Да ли по вашем мишљењу Бог подржава ратовање? Ако подржава, на чијој је страни? Одговори на ова питања могли би утицати на ваше мишљење о овој теми. На пример, ако бисте знали да Бог подржава ратовање и да је у неком тренутном сукобу на истој страни као и ви, вероватно бисте се добро осећали јер бисте били сигурни у победу. Али ако би био на супротној страни, вероватно бисте још једном размислили о томе да ли сте стали на праву страну.

Међутим, овде је реч о нечем много важнијем. Можда ће сазнање о томе какво је Божје гледиште о ратовању утицати на ваше гледиште о Богу. Ако сте међу милионима људи који су на својој кожи осетили суровост ратова, сигурно би вас занимао одговор на следеће питање: Да ли Бог, као што неки мисле, подстиче људе да међусобно ратују и равнодушно посматра сву несрећу и патњу коју то доноси?

Вероватно ће вас изненадити чињеница да се библијски одговор на ово питање веома разликује од свих мишљења која смо овде изнели. У суштини, Божје гледиште о ратовима није се нимало променило. Погледајмо шта Библија каже о томе какво је било Божје гледиште о ратовању у давној прошлости и у првом веку наше ере, када је Исус био на земљи. На основу тога можемо разумети какво је Божје гледиште о ратовима који се данас воде и да ли ће они бити неизоставни део будућности човечанства.

Чињеница да је сам Бог водио рат против Египћана говори у прилог томе да он није против свих ратова. У неким другим приликама дозволио је Израелцима да воде рат. На пример, заповедио им је да се боре против Хананаца, који су били веома зли (Поновљени закони 9:5; 20:17, 18). Краљу Давиду је заповедио да се бори против сурових Филистеја. Чак му је изнео ратну стратегију, захваљујући којој је извојевао победу (2. Самуилова 5:17-25).

Ови библијски записи откривају да је Бог дозвољавао ратове како би заштитио Израелце од угњетавања и зла и како би очувао праву религију. Али обратимо сада пажњу на три кључна момента у вези са ратовима које је Бог одобравао:

1. САМ БОГ ЈЕ ОДЛУЧИВАО КО ЋЕ УЧЕСТВОВАТИ У РАТОВИМА. Бог је једном приликом рекао Израелцима: „Нећете се ви борити у овом боју.“ Зашто? Зато што је Бог решио да се бори уместо њих (2. Летописа 20:17; 32:7, 8). То је много пута чинио, као на пример у ситуацији споменутој на почетку овог чланка. У неким другим приликама заповедио је Израелцима да се боре у ратовима које је он одобрио, наиме у ратовима који су подразумевали заузимање и одбрану Обећане земље (Поновљени закони 7:1, 2; Исус Навин 10:40).

2. САМ БОГ ЈЕ ОДЛУЧИВАО КАДА ЋЕ СЕ ТАКВИ РАТОВИ ВОДИТИ. Иако су Израелци били окружени злим и суровим народима, нису смели на своју руку да воде ратове већ су морали стрпљиво чекати да дође време које је Бог за то одредио. Али када су се оглушили о оно што им је Бог рекао, нису имали његову подршку. Када су давали себи за право да поведу неки рат мимо Божје воље, последице су често биле катастрофалне, као што то показују библијски записи.a

3. 

   БОГУ НИЈЕ МИЛО КАД ЉУДИ ГИНУ, ЧАК И АКО СУ ЗЛИ. Јехова Бог је извор живота и наш Створитељ (Псалам 36:9). Зато му није мило кад људи гину. Нажалост, има злих људи који смишљају како да другима науде, па чак и да их лише живота (Псалам 37:12, 14). Да би стао на пут таквом злу, Бог је понекад одобравао ратове. Али ипак, током свих тих година када су Израелци водили ратове, он је био „милосрдан“ и „спор на гнев“ према њиховим непријатељима (Псалам 86:15). На пример, Израелцима је заповедио да пре него што нападну неки град, најпре понуде мир његовим становницима како би им пружили прилику да промене свој став и избегну рат (Поновљени закони 20:10-13). На тај начин је Бог јасно ставио до знања да му није драго да умре онај ко је зао, већ да жели да се зли одврати од свог пута и да остане жив (Језекиљ 33:11, 14-16).b

На основу свега овога можемо видети да је у давној прошлости Бог сматрао да су ратови оправдано средство помоћу кога се може стати на пут разним облицима тлачења и зла. Али само је он имао право да одреди када ће се водити ратови и ко ће учествовати у њима. А да ли је при томе био свиреп и окрутан? Не. Он мрзи насиље (Псалам 11:5). Да ли се Божје гледиште о ратовима променило када је у првом веку наше ере његов Син, Исус Христ, био на земљи?

