исус из Галилеје. Ипак, да ли је он можда већ пре живео? Довевши га опет натраг на двор, Пилат пита: ”Одакле си?“

Исус ћути. Раније је већ рекао Пилату да је краљ, али да његово Краљевство није део овога света. Никакво даљње објашњење сада не би послужило корисној сврси. Међутим, Пилатов понос је повређен одбијањем да му се одговори и он плане на Исуса речима: ”Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт да те пустим и имам власт да те прибијем на стуб?“

”Не би уопште имао власт против мене да ти није дано одозго“, одговара Исус с поштовањем. Указује на овлашћење које је Бог доделио људским владарима да би управљали земаљским стварима. Исус додаје: ”Зато човек који ме је предао теби има већи грех.“ Заиста, првосвештеник Кајафа и његови сукривци, и Јуда Искариотски, сви носе тежу одговорност од Пилата због неправедног поступања с Исусом.

Још више задивљен Исусом и бојећи се да би он могао бити божанског порекла, Пилат поново покушава да га пусти. Јевреји, међутим, спречавају Пилата. Понављају своју политичку оптужбу, лукаво претећи: ”Ако пустиш овога човека, ниси пријатељ цезару. Сваки човек који себе чини краљем говори против цезара.“

Упркос свим тешким последицама тога, Пилат поново још једанпут изводи Исуса. Још једанпут тражи сажаљење и каже: ”Ево вашег краља!“

”Одведи га! Одведи га! На стуб с њим!“ гласи одговор.

”Вашег краља да прибијем на стуб?“ пита Пилат у очајању.

Јевреји су разјарени под влашћу Римљана. Они заиста презиру римску доминацију! Али, главари свештенички лицемерно кажу: ”Ми немамо краља осим цезара.“

Бојећи се за свој политички положај и глас, Пилат коначно попушта пред јеврејским немилосрдним, претећим захтевима. Предаје Исуса војницима, који с њега скидају гримизни огртач и облаче га у његове горње хаљине. Док га одводе да га прибију, присиљавају га да носи свој мученички стуб.

Преподне је, петак, 14. нисан; вероватно се приближава подне. Исус је на ногама од четвртка рано ујутро, проживљавајући једно тешко искуство за другим. Разумљиво је да му снага попушта под тежином стуба. Зато се један пролазник, неки Симон из Кирене у Африци, осећа подстакнут да му помогне и понесе стуб уместо њега. Док иду, прати их велики број људи, укључујући и жене које се ударају у боли и наричу над Исусом.

Окренувши се женама, Исус каже: ”Кћери јерусалимске, престаните плакати нада мном. Напротив, плачите над собом и својом децом, јер гле! долазе дани кад ће људи рећи: ’Срећне су нероткиње, и материце које нису рађале и дојке које нису дојиле!‘... Јер ако ово раде док је дрво влажно, шта ће се догодити кад усахне?“

Исус мисли на дрво јеврејске нације, које још има нешто животне влажности у себи због Исусовог присуства и присуства преосталих који верују у њега. Али кад се они узму из нације, остаће само духовно мртво дрво, да, усахнула национална организација. О, какав ће то само бити повод нарицању кад римске војске, које ће послужити као Божји извршилац осуде, опустоше јеврејску нацију! Јован 19:6-17; 18:31; Лука 23:24-31; Матеј 27:31, 32; Марко 15:20, 21.

▪ Коју оптужбу изричу религиозне вође против Исуса онда кад њихове политичке оптужбе не доносе резултате?

▪ Зашто Пилат вероватно постаје још неодлучнији?

▪ Ко носи већи грех због онога што се догађа Исусу?

▪ Како свештеници наговарају Пилата да преда Исуса на погубљење?

▪ Шта Исус говори женама које наричу над њим, и шта мисли кад говори о дрвету које је ”влажно“ а затим ”усахне“?

