Како постати делотворан слуга Божји?

„Зато вам шаљем Тимотеја . . . Он ће вас подсетити на моје методе у вези са Христом Исусом, управо како ја учим свуда, у свакој скупштини“ (1. Коринћанима 4:17, НС).

1, 2. Шта је један од предуслова, који мора постојати, да би кога привукла истина (Дела апостолска 8:12)?

ПОСЛЕ изливања светог духа, о Духовима 33. н.е„ расла је хришћанска скупштина и брзо се ширила (Дела апостолска 2:40—42; 4:4; 6:7; 11:19—21). Шта је био кључ њеног успеха? Зашто су прихватили Христа и поруку о Божјем царству многи Јудејци, затим Самарићани и на крају пагани? (Дела апостолска 8:4—8; 10:44—48).

² Да би неко прихватио хришћанску добру вест, морају бити одређени предуслови. Први се састоји у томе да дотични цени незаслужену доброту коју је Бог указао човечанству тиме што је преузео иницијативу и послао свог Сина на Земљу да да откупну жртву. Један од писаца Библије, Јован, изразио се о томе овако: „По том се показала Божја љубав према нама, што је Бог послао свог јединорођеног Сина — да стекнемо живот преко њега. У овоме се састоји љубав: не да смо ми љубили Бога, него је он заволео нас и послао свога Сина као жртву помирења за наше грехе“ (1. Јованова 4:9, 10, НС).

3. Зашто је неопходно бити свестан својих духовних потреба?

³ Други важан предуслов јесте нечији исправан став према духовним вредностима. Исус је рекао: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба пошто њима припада краљевство небеско. Срећни су гладни и жедни праведности, јер ће се они наситити“ (Матеј 5:3, 6, НС). Ко је самодовољан и правичан по властитом убеђењу обично није свестан својих духовних потреба и није отворен за истину. Када Јеховини сведоци дођу к таквој особи са поруком о Царству, обично она каже: „То ме не занима. Имам своју веру“. За духовне ствари неће имати времена ни особа која је потпуно обузета стицањем материјалних ствари (Матеј 6:33, 34; 7:7, 8; Лука 12:16—21).

4. Која ће се питања сада разматрати?

⁴ Како стоји ствар са онима који су свесни „својих духовних потреба“ и спремни да траже Бога и његово Царство? Како можемо наћи такве људе и по чему их можемо препознати? Можемо ли ми као слуге Божје речи да нешто предузмемо да би наша порука била разумљивија? Како можемо бити још делотворнији као слуге Божје?

Чије методе треба да применимо?

5. На шта је требало да подсети Тимотеј Коринћане по Павловим речима?

⁵ Када је апостол Павле писао своје прво писмо хришћанима у Коринту, саопштио им је да ће им послати Тимотеја који ће ’их подсетити на његове методе у вези са Христом Исусом’. Уместо „метода“, пише у неким преводима „путеви“, „правила владања“ или „начин живота“. Међутим, Грчко—енглески лексикон Новог завета од професора Тајера садржи следећи превод тог текста: „Методе којих се држим ја као Христов слуга и апостол при обављању своје службе“. Будући да Павле завршава ту реченицу речима „управо како ја учим свуда, у свакој скупштини“, разумно је закључити да се његове примедбе не односе само на његово лично владање као хришћанина него и на његову активну службу Богу (1. Коринћанима 4:17, НС).

6. Зашто је Исус служио делотворно Богу?

⁶ Исус није обављао своју службу Богу насумице. Проповедао је методично. Рецимо, своје апостоле и касније седамдесеторицу јеванђелиста поучио је савесно како да проповедају делотворно. Дао им је пример тиме што је стално употребљавао поређења, питања и цитате из Светог писма. Још и данас најбоља је та метода (Лука 9:1—6; 10:1—11).

7. Како можемо пренети добру вест што је могуће већем броју људи?

