“Чинити добро свима“

¹ Радујемо се да толико нових прилази правом обожавању (Исаија 60:8). Осетили су се привучени истини између осталог због љубави која влада међу Јеховиним народом (Јов. 13:34, 35). Зар нас није дубоко дирнула срдачност и пријазност, приликом прве посете краљевској сали? Обзиром да смо лично осетили љубав Божју која обилује у Исусу Христу и у хришћанској скупштини, осетили смо се потакнути да “чинимо добро свима“, тиме што помажемо другима и храбримо их. Гал. 6:10.

Помагати другима да напредују

² Да ли се трудимо да се упознамо са неким кога видимо први пут у краљевској сали? Али немојмо да мислимо да је то искључиво задатак старешина и слугу помоћника. То је лична дужност свакога од нас (Римљ. 15:7; упореди Гал. 5:14 и Јак. 2:8). Кад многи у скупштини поздрављају нове, њих дубоко дирне права хришћанска љубав, која се изражава на тај начин. Реч Божја се похвално изражава о љубави према странцима (Види Мат. 25:35б и 1. Тим. 5:10). Таква срдачност и пријазност доприноси сталном притицању нових у скупштину (Види Исаија 60:5, 11).

³ 24. марта су многи посетили Спомен свечаност, па им је сада потребна помоћ. Познајеш ли неког посетиоца с којим се још не проучава? Ипак, покушај да уведеш библијски студиј. Охрабри га на посећивање састанака и понуди се да ћеш га допратити у салу. Но, охрабри га да лично проучава, ако духовно расте припреми га за коментаре у скупштини. Твоје стрпљиво, љубазно занимање може да га доведе да добије Јеховин благослов и вечни живот (Римљанима 15:1, 2).

⁴ Омладинци који су повезани с нама у скупштини такоже су “с нама у вери“, па је и њима потребна помоћ и охрабрење (Гал. 6:10). И мала деца се радују ако се одрасли баве њима. Деци чији родитељи нису у истини посебно је потребно да их охрабримо. Омладинци који су сироти у духовном погледу требају пажњу и обазривост (Јаков 1:27).

Охрабрени за пионирску службу

⁵ Сви ми ценимо лично занимање других за нас. Они који се напрежу у служби, нпр. Општи и помоћни пионири, јако су охрабрени и ојачани ако покажемо цењење за њихове жртве.

⁶ Ако старешине и слуге помоћници планирају да с времена на време буду помоћни пионири или чак општи, охрабрујуће је за целу скупштину (2. Кор. 9:2). Да ли би ти, ако си старешина или слуга помоћник, могао понекад да будеш помоћни или чак општи пионир? Ако да, осетићеш многе благослове, те ћеш бити у могућности да “чиниш добро свима“ (Галат. 6:10). Ако лично тражимо могућности помагати другима или их храбрити, Јехова ће дати свог благослов.

Употребљавај брошуру “Библијске говорне теме“ у свим гранама службе

¹ Вероватно наилазиш у служби проповедања од куће до куће увек изнова на неке приговоре. Они би те могли спречити да изазовеш интерес саговорника. Људи кажу: “Нисам заинтересован“, “Имам пуно посла“ или “Ја имам своју религију“. Ако не можеш да савладаш такав приговор, који би можда чак могао да прекине разговор, онда се у сваком случају позабави кратким предлозима из СЗБЦ 3/86, 4. стр. 4, 5 ст.; и 7/79 стр. 4.

² Обзиром да познајеш људе на свом подручју, моћи ћеш се на тај начин припремити и наставити разговор с њима. Покушај да употребљаваш исте речи које налазиш и у споменутим СЗБЦ. То су добро промишљени и одабрани одговори, које су браћа успешно користила. Тако ћеш с временом моћи делотворно да одговараш на читав низ приговора.

Накнадни посет и библијски студиј

³ Можда ћеш приликом прве посете да утврдиш да се саговорник интересује за одређену тему. Тако док се припремаш за накнадни посет, потражи одговарајућу тему у садржају брошуре “Библијске говорне теме“ (td). Тако ћеш моћи наћи одговор или информацију, који ће бити од користи тој особи.

⁴ Ако током библијског студија буде постављено питање на које је, према твом мишљењу потребно одмах одговорити, погледај у садржај брошуре (td). И тако би заинтересована особа могла да каже да су Јеховини сведоци секта. Ако ту тему отвориш у брошури (td), “Јеховини сведоци“ моћи ћеш јој дати потребне информације. Свако може да види да тражиш додатне информације.

⁵ Ако будемо добро познавали садржај тог помоћног средства, и ако га користимо код службе проповедања, лакше ћемо достићи срца људи.

дон Грегориа, како чека на мене. Гледао ме је претећим погледом, а збијени врат му је отекао од беса. Открили су, дакле, место где сам сакрио своју драгоцену литературу. Прљавим речима је ружио Јеховино име и претио да ће ме убити. Одмах сам се тихо усрдно молио Јехови, да би све што ме сада чека могао да поднесем достојно попут правог хришћанина.