Шта се догодило? Зашто се Бог није борио за Јудејце, као што је то чинио у давној прошлости? Зашто им није пружио подршку у борби за слободу? Да ли се Божје гледиште о ратовима променило? Није. Али нешто се драстично променило када је реч о Јудејцима. Они нису прихватили Божјег Сина, Исуса, као Месију (Дела апостолска 2:36). Зато су као народ изгубили посебан положај који су имали пред Богом (Матеј 23:37, 38).

Јудејци у Обећаној земљи више нису имали Божју заштиту, нити су више икада с правом могли да тврде да воде ратове које Бог одобрава и да им он пружа подршку. Као што је Исус прорекао, Божји благослов више није почивао на израелском народу, већ на једном новом, духовном народу који је у Библији касније назван Израелом Божјим (Галатима 6:16; Матеј 21:43). Скупштина духом помазаних хришћана постала је духовни Израел Божји. Њима је у првом веку недвосмислено било речено: „Сад сте Божји народ“ (1. Петрова 2:9, 10).

Пошто су хришћани у првом веку постали „Божји народ“, да ли се Бог борио за њих како би их ослободио мука које су трпели под римском влашћу? Да ли је можда њима дозволио да воде рат против својих тлачитеља? Не, није. Зашто? Као што смо видели у претходном чланку, када је реч о ратовима које је Бог одобравао, само је Бог одлучивао када ће се такви ратови водити. Бог се није борио за хришћане у првом веку, нити им је дозвољавао да учествују у тадашњим ратовима. Дакле, очигледно је да Бог није сматрао да је у првом веку дошло време да поведе рат којим ће окончати зло и тлачење.

Зато су попут Божјих слугу у давној прошлости и хришћани у првом веку морали да чекају да дође време које је Бог одредио када ће искоренити зло и патњу. У међувремену нису смели да на своју руку воде ратове против својих непријатеља. Исус Христ је то лепо објаснио у својим учењима. На пример, није поучавао своје ученике да воде ратове, већ им је рекао: „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне“ (Матеј 5:44). Говорећи о времену када ће Јерусалим уништити римска војска, Исус је рекао својим ученицима да не остају у граду да се боре, већ да беже из њега — што су они и учинили (Лука 21:20, 21).

Осим тога, апостол Павле је под Божјим надахнућем написао: „Не освећујте се [...] јер је писано: ’Моја је освета, ја ћу узвратити, каже Јехова‘“ (Римљанима 12:19). Апостол Павле је цитирао Божје речи које су вековима раније биле забележене у Левитској 19:18 и Поновљеним законима 32:35. Као што смо видели у претходном чланку, Бог је у давној прошлости пружао подршку својим слугама у ратовима које су водили и на тај начин узвраћао њиховим непријатељима. Павле је овим речима показао да се Божје гледиште о ратовима није променило. Бог је и у првом веку сматрао да су ратови оправдано средство помоћу кога се може осветити непријатељима свог народа и стати на пут разним облицима тлачења и зла. Међутим, као што је то било у давној прошлости, само је Бог одлучивао када ће се такви ратови водити и ко ће у њима учествовати.

Очигледно је да Бог није дозволио хришћанима у првом веку да учествују у ратовима. А каква је ситуација данас? Да ли је у данашње време Бог дозволио некој групи људи да води ратове? Да ли је сада време да Бог узме ствари у своје руке и поведе рат у корист својих слугу? Какво је Божје гледиште о ратовима који се данас воде? У завршном чланку из ове серије добићемо одговоре на ова питања.

