Не попуштајте у чињењу онога што је добро

„А добро чините да нам се не досади; јер ћемо у своје вријеме пожњети ако се не уморимо“ (Галатима 6:9)

1. Који је налог Исус дао својим следбеницима?

„КАКВО само изврсно дело спроводе хришћани, као део свог обожавања! Њехова делатност почива на јасној заповести: „Зато идите и начините ученицима људе из свих народа, крстећи их – учећи их да држе све што сам вам заповедио. И гле! ја сам с вама све дане до свршетка овог система ствари“ (Матеј 28:19, 20, НС). Сам Исус Христ је дао налог својим ученицима да спроведу ово дело поучавања широм света.

2. а) Зашто можемо да кажемо да је прављење ученика била важна и изврсна делатност? б) Којој сврси служи дело прављења ученика?

² Није ли се код тог налога за прављење ученика – који се убраја у последње речи, које је Исус упутио својим ученицима пре свог одласка на небо – радило о једном врло важном задатку? Сасвим сигурно, јер испуњењем тог налога би требао да буде живот избављен (1. Тимотеју 4:16). То чини изврсним то дело поучавања. На тај начин се особама које слушају вест о Царству, посредује изврсно библијско образовање. Тим делом проповедања упозоравају се они који заузимају одбојан став (Лука 10:10, 11). Дакле, ова делатност је такође сигурна ознака правих хришћана, као и држање било ког другог Исусовог учења (Јован 8:31).

3. а) Како су реаговали Исусови ученици на његов пример и његову заповест? б) Који је став изграђивао Исус код својих ученика?

³ Као велики учитељ, Исус је својим следбеницима дао одличан пример. Он је јавно поучавао и правио ученике, „проповедајући добру вест о Царству“ (Матеј 9:35, НС). Нови следбеници који су га опонашали су такође правили ученике, јер прави ученик је „онај који прихвата учење свог учитеља и помаже да се оно шири“. На почетку је дело прављења ученика било ограничено на Јевреје и проселите. Да ли су Исусови следбеници, упркос непријатељске реакције у овом подручју, испунили његову заповест да „непрестано“, „без попуштања“ иду? Па, они су ишли тако дуго „к изгубљенијем овцама дома Израиљева“ све док први пагани нису постали верници 36. године н. е. (Матеј 10:5, 6; Дела апостолска 5:42). За ученике су рекли да су ’напунили Јерусалим са својом науком’ (Дела апостолска 5:28). Они нису попуштали, него су верно извршавали своје изврсно дело.

„Њива је свет“

4. Са којим су ставом Исусови следбеници вршили свој проширени задатак?

⁴ Исус је дао до знања да је њива обухватила „људе из свих народа“ (Матеј 28:19). У једном поређењу где се радило о сејању семена Царства, рекао је: „Њива је свет“ (Матеј 13:38). Тако су хришћани требали свуда да буду „сведоци“ Царства о њему. Они би „непрестано“ ишли, сада „до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8). Апостол Павле је био ’интензивно запослен речју, дајући сведочанство’, и можемо бити сигурни да се то односило и на остале хришћане (Дела апостолска 18:5).

5. Како је Исус показао да је од својих ученика очекивао да до краја садашњег састава буду марљиво запослени у делу сведочења?

⁵ Исус је од хришћана очекивао да до краја садашњег система ствари буду „интензивно“ и марљиво запослени са делом сведочења. То произлази из његовог пророчанства о хришћанском делу проповедања и подручју које је требало обрадити. Рекао је: „И ова добра вест о Царству проповедаће се по читавој настањеној земљи за сведочанство свима народима и тада ће доћи крај“ (Матеј 24:14, НС).

6. Докле ће бити спровођено дело проповедања о Царству, и како то треба да утиче на наш став?

⁶ Када је Исус заповедио да се широм света спроведе дело објављивања Царства и прављења ученика, знао је да ће то изврсно дело једног дана исто тако постићи свој врхунац као што је то био случај на јудејском пољу. Али оно би испунило своју сврху. „Тада ће“, како је рекао, „доћи крај“. Зато Јеховини сведоци данас радосно и поуздано до краја настављају дело које им је додељено. То им помаже да спроводе дело тако дуго док не буде обављено.

Како да се врши то дело

7. Која је тема обележавала службу проповедања Исуса и његових ученика?

⁷ Исус је своје прве ученике учио како да обављају своју јавну службу проповедања. Они су ревно удовољили његовом налогу: „Идите“. Када их је Исус школовао за њихово дело проповедања, рекао је: „А на свом путу проповедајте и говорите: ’Приближило се Царство небеско’“ (Матеј 10:7, НС). Тим је он њихову вест ставио под исту тему, која је означавала његову сопствену службу проповедања. Да ли је Исус престао са својом службом када су ученици започели њихово дело? Није, јер „кад сврши Исус заповијести дванасторици ученика својијех, отиде оданде даље да учи и да проповиједа по градовима њиховијем“ (Матеј 11:1).

8. а) Где и како су објавитељи Царства требали да се обрате људима? б) Зашто је на месту да о доброј вести са људима разговарамо код њихове куће? в) Које су предности повезане са исправним поздрављањем домаћина?

⁸ Где и како су ови објавитељи Царства требали да се обрате људима? Исус их је упутио: „Када улазите у кућу, поздравите укућане“ (Матеј 10:12, НС). Одлазак са добром вешћу од куће до куће чини част онима које посећујемо и даје им могућност да се на свом терену изјасне о поруци о Царству. Уобичајени и опште признати облици поздрава не нуде само могућност да на учтив и пажљив начин започнемо разговор, него један пријатељски и весео поздрав може такође да допринесе да смо код људи добродошли, мада смо дошли непозвани. (Упореди Матеј 28:9; Лука 1:28). Затим звук гласа и одговор станара много открива о његовом становишту. Ако на то пазимо, то ће нам омогућити да наш одговор боље прилагодимо његовим потребама. (Упореди Дела апостолска 22:1, 2; 23:6);

9. Шта показује да неће сви са цењењем слушати вест о Царству, и како су Исусови ученици требали да се понашају према онима који нису показивали интерес?