⁷ Како можемо пренети добру вест што је могуће већем броју људи јер се ради о вечном животу или смрти при обављању хришћанске службе Богу? Да, како можемо бити ’чисти од крви свих људи’? Учествујући у свакој грани службе, где спада, како је апостол Павле изјавио, и служба Богу „од куће до куће“. У једном шпанском коментару на Дела апостолска 20:20 изјављено је: „То је метода проповедања коју је Павле применио у Ефесу“ (Дела апостолска 20:20—27).

Прва препрека

8, 9. а) Шта је често прва препрека у служби Богу? б) Зашто је могао Исус да говори слободно?

⁸ Често ми сами представљамо прву препреку коју морамо да премостимо у служби Богу. Неки се устручавају, сматрају да су неспособни и да нису довољно образовани за људе које сусрећу на вратима. Али, како је Исус мислио? Да ли је он похађао рабинску школу? Да ли је стекао више образовање? Како су реаговали његови земљаци када им је проповедао? Матеј нас извештава: „Откуда овоме ова мудрост и моћна дела?“ Тачно је да је Исус био савршен — био је Син Божји. Али његове методе биле су практичне за његове углавном „нешколоване“ ученике који су требали да га подражавају. Какву реакцију су изазвали код својих верских непријатеља? „Када видеше Петрову и Јованову слободу говора и приметише да су то неуки и обични људи, чудили су се. Почеше у њима препознавати оне који су били са Исусом“ (Матеј 13:54, НС; Дела апостолска 4:13, НС).

⁹ Али, одакле је Исус добио све то што је научавао? Зашто је био тако успешан у служби Богу? Да ли је, као данашњи проповедници на телевизији, претерано апеловао на осећања да би повукао са собом слушаоце. Не. Исус је био сам по себи једноставан и говорио језиком обичног народа. Био је свестан духовних потреба тих људи и, што је још најважније, знао је да има подршку свог Оца. То је дао јасно до знања када је, у синагоги свог родног града Назарета у Галилеји, саопштио да је задужен за службу Богу. Из свитка пророка Исаије прочитао је ове речи: „Дух Јеховин је на мени јер ме помазао да објавим добру вест сиромашнима, и послао да проповедам заробљенима слободу и слепима повратак вида, да отпустим сломљене, да проповедам Јеховину прихватљиву годину. . . . И поче им говорити: данас су се испуниле ове речи из Писма које сте управо чули“ (Лука 4:16—21, НС).

10, 11. а) Како би требало да мислимо о својој служби Богу? б) Шта каже Павле о томе?

¹⁰ И ми данас имамо исту подршку у својој служби Богу — Јехову Бога, Сувереног Господа универзума. Ми проповедамо његову поруку, његову мудрост. Ослањамо се на његову Реч и слободно је употребљавамо у разговору. Да ли треба онда да имамо комплексе када проповедамо, па чак и када разговарамо са образованијим и имућнијим особама од нас?

¹¹ Павле одговара: „Где је мудрац? где књижевник? где препирач овог поретка? Зар није Бог претворио мудрост овога света у лудост? . . . Гледајте, браћо, своје призвање: нема ту много позваних који су по телу мудри, нема много моћних, нити много од племенита рода; него је Бог изабрао оно што је лудо пред светом — да тиме посрами мудре, и што је слабо пред светом, то је Бог изабрао — да посрами јако; што је неплеменито и презира вредно у очима света — оно чега нема — изабрао је Бог да уништи оно што јесте, да се ни једно тело не хвали пред Богом“ (1. Коринћанима 1:18—29, НС).

12. Од чега зависи успех у нашој служби Богу (Јаков 4:8).

¹² Успех у служби Богу не зависи само од нашег образовања или порекла. Он потиче од саме поруке о Царству која погађа праву жицу у срцу особе која је свесна својих духовних потреба. Други важан фактор јесте Јеховина благонаклоност према тој особи јер је Исус рекао: „Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао“ (Јован 6:44, др Чарнић).

13. а) Како су реаговали Павле и Варнава на противљење? б) Како можемо имати увек радости у служби Богу?