Као прво, утеху нам може пружити следећа чињеница: Бог види сву патњу на овом свету и намерава да нешто предузме у вези с тим (Псалам 72:13, 14). У својој Речи, Библији, обећава да ће донети олакшање онима који трпе невољу. Али када? „Кад се с неба појави Господ Исус са својим моћним анђелима [...] и кад изврши освету над онима који не познају Бога и који се не покоравају доброј вести о нашем Господу Исусу“ (2. Солуњанима 1:7, 8). Исус ће се појавити у будућности, када почне Армагедон, то јест „рат који ће се догодити на велики дан Бога Свемоћног“ (Откривење 16:14, 16).

Тада ће Бог повести рат у коме ће уништити све зло, али не посредством људи, већ посредством свог Сина, Исуса Христа, и других моћних духовних створења. То ће бити крај свакој врсти угњетавања (Исаија 11:4; Откривење 19:11-16).

Божје гледиште о ратовима се до данас није променило. Он ратове и даље сматра оправданим средством помоћу кога се може стати на пут разним облицима тлачења и зла. Али као што је то био случај током читаве људске историје, само Бог има право да одреди када ће се такви ратови водити и ко ће у њима учествовати. Као што смо видели, Бог је већ одредио када ће почети рат којим ће стати на пут злу и којим ће осветити потлачене. Он је такође одредио да ће тај рат водити његов Син, Исус Христ. То значи да Бог не одобрава ратове који се данас воде, без обзира на то колико можда изгледају оправдано.

Да то представимо једним примером: Двојица браће су се потукла док им је отац био на послу. А онда су га позвали телефоном да му се жале. Први је рекао како је онај други почео да се туче, а други је рекао како га је овај изазивао. Сваки од њих се надао да ће отац стати баш на његову страну. Али кад их је обојицу саслушао, рекао им је да престану да се туку и да ће он решити ствари кад се врати кући. Мало су се смирили, а онда су опет почели да се туку. Кад се отац вратио кући, није стао ни на чију страну већ их је обојицу казнио зато што га нису послушали.

И данас се зараћене стране често моле Богу за помоћ. Али у данашњим ратовима Бог не стаје ни на чију страну. Његова Реч недвосмислено каже: „Никоме не враћајте зло за зло“ и „не освећујте се“ (Римљанима 12:17, 19). Осим тога, он је јасно рекао да људи треба да стрпљиво чекају да он узме ствари у своје руке, што ће свакако и учинити кад дође Армагедон (Псалам 37:7). Када људи не чекају на Бога већ воде ратове једни против других, он то сматра агресијом која у њему изазива незадовољство и љутњу. Зато ће кад дође Армагедон изразити сав свој гнев и једном засвагда решити све сукобе тако што ће прекинути „ратове до краја земље“ (Псалам 46:9; Исаија 34:2). У суштини, Армагедон ће бити рат којим ће се окончати сви ратови.

То је само један од многих благослова које ће донети Божје Краљевство. Исус је споменуо управо ту власт када је у добро познатој молитви рекао: „Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:10). Осим што ће уклонити све ратове, Божје Краљевство ће уклонити и зло са земље, што је прави узрок свих ратоваa (Псалам 37:9, 10, 14, 15). Зато је сасвим разумљиво што Исусови следбеници једва чекају да дође Божје Краљевство (2. Петрова 3:13).

Али колико ћемо још морати да чекамо да Божје Краљевство уклони сву патњу и све зло? На основу испуњења библијских пророчанстава можемо закључити да живимо у „последњим данима“ овог злог света (2. Тимотеју 3:1-5).b Ускоро ће се и ти последњи дани завршити и након Армагедона Божје Краљевство ће преузети власт над земљом.

Као што смо већ споменули, у том рату ће бити уништени они који се „не покоравају доброј вести о нашем Господу Исусу“ (2. Солуњанима 1:8). Али немојмо заборавити да Богу није драго да ико погине, чак ни они који су зли (Језекиљ 33:11). Баш зато што не жели да у том рату ико погине, он се побринуо да се добра вест о нашем Господу Исусу проповеда „по целом свету за сведочанство свим народима“ пре него што дође крај (2. Петрова 3:8, 9; Матеј 24:14; 1. Тимотеју 2:3, 4). Захваљујући томе што Јеховини сведоци проповедају широм света, људи имају прилику да упознају Бога, да прихвате добру вест о Исусу и да дочекају дан када више неће бити ратова.