Христове владавине. У коначној кушњи, која ће тада наићи на обновљено човечанство, доказаће потпуну чистоћу према Свемогућем Богу и сачуваће своја имена записана у ’књизи живота’ (Откривење 20:7—15).

20. Како ће они бити јединствени по својој предности и свом искуству међу свим људима који ће живети на рајској Земљи и ко је у потпуности достојан да му се за то захвале?

²⁰ Каква јединствена предност се сада пружа ’великом мноштву’ ’других оваца’, које води врсни Пастир (Јован 10:16)! Веома је привлачна нада која им се пружа — да живе у неокрњеној срећи у поновно успостављеном Еденском врту на Земљи, који ће се проширити по читавој Земљи. Заиста ће имати за чега да живе. Од свих људи који ће живети на рајској Земљи биће они јединствени и различити по свом искуству — по томе што су преживели крај овог злог поретка и што никада неће морати да умру са Земље. За то треба захвалити Извору савршеног живота, Јехови Богу, преко његовог сина, Исуса Христа.

Питања у циљу кратког понављања

□ На кога се односи Исусово обећање да ’неће никада уопште умрети’?

□ Шта предочава дивља звер из Откривења 17 главе и какве везе има она са тим да ли ће људи добити вечни живот или неће?

□ Зашто је разумљиво да ће преживети крај света људи који сада живе?

□ Како Бог гледа на чланове ’великог мноштва’ и шта су себи они приписали?

Трећа Мојсијева позива на свето обожавање Јехове

ЈЕХОВИНИ обожаваоци морају да буду свети. У овој књизи Библије, 3. Мојсијевој, увек изнова то долази јасно до изражаја. На пример, у њој читамо: „Ја сам Јехова Бог ваш; посвећујте се и докажите да сте свети, јер сам ја свет“ (3. Мојсијева 11:44, НС; 19:2; 20:7, 26).

Очигледно је 1512. пре н.е. написао пророк Мојсије на Синају 3. књигу Мојсијеву. Зато та књига носи његово име. Обухвата период од само месец дана — од успоставе шатора од састанка првог дана првог месеца, друге године од ослобођења Израелаца из египатског ропства па до првог дана другог месеца друге године по њиховом изласку из Египта, када Јехова заповеда Мојсију да попише народ (4. Мојсијева 1:1—3; 2. Мојсијева 40:17). Садржај ове књиге одражава живот под шаторима и указује на његово уређење у пустињи (3. Мојсијева 4:21; 10:4, 5; 24:8; 17:1—5).

Јеховини сведоци нису данас под Законом који је Бог дао преко Мојсија, јер је Исус Христ својом смрћу уклонио тај закон (Римљанима 6:14; Ефесцима 2:11—16). Могу ли, онда, уредбе које се налазе у 3. Мојсијевој да користе хришћанима? Ако да, на који начин? Шта можемо да сазнамо из ове књиге о свом обожавању Јехове?

У садржају се истиче светост

О приносима и жртвама се говори у првих седам глава 3. Мојсијеве. Богу су се давале добровољне жртве паљенице у целости, као што је Исус Христ потпуно себе дао. Само један део жртве заједничког учешћа је био принет Богу на олтар, док је други јео свештеник, а трећи онај који ју је принео. То се може упоредити са помазаним хришћани ма за које је спомен слава на Христову смрт заједничка вечера (3. Мојсијева 1:1—17; 3:1—17; 7:11—36; 1. Коринћанима 10:16—22).

Жртве за грех и за кривицу биле су обавезне. Прве су служиле да искупе грехове почињене грешком или ненамерно, док су се друге жртве очигледно давале да би задовољиле Бога.због права које је било повређено и (или) да би обновиле извесна права за преступника који се покајао (3. Мојсијева 4:1—35; 5:1—6:7; 6:24—30; 7:1—7). Вредно је запазити да Израелцима није само једном било речено да не једу крв (3. Мојсијева 3:17; 7:26, 27). Доприносиле су се и бескрвне жртве у житарицама у знак признања Јеховине дарежљивости (3. Мојсијева 2:1—16; 6:14—23; 7:9, 10). Хришћани разматрају све те ствари данас са великим интересовањем, јер су жртве, које су биле обавезне по заветном закону, указивале на Исуса Христа и његову жртву или на благодети које услеђују из ње (Јеврејима 8:3—6; 9:9—14; 10:5—10).

Затим се излажу свештеничке уредбе. Мојсије је, како га је Бог упутио, водио обред постављања Арона за првосвештеника и његова четири сина за подсвештенике. Тада је почело да делује свештенство (3. Мојсијева 8:1—10:20).