Поглавље 125

Патња на стубу

ЗАЈЕДНО с Исусом на погубљење воде два злочинца. Недалеко од града, поворка се зауставља на месту званом Голгота, или Место Лобање.

Кажњеницима је скинута одећа. Затим се нуди вино коме је додато миро. Очигледно су га припремиле јерусалимске жене, а Римљани не бране да се онима који су прибијени на стуб даје тај напитак за ублажавање бола. Међутим, кад га Исус окуси, одбија да га пије. Зашто? Очигледно жели потпуно да влада својим снагама у овом највећем испиту своје вере.

Исус је сада разапет на стубу с рукама изнад главе. Војници затим забијају велике клинове у његове руке и стопала. Извија се од боли док му клинови пробијају месо и лигаменте. Кад је стуб подигнут усправно, бол је несносна, јер тело својом тежином раздире ране од клинова. Али, уместо да прети, Исус моли за римске војнике: ”Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“

Пилат је поставио на стуб натпис на ком је стајало: ”Исус Назарећанин Краљ Јевреја.“ Он то очигледно не пише само зато што поштује Исуса, него зато што презире јеврејске свештенике што су од њега изнудили смртну казну за Исуса. Како би сви могли да прочитају натпис, Пилат даје да се напише на три језика — хебрејском, службеном латинском и говорном грчком.

Свештенички главари, укључујући Кајафу и Ану, очајни су. Ова изричита изјава квари њихов тренутак тријумфа. Зато протествују: ”Немој писати: ’Краљ Јевреја‘, него да је он рекао: ’Ја сам Краљ Јевреја.‘“ Љут због тога што је послужио као пион у рукама свештеника, Пилат одговара одлучно и с презиром: ”Што сам написао, написао сам.“

Свештеници се сада, заједно са великим мноштвом људи, окупљају на месту погубљења, и свештеници покушавају да побију сведочанство натписа. Понављају лажно сведочанство дато раније на суђењима у санхедрину. Зато не изненађује што пролазници почињу увредљиво да говоре, ругају се вртећи главама и говорећи: ”Ти који си хтео да срушиш храм и за три дана да га изградиш, спаси се! Ако си син Божји, сиђи с мученичког стуба!“

”Друге је спасао; себе не може!“, сложно узвикују свештенички главари и њихови религиозни пријатељи. ”Он је Краљ Израела; нека сада сиђе са мученичког стуба и вероваћемо у њега. Уздао се у Бога; нека га сад Он спасе ако га хоће, јер је рекао: ’Син сам Божји.‘“

Захваћени тим духом, и војници исмејавају Исуса. Ругајући се нуде му кисело вино, очигледно тако што га држе баш испред његових осушених усана. ”Ако си краљ Јевреја“, подругују се, ”спаси се“. Чак га и злочинци — један прибијен Исусу здесна а други слева — исмејавају. Помисли! Највећи човек који је икад живео, да, онај који је заједно са Јеховом учествовао у стварању свега, постојано подноси све то злостављање!

Војници узимају Исусове горње хаљине и раздељују их на четири дела. Бацају коцку да виде чије ће бити. Али, унутрашња хаљина нема шавова, и врхунске је израде. Зато војници говоре један другоме: ”Не цепајмо је, него одредимо коцком за њу чија ће бити.“ Тако они нехотице испуњавају Писмо које каже: ”Разделили су међу собом моју горњу хаљину и над мојом одећом бацају коцку.“

Временом, један злочинац почиње да схвата да Исус заиста мора бити краљ. Зато, прекоривши другог злочинца, каже: ”Зар се уопште не бојиш Бога, сад кад си у истој осуди? А ми, заиста, оправдано, јер у потпуности примамо што заслужујемо због онога што смо учинили; али овај човек није учинио ништа што није на месту.“ Затим се обраћа Исусу, молећи: ”Сети ме се кад доспеш у своје краљевство.“

”Заиста ти кажем данас“, одговара Исус, ”бићеш са мном у рају.“ Ово ће се обећање испунити кад Исус буде владао као Краљ на небу и кад ускрсне овог покајничког злочинца у живот на Земљи, у Рају који ће имати предност да негују и обрађују преживели из Армагедона и њихови судругови. Матеј 27:33-44; Марко 15:22-32; Лука 23:27, 32-43; Јован 19:17-24.