¹³ Зато можемо, уздајући се у Јеховину подршку са уверењем да обављамо службу Богу, што су и Павле и Варнава чинили у првом веку. Када су они проповедали у Иконијуму, међу слушаоцима су настала потпуно различита мишљења услед њихове службе Богу и дошло је до извесног противљења. Да ли их је то навело да прекину? Извештај Лукин гласи: „Они пак проведоше онде доста времена проповедајући слободно на основу овлашћења Јеховиног, који је сведочио за реч своје незаслужене доброте чинећи знаке и чуда преко њихових руку“. Ако и ми имамо позитиван став према људима на свом подручју, а остало препустимо Јехови, служба Богу неће нам представљати терет него сталну радост (Дела апостолска 14:1—3, НС; Јаков 1:2, 3).

Како реагују људи

14. Како су реаговали људи на Павлово проповедање?

¹⁴ Нити Исус, а ни Павле нису доживљавали стално позитивне реакције у служби проповедања. Како је реаговала јавност, рецимо, када је Павле проповедао у Атини? Извештај гласи: „А неки од епикурејских и стоичких филозофа почеше да се препиру са њим, па једни говораху: шта би хтео овај брбљивац да каже? а други: изгледа да проповеда туђе богове; јер је објављивао добру вест о Исусу и о васкрсењу. Затим га узеше, одведоше на Ареопаг и рекоше: можемо ли да дознамо каква је то нова наука коју казујеш? Упућујеш на извесне ствари које су стране нашим ушима“ (Дела апостолска 17:18—20, НС).

15. Како реагују људи на нашу службу Богу? Али шта не треба да заборавимо?

¹⁵ Треба да нам буде јасно да наша порука и оно како је преносе средства јавног информисања и противници исто могу да звуче чудно јавности у наше време. Услед тога многи људи, на основу онога што су сазнали по чувењу, доносе пребрзе осуде и одбијају нас без да су нас саслушали. Други су пак, као они у Атини, спремни да се поближе информишу пре но што донесу одлуку. Наравно, премда су нас саслушали, још увек могу да се ругају нади о Царству као нечему невероватном. Али не заборавимо да они не одбацују нас него Христа и његову поруку (Дела апостолска 17:32—34; Матеј 12:30).

Од непознатих постају пријатељи

16. а) Како можда ми реагујемо када нас посете непознати људи? б) Шта треба да постигнемо уводним речима?

¹⁶ Како се осећаш када те посете непознати људи? Која ти питања пролећу кроз мозак? Можда: „Ко су ти људи? Шта желе? Хоће ли ми начинити неугодности?“ Зато треба на то да мислимо када стојимо као слуге Божје испред нечијих врата. У самим уводним речима треба да задовољимо власника стана у погледу тих питања. Али како? Које је уводне речи предложио Исус? Он је рекао: „Улазећи пак у кућу поздравите укућане. И ако кућа буде достојна, нека дође на њу мир који јој ви желите, а ако не буде достојна, мир ваш нека се врати к вама“ (Матеј 10:12, 13, НС).

17. Како можемо својим уводним речима да утичемо повољно на неку особу?

¹⁷ „Нека дође на њу мир који јој ви желите“. Шта то значи? Да ми у својој служби Богу желимо мир свакој особи и свакој кући. Зато треба да покажемо у својим речима да смо мирољубиве слуге Божје. Још и данас поздрављају Јевреји и муслимани следећим речима: „Мир нека је с вама“ или „Мир“ (на јеврејском „Шалом алеихем“ или „Шалом“ и на арапском: „Ассалам алаикум“ или „Салам“). Наравно да се наш начин поздрава разликује од земље до земље, зависно од обичаја који тамо владају. Али свуда ми имамо исти циљ — да на дотичног делујемо тако да хоће да саслуша поруку о Царству. Ако најпре кажеш како се зовеш и где станујеш, можда ће то већ помоћи. Тиме показујеш да ништа не кријеш. Свако може јасно да види шта намераваш и да си поштен. Тиме следиш савет Павлов: „Пазите да будете изнад сваке критике ваше понашање у јавности. Колико од вас зависи, живите у Миру са сваким“ (Римљанима 12:17, 18, Phillips).

18. Којем мерилу треба стално да удовољавамо у својој служби Богу?