¹² Командант је отворио врата. Побегао сам у угао. Прожет гневом, крвавих очију, хтео је да се баци на мене. Али, како је под био исполиран, оклизнуо се и пао на лице. Пенушајући од беса покушао је да се подигне, и том приликом је видео исписани текст “Име мог Бога је Јехова!“ Он је био јако празноверан. Прочитавши Божје име, тихим гласом је изговорио: “Јехова“. Понављајући Јехова! Јехова! готово четвороношке је побегао из ћелије. Био сам поштеђен удараца и никада ме више није злостављао. То је ојачало моју веру у заштиту Јеховине руке (2. Коринћанима 4:7-10).

Скупштина у затвору

¹³ Коначно су ме преместили у Кадиз у затвор Санта Каталина; ту се ускоро нашло око 100 браће. Организовали смо се у скупштину, у то време једну од највећих у Шпанији. По плану смо имали састанке и лични студиј а разматрали смо чак и материјал обласног и покрајинског конгреса. Ми се нисмо осећали одвојеним од Јеховине организације. Његова начела су нам била важнија од свега, посебно када смо били душевно исцрпљени и када су дани изгледали бескрајно дугачки, тј. као да су се ударци чекића немилосрдно сручили на нас и мрвили цвет наше младости. Ипак, нисмо дозволили да би нас очај савладао (Псалам 71).

¹⁴ Будући да смо живели заједно на тако уском простору, требали смо у опхођењу да сачувамо хришћанско понашање, што није увек било лако. У ћелији нисмо имали приватног живота, иако смо били одељени од осталих.

Кроз врата ормара

¹⁵ Некако у то време посетио нас је брат Сјутер, један од чланова Водећег тела. Било му је дозвољено да разговара у соби за посете само с једним затвореником. Али, сви смо га желели видети. Али, како то урадити? У радионици смо открили неупотребљавана врата, која су водила у нашу спаваоницу. Била су облепљена тапетом. Зато смо испред њих ставили ормар без задње стране. Дакле, могло се стати у ормар, отворити врата и наћи се у лавиринту с много кревета на три спрата.

¹⁶ Када сам се нашао са братом Сјутером, повео сам га у радионицу, под изговором да му покажем нешто од тога што радимо. Замислите његово изненађење када је био замољен да стане у ормар и када се одједном нашао у спаваћој соби где га је чекало око 100 браће. Био је то ризик али та ствар је била вредна ризика јер смо гладовали за друштвом браће споља. Једва смо могли да поверујемо да је међу нама члан Водећег тела. Искористили смо прилику да му изнесемо наш проблем у вези брата, који је тешко морално сагрешио. Дао нам је јасан одговор, да људска правила и закон не могу да промене Јеховину организацију и њена начела. Предложио нам је да о томе разговарамо са командантом и послушали смо га. Командант је удовољио нашем захтеву, да се та особа премести и рекао, да се може вратити код нас само када га прими наш правни одбор.

Помиловање и слобода

¹⁷ Кушња за нашу неутралност су биле не само бескрајне године у затвору, него и несигурност јер нисмо знали када ћемо и да ли ћемо уопште бити ослобођени, јер је сваки пут, када смо издржали казну, поново покренут поступак и тада смо били још строже кажњени. Један брат је био тако осуђен на 26 година затвора, а само зато што је одбио 18-месечно служење војске. Током тих година кушњи, молитва је била основна потпора наше беспрекорности.

¹⁸ Од 1972. почеле су да круже гласине да ће власти можда да издају помиловање за оне који су низ година у затвору због неутралности. Неколико дана пре него што је била поклоњена слобода, пријавило се за службу проповедања 70 од 100 браће која су требала да буду пуштена из затвора. Из тога је видљиво како смо током дугог низа година у затвору, били свесни своје хришћанске одговорности. Нисмо желели стечену слободу да искористимо да бисмо надокнадили све на изглед пропуштено. Желели смо да изразимо захвалност Јехови јер нас је штитио кроз све те године. Наша одлука се није темељила на осећајима који брзо пролазе, јер су многа од те браће остала све до данас у пуној служби. Велики број их служи као покрајински и обласни надгледници или у Бетелу попут мене и моје супруге.

¹⁹ Да ли су 10 година проведених у затвору изгубљене године живота? Време кроз које смо чували своју чистоћу није изгубљено. Али кроз неутралност стотине наше браће било је омогућено највишим круговима владе, парламента и католичке цркве, да сазнају нешто о Јеховином имену. Чак генерал Франко је морао да призна ту необичну групу одлучних и храбрих хришћана 1970. Јеховини сведоци бивају законски признати под његовом владавином. 20. У затворима Шпаније издржали смо дугачке кушње стрпљења и устрајности. Да, низ година смо били прогоњени, али не остављени на цедилу, били смо оборени али не и уништени (2. Кор. 4:9).

(Испричао Фернандо Марин)