▪ Зашто Исус одбија да пије вино коме је додато миро?

▪ Из ког је очигледног разлога постављен натпис на Исусов стуб, и какву даљњу размирицу то изазива између Пилата и првосвештеника?

▪ Какво даљње злостављање Исус подноси на стубу, и шта је очигледно био потицај за то?

▪ Како се испунило пророчанство у вези с тим како се поступило с Исусовим хаљинама?

▪ Каква се промена догађа код једног злочинца, и како ће Исус испунити његов захтев?

Поглавље 126

”Сигурно је то био Божји Син“

ИСУС није дуго на стубу кад, око поднева, наступа тајанствена трочасовна тама. Помрачење сунца није за то одговорно, јер се оно догађа само у време младог месеца, а у време Пасхе месец је пун. Осим тога, помрачење сунца траје само неколико минута. Према томе, тама је божанског порекла! Она вероватно зауставља оне који исмејавају Исуса, проузрочивши чак да престане њихово ругање.

Ако се та тајанствена појава догађа пре него што злочинац прекорава свог друга и замоли Исуса да га се сети, то би могао бити чинилац у његовом покајању. Можда током те таме четири жене, наиме, Исусова мајка и њена сестра Салома, Марија Магдалена и Марија, мајка апостола Јакова, прилазе мученичком стубу. Ту је с њима и Јован, Исусов вољени апостол.

Како се само пара срце Исусовој мајци док посматра како њен син кога је хранила и неговала сада ту виси у смртној патњи! Али, Исус не мисли на властиту бол, него на њену добробит. Он с великим напором кимне према Јовану и каже својој мајци: ”Жено, ево ти сина!“ Затим кимне према Марији и каже Јовану: ”Ево ти мајке!“

Исус дакле бригу око своје мајке, која је сада очигледно удовица, поверава свом апостолу кога посебно воли. Он то чини зато што други Маријини синови нису још показали веру у њега. Тако он поставља добар пример, побринувши се не само за телесне, него и за духовне потребе своје мајке.

Око три поподне Исус каже: ”Жедан сам.“ Осетивши да му је Отац, такорећи, ускратио заштиту да би до краја била испитана његова беспрекорност, Исус дозива јаким гласом: ”Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ Чувши то, неки који су стајали у близини узвикују: ”Ено га зове Илију!“ Један од њих одмах потрчи и, употребивши сунђер натопљен у кисело вино на врху стабљике исопа, даје му да пије. Али други кажу: ”Пустите га! Да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.“

Кад Исус прими кисело вино, узвикује: ”Довршено је!“ Да, он је довршио све за шта га је Отац послао да изврши на Земљи. Коначно, он каже: ”Оче, у твоје руке поверавам свој дух.“ Исус дакле поверава Богу своју животну снагу с поверењем да ће му је Бог поново вратити. Затим му клоне глава и он умире.

У тренутку кад Исус удахне последњи пут, догађа се снажан потрес, услед ког пуцају и отварају се стене. Потрес је толико јак да се отварају спомен-гробови ван Јерусалима и трупла испадају из њих. Пролазници који виде мртва тела која су испала, улазе у град и причају о томе.

Осим тога, у тренутку кад Исус умире, велика завеса која одваја Светињу од Светиње над светињама у Божјем храму цепа се надвоје, од врха до дна. Очигледно је та дивно украшена завеса висока око 18 метара и врло је тешка! То запањујуће чудо не показује само Божју срџбу изражену против убица његовог Сина, него означава и то да је сада Исусовом смрћу омогућен улазак у Светињу над светињама, само небо.