¹⁸ Ми смо у центру пажње јавности било да се налазимо у служби Богу од куће до куће или на улици. Наши разговори и наше понашање треба да буду беспрекорни и не би требало да изазову саблазан. Али, иако треба благо и мирољубиво да износимо добру вест, не би требало да при томе делујемо као да се извињавамо. Ми се не стидимо што смо јавне Божје слуге (Марко 8:38).

19, 20. а) Како можемо да приступимо на улици особама које су суздржљиве? б) Зашто је Исус имао успех код неформалног сведочења?

¹⁹ У неким земљама су људи суздржљивији и конзервативнији него у другим. Неки су збуњени када им на улици приступи непозната особа са часописима у рукама. У том случају можемо да им приступимо на дискретнији начин. Тактички можемо да заподенемо разговор са особом која се не жури и затим јој на неусиљени начин покажемо библијску литературу.

²⁰ Исус је сигурно вешто проповедао у сличним ситуацијама. Пошто су Јудејци обично презирали Самарићане и жене, Исус је био веома тактичан када је приступио неморалној Самарићанки на Јаковљевом бунару. Његов разговор са том женом представља узор за неформално сведочење и сведочење на улици. Такође нам служи као добар пример како можемо да поучавамо на осећајан и изграђујући начин (Јован 4:5—30).

21. Који други важан фактор долази до изражаја у Павловој служби Богу?

²¹ Још један,важан фактор треба да узмемо у обзир када желимо да разговарамо о доброј вести о Царству. Павле је био мајстор у томе, Покушај да то установиш на основу његових уводних речи које су записане у Делима апостолским 13:16—20; 17:22 и 22:1—3. Запази да је у свакој прилици настојао да пронађе заједничку основу са својим слушаоцима. Ставио се у њихов положај и узео је у обзир њихово порекло. То је имало за последицу да су га слушали чак и када се нису са њим слагали. Тако и наше уводне речи треба да садрже ноту људскости која нас повезује са саговорником. Можда си запазио да има децу. Ако си и ти родитељ, онда имате нешто заједничко на што можеш да укажеш љубазно. Имаш тему за разговор коју можеш да повежеш са поруком о Царству (Матеј 18:1—6).

22. На која питања треба сада одговорити?

²² Али сви ти предлози су само почетак. Који су даљи кораци неопходни да бисмо, на крају, помогли некоме да постане ученик? Шта морамо још предузети да бисмо помогли некоме да успостави однос са Богом преко Христа? Које особине ће учинити нашу слободу Богу још делотворнијом?

Како би одговорио?

◻ Који предуслови морају постојати да би неко прихватио поруку о Царству?

◻ Како можемо да превазиђемо стидљивост и збуњеност у служби Богу?

◻ Који циљ треба да имамо код уводних речи у служби проповедања?

◻ Од какве нам је помоћи Исусов и Павлов пример када приступамо људима?

Делотворна служба Богу води до више ученика

„И он је сам дао . . . једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље, да се свети приправе за дело службе“ (Ефесцима 4:11, 12, др. Чарнић).

1. Какав је став имао Христ према људима?

ИСУС ХРИСТ није био пустињак. Своју службу је усмерио. потпуно на људе. Из четири јеванђеља сазнајемо да се Исус скоро увек бавио са људима. На својим проповедничким путовањима видео је у каквом се стању заиста налазе и дубоко их је сажаљевао. Да ли имаш као хришћански слуга Божји, сажаљења према људима које сусрећеш? (Матеј 9:35, 36).

2. На који начин следе Јеховини сведоци Исусов пример?

² Хришћанска служба мора и данас да буде усмерена на људе. Свесни те чињенице Јеховини сведоци су свестрани у својој служби Богу. Свуда их се може видети како разговарају са људима — на улицама, на вратима, у трговинским четвртима, у близини аутобуских, железничких станица, на станицама подземне железнице и у индустријским и пословним четвртима. Где год има људи, Јеховини сведоци служе као јеванђелисти. Зашто их можемо означити као такве? Зато што реч „јеванђеље“ потиче од грчке речи euaggelion, што значи „добра вест“. Сваки хришћански Јеховин сведок мора да буде, као Христ, слуга добре вести — јеванђелиста. Зато мора сваки сведок да се бави са људима (2. Тимотеју 4:5; Ефесцима 4:11, 12).

