Јеврејима да се бране.

Бучно слављење завладало је међу Јеврејима. Више нису били беспомоћне жртве, већ су сада имали неколико месеци за организовање своје одбране. Најзад је стигао Адар (фебруар — март) тринаести дан. Јевреји су убили око 75 000 оних који су „желели да им нанесу зло“. Мардохеј одређује да се годишњи празник Фурима одржава 14—ог и 15—ог Адара, не заборављајући да победа припада Јехови.

◆ 8:5 — Како је Јестира показала разборитост?

Јестира је пажљиво одмеравала своје речи, молећи краља да поништи документа о Амановом плану „које је он написао“. Она је тактично избегавала да спомиње краљеву одговорвост у тој ствари. Хришћани су исто тако тактични када сведоче пред владиним службеницима.

◆ 8:17 — Како је народ изјавио да су Јевреји?

Септуагинта каже да су се ти Персијанци „обрезали и јудаизирали“. Очигледно су након доношења противобјава као знак божанске заштите, многи Парсијанци постали Јеврејски проселити. Исто тако и данас, велико мноштво других оваца“ је заузело свој положај поред помазаног остатка (Откривење 7:9; Јован 10:16; Захарија 8:23).

◆ 9:10, 15, 16 — Зашто Јевреји нису узели плен?

Краљев проглас их је овластио да узму плен. Њихово одбијање је међутим, показивало да је њихова намера била самоодржање, а не самообогаћивање.

Поука за нас: Као Јевреји Јестириног времена, Јеховини сведоци се с правом обраћају владама и судовима у циљу заштите од непријатеља. Нарочито током Другог светског рата било је то потребно ради напада које је свештенство подстицало против Божјег народа. С Јеховиним благословом, добијене су многе главне судске расправе.

Књига о Јестири служи као извор наде и охрабрења данашњим Јеховиним сведоцима. Они знају да ће сотонина велика мржња према њима ускоро достићи свој врхунац у свеопштем покушају њиховог истребљења. Како ће их стварно Јехова заштитити, остаје да видимо (Језекиљ 38:16—23). Али њихово поверење је, као и у време Јестире, да Јехова неће напустити свој народ. У право време, он ће им осигурати „помоћ и ослобођење“.

Шта каже Библија:

Да ли је вештачко зачеће прихватљиво од Бога?

ПРВИ забележен пример људског вештачког зачећа датира из 1799. Лондонски лекар Џон Хантер употребио је то средство, да би нека жена затруднела од семена свог мужа. Али тек у протеклим годинама вештачко зачеће постало је опште познато и као резултат тога родило се много хиљада деце.

Брачни парови се за вештачко зачеће углавном одлучују због мужевог стерилитета и име даваоца обично остаје непознато.

Вековима су људи као прељубочиниоцу сматрали жену која је постала мајка детету коме отац није био њен муж и на такво потомство се гледало као на ванбрачно, односно незаконито. Одређени судови заузели су исто гледиште и према вештачком зачећу преко анонимног дароваоца. Али, гледишта су различита. Док неке верске организације приговарају таквој методи зачећа, друге је одобравају.

Библија каже, да се „неки пут учини човеку прав, а крај му је пут к смрти“ (Приче Соломунове 14:12). С обзиром на то, и због тога што је размишљање човека често неисправно, неко може с правом да пита: Да ли Бог одобрава вештачко зачеће? Шта показује његова реч, Библија?

Много година вештачко оплођивање се употребљава приликом расплођивања животиња. Бог је човеку дао власт над таквим створењима и допустио да их употребљава за храну, одећу, итд. (1. Мојсијева 1:28; 3:21; 9:2—4). Мозаитски закон забрањивао је укрштање животиња две врсте али није ограничавао како ће човек регулисати размножавање животиња (3. Мојсијева 19:19). Зато су неки хришћани мислили, да Писмо не забрањује вештачко оплођивање животиња.

Али, шта је са људским вештачким оплођивањем преко семена дароваоца? То је нешто