Затим су дани закони о чистим и нечистим стварима. Уредбе у вези животиња које су биле чисте или нечисте као храна штитиле су Израелце од заразе штетним организмима и такође јачале баријеру између њих и околних народа. Друге уредбе односе се на нечистоћу насталу услед додира лешева, чишћења жена по порођају, обреде у случају губе и нечистоћу насталу услед одлива код мушкараца или жене. Разматрање ових закона треба да утисне у нас потребу да одржавамо светост као обожаваоци Јехове (3. Мојсијева 11:1—15:33).

Најважније жртве за грехе приносиле су се годишње на Дан помирења. Између осталог, приносио се бик за свештенике и остатак племена Левијевог. Један јарац се жртвовао за несвештеничка племена Израелова и сви грехови народа били су изречени над живим јарцем који је био отеран у пустињу. Сматрало се да су оба јарца као једна жртва за грех (16:5), указујући да су оба заједно чинила један симбол. Према томе, Исус Христ није био само жртвован, већ и односи све грехове оних за које је умро жртвеном смрћу (3. Мојсијева 16:1—34).

Затим долазе одредбе о уживању меса и приносима. Нарочито је вредно запазити да је Бог забранио да се једе крв. Уздржавање од крви остаје мерило за оне који у светости обожавају Јехову (3. Мојсијева 17:1—16; Дела апостолска 15:28, 29).

После тога су изнете судске одлуке у случају родоскрнављења, сексуалних перверзија и разних огавних практика, међу које спадају идолопоклонство, спиритизам, клеветање и слично. Те одлуке треба да нам подвуку потребу светости у обожавању Јехове. Зато су и свештеници морали да буду свети. Још су биле дате одредбе у вези женидбе свештеника, свештеничке нечистоће и једења светих ствари (3. Мојсијева 18:1—22:33).

Потом се помињу три годишња празника — Пасха у рано пролеће, Духови у касно пролеће и Празник сеница или сакупљања у јесен. Затим услеђују одредбе у погледу злоупотребе Јеховиног светог имена, држања сабата (седмичних, месечних и сваке седме године) и Јубиларне године, понашање према сиромашним Израелцима и поступања са робовима (3. Мојсијева 23:1—25:55).

Благослови који ће произићи из слушања Бога стављени су насупрот проклетствима која ће уследити због непослушности. Ту су и одредбе о заветима и проценама заветованог, о првенцима код животиња и давању десетка као ’посвећеног Јехови’. Тиме се завршавају „заповиједи које је Јахве издао Мојсију за Израелце на Синајском брду“(3. Мојсијева 26:1—27:34, СТ). Пажљиво читајући 3. Мојсијеву бићеш, без сумње, под утиском њеног наглашавања светог обожавања Јехове. Али можда ћеш наићи и на неке проблеме. Зато ће те можда занимати следећа питања и одговори.

Свети приноси и свештеничка служба

• 2:11 — Зашто мед није био прихватљив за Јехову као жртва приносница?

Овде се очигледно није радило о меду од пчела, већ о воћном сирупу. Иначе не би се убројао међу ’првине плодова’ (3. Мојсијева 2:12; 2. Дневника 31:5). Пошто би мед (од воћака да преври, није био прихватљив на олтару као принос.

• 3:17 — Зашто је било забрањено јести лој?

Сматрало се да је лој најбољи или најобилатији део, на шта указује и фигуративни израз ’масни део земље’ (1. Мојсијева 45:18). Дакле, забрана једења лоја подвлачила је, очигледно Израелцима чињеницу да најбољи делови припадају Јехови. Мада за хришћане не важи више то ограничење Закона, ипак оно подсећа да данашње Јеховине слуге треба и даље да дају Јехови само оно најбоље од себе (Приче Соломунове 3:9, 10; Колошанима 3:23, 24).

• 10:1, 2 — О чему се радило код тог греха?

Можда су Надав и Авијуд били под утицајем алкохола када су поступали превише слободно. То је вероватно био случај пошто је Јехова одмах после тога забранио свештеницима да употребљавају вино или неко друго алкохолно пиће док служе у шатору од састанка. Међутим, прави разлог зашто су били убијени Надав и Авијуд био је тај што су принели ’недозвољену ватру коју им (Јехова) није прописао’ (3. Мојсијева 10:1—11). Овај случај показује да одговорне слуге Јеховине морају данас да се повинују божанским захтевима и да не могу знати ценити од Бога им дане дужности док су под утицајем алкохолних пића.