3. Која је најделотворнија метода хришћанске службе Богу?

³ Како се може спровести делотворно то дело јеванђелизације? Да ли је право решење обратити се људима преко радија и телевизије, као што то чине многе религије? Па упитај себе самог: могу ли радио и телевизија да одговоре спонтано на питања? Не — то су, донекле, безлична средства јавног информисања. Најделотворнија метода службе Богу јесте још она коју су примењивали Исус и његови ученици — разговарати лице у лице са онима који траже истину. Но, то захтева време и напоре, што је Павле наговестио једним једноставним поређењем: „Ја сам посадио, Аполо је залио, а Бог је дао да узрасте. Зато нити је што онај који сада, нити онај који залива, него Бог који даје да узрасте“ (1. Коринћанима 3:5—7, НС).

4. Које три фазе обухваТа делотворна служба Богу?

⁴ Из овог текста можемо закључити да постоје три фазе хришћанске службе Богу — сађење, гајење и жетва. Како то? Прво долази до сађења — првог додира са добром вести о Царству. Затим услеђује нега која укључује заливање посађеног. Како се оно врши? Даљим разговорима при којима се дају одговори на питања и отклањају сумње. Из тих разговора често настаје редован библијски студиј помоћу чега се усађује библијска истина дубоко у мисли и срце дотичне особе; уз благослов Божји долази до раста. Коначни резултат јесте још један нови активан ученик Исуса Христа, нови слуга Божји. Како можемо сви ми, као слуге Божје, да будемо радосно благословени и „пожњемо“ једног ученика?

5. Шта ће нам помоћи да будемо делотворне слуге Божје?

⁵ Као што је било споменуто у претходном чланку, Исус је поучио своје ученике да на практичан начин спроведу службу Богу. Касније је Павле говорио о својим „методама у вези са Христом Исусом“ (1. Коринћанима 4:17, НС). Низ скупштина у Малој Азији и Грчкој, којима је помогао да се оснују, јесте речито сведочанство за његов успех. Управо смо размотрили неке од његових (и Исусових) метода. Али има још даљих метода које могу данас делотворно да се примене?

Која основа? Која порука?

6. Шта мора да буде камен темељац наше службе Богу?

⁶ На чему мора да буде заснована хришћанска порука? На људској мудрости и филозофији? У писму Тимотеју Павле даје јасан одговор: „А ти остани у ономе што си научио и био убеђен да верујеш, . . . јер од најранијег детињства познајеш света писма која те могу учинити мудрим за спасење по вери у вези са Исусом Христом. Све Писмо је од Бога надахнуто и корисно за поучавање“. Библија, Божја реч, мора да буде, без сумње, камен темељац наше службе Богу (2. Тимотеју 3:14—17, НС).

7, 8. Како су Исус и Павле оставили изванредан пример у погледу употребе библијских ставака?

⁷ Исус Христ се истицао у том погледу — стално је цитирао Писмо; то исто је чинио и апостол Павле. Да ли је Павле, рецимо поучавао људе о грчкој филозофији за време свог боравка у Солуну? Не, јер у извештају пише: „Павле, по свом обичају, уђе к њима те је те суботе расправљао с њима на темељу Писама, тумачећи и доказујући како је требало да Христ пострада и васкрсне из мртвих“ (Дела апостолска 17:1—3, НС).

⁸ Какав је био резултат? „Неки од њих постали су верници“. Ми морамо, зато, данас да се ослањамо на Божју реч у служби проповедања и тиме следимо Павлову методу. Из тог разлога нам се увек препоручује једна библијска тема за разговор у нашој служби Богу. На тај начин може истина Божје речи да погоди праву жицу код оних који су свесни својих духовних потреба (Дела апостолска 17:4).

9, 10. а) Шта мора данас да буде тема нашег проповедања? б) Наведи примере из Павлове службе Богу.