Дакле, кад људи осете потрес и виде шта се догађа, јако се уплаше. Војни заповедник који је на дужности приликом погубљења одаје славу Богу. ”Сигурно је то био Божји Син“, изјављује. Вероватно је био присутан кад се на суђењу пред Пилатом расправљало о томе да ли је Исус Божји Син. А сада је он уверен да Исус јесте Син Божји, да, да је он заиста највећи човек који је икад живео.

И други су обузети тим чудесним догађајима, и почињу да се враћају кући ударајући се у прса, што је израз њихове велике боли и срама. Са удаљености тај призор посматрају многи Исусови ученици, који су дубоко дирнути тим значајним догађајима. Апостол Јован је такође присутан. Матеј 27:45-56; Марко 15:33-41; Лука 23:44-49; 2:34, 35; Јован 19:25-30.

▪ Зашто помрачење сунца не може бити одговорно за три сата таме?

▪ Какав изврстан пример показује Исус баш пред своју смрт онима који имају остареле родитеље?

▪ Које су Исусове последње четири изјаве пре него што је умро?

▪ Шта изазива потрес, и какво је значење тога што се храмска завеса расцепала надвоје?

▪ Како је војни заповедник, који је на дужности приликом погубљења, дирнут овим чудом?

Поглавље 127

У петак сахрањен — у недељу гроб празан

САДА је већ петак, касно поподне, а о заласку сунца почеће Сабат, 15. нисан. Исусово мртво тело виси опуштено на стубу, али два разбојника уз њега још су живи. Петак поподне назива се Припрема, јер тада људи припремају јело и довршавају сваки други хитан посао који не може чекати до иза Сабата.

Сабат који ће ускоро почети није само редован Сабат (седми дан у недељи), него и двоструки, или ”велики“, Сабат. Назива се тако због тога што 15. нисан, који је први дан седмодневног Празника бесквасних хлебова (и увек је Сабат, без обзира који је дан у недељи) пада на исти дан као и редовни Сабат.

Према Божјем закону, тела се не смеју остављати да висе на стубу преко ноћи. Зато Јевреји траже од Пилата да се смрт оних који су погубљени убрза тако да им се поломе ноге. Зато војници ломе ноге двојици разбојника. Али, будући да се види да је Исус мртав, њему не ломе ноге. Тиме се испуњује Писмо: ”Ни кост му неће бити здробљена.“

Међутим, да би уклонио сваку сумњу да је Исус стварно мртав, један му војник забија копље у страну. Копље му пробија предео срца, и одмах излази крв и вода. Апостол Јован, који је очевидац тога, извештава да се тиме испуњава један други библијски цитат: ”Погледаће у Онога кога су проболи.“

На погубљењу је присутан и Јосиф из града Араматеје, уважени члан санхедрина. Он је одбио да гласа у корист неправедне одлуке високог суда против Исуса. Јосиф је уствари Исусов ученик, иако се бојао да се изјасни као такав. Сада, међутим, показује храброст и одлази Пилату да га замоли за Исусово тело. Пилат позива војног заповедника који је на дужности, и након што овај потврди да је Исус мртав, Пилат дозвољава да се преда тело.

Јосиф узима тело и умотава га у чисто, фино платно, припремајући га за укоп. Помаже му Никодим, други члан санхедрина. Никодим такође није признао своју веру у Исуса из страха да ће изгубити положај. Међутим, сада доноси смотак који садржи око 100 римских литара (33 килограма) мира и скупоцених алоја. Исусово тело умотано је у повоје који садрже ове миродије, управо на начин на који су Јевреји имали обичај да припремају тела за укоп.

Тело је затим положено у Јосифов нови спомен-гроб који је урезан у стену у оближњем врту. Коначно, пред гроб је доваљан велики камен. Да би се сахрана обавила пре Сабата, припрема тела врши се ужурбано. Зато Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Мањега, журе кући да би припремиле још миродија и мирисавих уља. Након Сабата планирају даље да припремају Исусово тело како би се сачувало за дуже временско раздобље.