⁹ Друго питање гласи: коју поруку треба да проповедамо? Шта је била тема Христове службе проповедања? Исус је био добро свестан свог задатка јер је рекао: „Морам да објавим добру вест о царству Божјем и другим градовима, јер сам за то послан“. Осврнувши се на последње дане садашњег поретка, рекао је: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по читавој настањеној земљи за сведочанство свима народима; и тада ће доћи крај“ (Лука 4:43, НС; Матеј 24:14, НС).

¹⁰ Исто тако је и Павле истицао Краљевство у служби проповедања. Рецимо, Јеврејима у једној синагоги Павле је ’три месеца проповедао неустрашиво држећи говоре и убедљиво причајући о Божјем царству’. Својим слушаоцима у Риму ’излагао је и дао темељно сведочанство о Божјем царству’. Зато и данас мора ’царство Божје’ да буде тежиште наше хришћанске службе (Дела апостолска 19:8; 28:23, 31).

Да ли нападаш или привлачиш речима?

11. Како реагују често људи када их ослови један сведок и како можемо дејствовати насупрот таквој реакцији? (Дела апостолска 17:17, 18).

¹¹ У првом веку постојале су религиозне, расне и националне баријере међу људима (Дела апостолска 2:7—11). Ни данас није другачије. То значи да већина људи има унапред одређено мишљење о религији. Често се осећају угроженим и прелазе у одбрану када им се обрати један сведок. Како можемо да променимо то стање? Тиме што смо љубазни, тактични и прилагодљиви.

12, 13. Како је Павле говорно идолопоклоницима у Атини? Како су на то реаговали?

¹² Запази како је Павле поступио у таквој ситуацији када се налазио у Атини, идолопоклоничком граду. Прво је био раздражен када је видео толико много богова. Али, да ли је одмах, у свом говору на Ареопагу, напао идолопоклонство? Његове уводне речи гласиле су: „Атињани! Видим да у свему изгледа имате више страха од божанстава него други. Пролазећи, наиме, и пажљиво посматрајући ваше предмете обожавања, нашао сам један олтар на којем је било написано: ’Непознатом Богу’. Дакле, што ви не знајући штујете, то вам ја објављујем“ (Дела апостолска 17:16—23, НС).

¹³ Да ли је Павле својим уводним речима отуђио од себе слушаоце? Никако не. Његов прилаз је био тактичан, а не догматичан. Није их осуђивао иако је било бескорисно њихово обожавање с Божје тачке гледишта. Он није дошао тамо да их напада него да им проповеда поруку о Царству. Спознао је њихова јака верска осећања и искористио их је као полазну основу да би прешао на своју тему — о правом Богу и његовом представнику, васкрснулом Исусу. Какав је био резултат тог тактичног приступа? Па, иако су се неки ругали, други су говорили: „Чућемо те други пут о томе“. Да, био је позван да их поново посети! (Дела апостолска 17:22—32).

14. Како можемо да следимо Павлов пример у својој служби Богу?

¹⁴ Како можемо данас да применимо ту методу у својој служби Богу? Најпре треба да пазимо на спољашње знаке који издају религиозни став неке особе — можда неки религиозни предмет, који дотична особа носи или који можда видимо на вратима или у предсобљу. Као Павле, тако и ми често можемо на основу тога добити добру слику о религиозном ставу неке друге особе. То нам пружа полазне тачке за љубазне уводне речи које буде занимање и не изазивају препирку. Не смемо да заборавимо да ми посећујемо ту особу да бисмо, у првом реду, разговарали са њом о Божјем царству — а не да почнемо са њом да Дискутујемо о верским наукама. Ми желимо да придобијемо људе, а не да побеђујемо у дебатама. (Упореди са 2. Тимотејом 2:23—26).

15. Које још изванредне поуке можемо да извучемо из Исусове службе Богу? (Лука 10:38—42).

¹⁵ Шта још можемо да научимо из примера Исуса Христа? Када разматрамо његову службу Богу, присиљени смо да запазимо његову убедљивост и једноставност. Ништа није могло да га збуни, говорио је о Божјем царству под свим могућим околностима — повољним и неповољним. Могао је да проповеда у приватној атмосфери неког дома или да устане пред мноштвом и држи беседу — без забележака, Библије или разгласног уређаја. Имао је прави осећај за народ. Прости људи осећали су да могу да му се приближе. Служио се њиховим језиком — говорио је о пољима и жетвама, о рибарским мрежама и риболову. Његова поређења су била узета из свакидашњице, али су имала дубоко значење. Да ли и ми испољавамо исте изванредне особине у својој служби Богу? (Матеј 4:18—25; 13:1—33; Лука 5:1—3).

Како допрети до срца

16. Зашто морамо бити способни учитељи?

¹⁶ Потребни су обично време и брижљиви студиј да би се ко уверио у библијску поруку о Божјем царству. Из тог разлога проучавамо редовно Библију по кућама са онима који желе да упознају поближе Божја обећања. То је бесплатно и не обавезује ни на шта. Такав студиј траје извесно време и обухвата многе теме и питања. То сигурно значи да морамо бити способни учитељи. Али, у чему је суштина поучавања? (1. Тимотеју 4:16).

17. Коју је методу Исус, између осталог, применио да би допро до срца?

¹⁷ Усмеримо пажњу поново на Исуса да бисмо добили одговор. Како је он поучавао? Размотри следеће библијске ставке и покушај да спознаш Исусов једноставан систем поучавања: Лука 6:9, 32—34, 39—42. Како је поступао? Постављао је проницљива питања. Зашто је то чинио? Да би слушаоцима помогао да размишљају и да се преиспитају у светлу његових наука. Својим питањима је тактички допро до њиховог срца. Морали су да покажу да ли заиста желе да буду његови слушаоци или су га само слушали из површних побуда (Матеј 13:10—17; Марко 8:34—38).

18. а) Зашто често употребљавају питања Јеховини сведоци у својим публикацијама? б) Којом методом не би требало да се користимо превише док поучавамо друге?

¹⁸ Скоро сва помоћна средства за студирање Библије, која употребљавају Јеховини сведоци у служби Богу, садрже питања за сваки одговарајући одломак. Том методом поучавања помаже се онима који проучавају Библију да се изразе својим речима. Тако се јасно може видети да ли дотична особа разуме градиво или не. Међутим, иако је Исус у многим приликама постављао питања, није из тога направио никада игру погађања тиме што би рекао прву реч или први слог одговора. Да ли ти је то већ прешло у навику код вођења библијског студија? Зашто није добро примењивати редовно ту методу? Зато што би спознаја о Богу и Христу, која води до спасења, требало да почива на промишљању и логици, а не на површном нагађању (Јован 17:3; 1. Јованова 5:20).

Чији ученици?

19, 20. Која реч опрезности је овде неопходна? Зашто?

¹⁹ Овде је неопходно изрећи реч опрезности. Ако проповедамо и поучавамо делотворно на плодном подручју, бићемо, на крају, у стању да произведемо ученике. Али, чији су то ученици? Треба ли да мислимо да су то „наше овце“? Треба ли да дозволимо себи, као слугама Божјим, да нам други ласкају? Запази како су Павле и Варнава реаговали када су становници Листре хтели да им одају част као боговима. Повикали су мноштву: „Људи, шта то чините? И ми смо људи и имамо исте слабости као и ви. Али вам објављујемо добру вест да се од ових ништавних ствари обратите живом Богу“ (Дела апостолска 14:14, 15, НС).

²⁰ Павле и Варнава нису покушали да скрену пажњу на себе. Додуше, Павле је саветовао хришћанима да га подражавају, као што је он Христа подражавао, али није хтео да они буду његови следбеници. Служба коју спроводимо мора да буде увек на славу Богу, а не људима (1. Коринћанима 3:6, 7; 11:1).

21. Зашто постају ученици исто слуге Божје?

²¹ Ученици постају, током времена, исто слуге Божје, како се то дешава? Па, шта се догађа када чујемо неку добру вест? Да ли је задржавамо за себе? Не, управо супротно — једва чекамо да то другима саопштимо. Исус је добро рекао: „Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро . . . јер му уста говоре оно што у срцу изобилује“. Тако је исто и са добром вести о Царству. Ученик чије је срце дотакнуто жели друге да поучава ида добровољно и редовно учествује у служби Богу. Затим следе предање Богу и крштење. Тај процес постанка слугу Божјих непрестано се понавља као кружни ток, што се разазнаје и из Павловог савета упућеног Тимотеју: „То повери верним људима који ће, опет, бити одговарајуће оспособљени да друге поуче“ (Лука 6:45, НС; 2. Тимотеју 2:2, НС).

22. а) Због чега је Јехова створио организацију учитеља и јеванђелиста? б) Које се дело мора извршити још у будућности?

²² Данас, у 20. веку, има Јехова Бог широм света најбољу организацију школованих учитеља, јеванђелиста и слугу Божјих. Преко 2 600 000 учествује у завршном сведочанству које се даје пре него што дође крај овом злом поретку. Али ово велико мноштво, које стално расте, припрема се на још већи изазов — на школовање милијарде људи који ће васкрснути. Јеси ли спреман да учествујеш у тој дивној предности? Да ли је продуктивна сада твоја служба Богу? Молимо се да наша светлост светли на славу Богу док смо делотворни као слуге Божје (Матеј 5:16; Јован 5:28, 29).

Да ли можеш да се сетиш следећих мисли?

◻ Која је најделотворнија метода проповедања добре вести?

◻ На чему мора да се заснива наше поучавање? О којој се поруци ту ради?

◻ Које су особине неопходне да би нас људи слушали?

◻ Како је Исус допро до срца својих слушалаца?

◻ У ком погледу морамо да будемо опрезни када поучавамо друге?

[Слика на 24. страни]

Јеховини сведоци проповедају свуда где има људи

Божја реч је жива

Рута је ценила Божји народ

ОВА атрактивна, млада жена Рута је живела у Моаву, источно од Мртвог мора. Иако је одрасла међу Моавцима који су обожавали криве богове, она жарко жели да служи правом Богу Јехови, заједно са његовим народом, Израелом (4. Мојсијева 25:1—5). Када јој се указује прилика за то озбиљно је прихвата и због тога постаје омиљена међу обожаваоцима Јехове који је знају као „изванредну жену“ (Рута 3:11).

Услед глади у Израелу била је Рута у прилици да служи Јехови. Због те глади се преселила у Моав четворочлана породица из града Витлејема: Елимелех, његова жена Нојемина и њихови синови Малон и Хелеон. Међутим, Елимелех умире убрзо након тога. Касније се Малон оженио Рутом, а Хелеон једном другом Моавком, која се звала Орфа. Дакле, преко мужа и свекрве, који обожавају Јехову, Рута упознаје правог Бога.

Али, не тако дуго после тога, умиру и Малон и Хелеон и остављају те три жене без мужева и деце. Можеш да претпоставиш њихову жалост. Шта ће сада да раде? Нојемина сазнаје да је престала глад у Израелу. Зато одлучује да се врати свом народу у Витлејем.

Рута и Орфа много воле своју свекрву и полазе са њом. Али, након што су мало заједно путовале, Нојемина се зауставља на путу, и говори тим младим женама: ’Вратите се кући и останите уз своје мајке’.

Нојемина им даје опроштајни пољубац, а оне почињу да плачу. „Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ“, јецајући говоре јој оне. Нојемина је и даље упорна: ’Вратите се, моје кћери’. На то креће Орфа кући. Али Рута не креће са њом.

Нојемина се обраћа Рути и говори јој: „Врати се и ти са јетрвом својом, удовицом“, Али, Рута јој одговара са убедљивом озбиљношћу: „Немој ме наговарати да те оставим и да те више не пратим, јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти преноћиш, преноћићу и ја, твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог“ (Рута 1:1—17, НС). Дакле, Рута се враћа са Нојемином и постаје део Божјег народа Израела.

Да ли си и ти, као Рута, упознао правог Бога Јехову и народ који га обожава? Ако јеси, и ти буди тако одлучан, као што је била Рута давно пре, да лојално подупиреш данас Јеховине слуге!