⁹ Исус је својим ученицима јасно дао до знања да неће сви људи у једном подручју повољно реаговати на истину. Рекао је: „У који год град или село уђете, пронађите ко је у њему достојан.“ Када би сви прихватили вест о Царству тада не би било разлога да се употреби израз „пронађите“. Како су требали да се понашају према онима који нису показивали интерес за ту вест? „Тамо где вас не приме и не саслушају ваше речи, по изласку из те куће или тога града отресите прах са својих ногу“, што је значило, да су требали да оду у миру и све остало да пропусте Божјој одлуци (Матеј 10:11, 14).

Данашња ситуација

10. Шта је било речено о делу проповедања Царства Јеховиних сведока?

¹⁰ Верни хришћанском налогу, Јеховини сведоци су однели вест о Царству у цео свет. А. Р. Вајзе, један новинар из Холандије је писао: „Они се разликују од других. Ова разлика се делимично уочава по резултату њиховог ревног ширења јеванђеља. За њих, право хришћанство није религија са катедралама и посетиоцима цркава, од којих сваки има своје стално место и чија религија од њих не тражи много више од слушања. Они говоре са Павловом слободом говора, са сваким који хоће да слуша.“ Таква ревност за службу проповедања је неоспорно благословена од Јехове Бога.

11, 12. а) Који су резултати постигнути у последњим годинама службе проповедања? б) Шта се дешава са расположивим подручјем за проповедање, док се ми бројно умножавамо? в) Која се питања постављају?

¹¹ Преко 3 000 000 објавитеља Царства сада ревно ради у 210 земаља и острвских подручја. Примећује се леп пораст по новим ученицима, јер је 1 246 204 крштено у протеклих седам година. То је очигледно да Јеховин благослов почива на ревним напорима (Исаија 60:8-10, 22). Најмање у 40 држава и острвских подручја долази један Сведок на 300 становника или мање – то јест, један Сведок на 100 домаћинстава. И у неким пределима појединих земаља као што су Канада и Гваделуп има подручја у којима је однос објавитеља и становника 1 према 45 или 50, што значи да сваки објавитељ може да посети само 15 или мање станова. Многа од ових подручја су обрађена сваки месец. Чак су и у државама које имају већу разлику у сразмери нека градска подручја врло често обрађена – на пример у Сеулу (Јужна Кореја) сваких пет дана! Пошто ми бројно растемо и све више Сведока прихвата општу или помоћну пионирску службу, ми ћемо све чешће посећивати наше суседе. Да ли ће због тога да настану проблеми?

¹² Тачно је да у неким пределима настају проблеми и то како за нас као Јеховине сведоке тако и за оне које посећујемо. У суштини проблемима доприноси растућа равнодушност људи у многим државама. Да ли ми постепено престајемо да извршавамо наше изврсно дело док бројно растемо? Долазимо ли до закључка да је наше дело скоро завршено и да смо већ све ’пронашли’ који прихватају вест и постају ученици? Да ли се умараш ако посећујеш особе које не реагују или си због тога чак обесхрабрен? Шта би могло да се учини да би одржали наше изврсно стање активности.

Сачувати исправан став

13, 14. а) Како треба да гледамо на то стање да су подручја све чешће обрађена? б) Зашто нисмо обесхрабрени од оних који „не реагују“? в) Како можемо да опонашамо пример апостола када наиђемо на особе које се љуте због наших посета?

¹³ Битну улогу игра наш став. Осмотримо ту ствар, као Јеховини сведоци, увек са позитивне стране. Док наше дело постиже свој врхунац, због све повољније сразмере објавитеља према становницима у многим местима присилно долази до чешћег обрађивања подручја. Али зар се нисмо за то молили? (2. Солуњанима 3:1). То што данас видимо требало би да нас развесели и да нас увери да се налазимо у завршној фази дела прављења ученика. Царство ће бити проповедано, као што је Исус предсказао. Па чак и тамо где ’не слушају на наше речи’, људи ће да буду упозорени нашом делатношћу проповедања о Царству. Имајмо на уму да ми не правимо само ученике, него такође проповедамо добру вест „за сведочанство“ (Матеј 10:14; 24:14).

¹⁴ Сем тога што се крај више приближава, може се очекивати да се повећа број оних који одбијају вест о Царству. Не само да се из пророчанстава јасно види да ће бити људи који „не реагују“ и чије је срце „непријемчиво“, него нам то несумњиво потврђују и искуства Исуса и апостола Павла. Зато у овом времену морамо да пазимо, да ми не останемо без реаговања према нашем налогу. Чак и онима који не реагују, треба да идемо „више пута“ (Исаија 6:9-11; Матеј 13:14, 15; Приче Соломонове 10:21). Да, потребна је храброст да често идемо до особа које се љуте на наше посете. Никаква ситуација на подручју неби смела да нас заустави ’да престанемо да говоримо’. Штавише, требали би као и апостоли да молимо за слободу, да би – упркос увредљивих и непријатељских реакција – „непрестано ... говорили“, док се не заврши дело (Дела апостолска 4:18-20, 24-31).

15. На шта нас подстиче ставак из Галата 6:9, и како то треба да утиче на посете са добром вешћу нашим суседима?

¹⁵ У суштини у свим нашим подручјима има само две врсте људи: они који су тренутно заинтересовани и они који нису. Према томе ништа нам друго не преостаје, него да непрестано ’тражимо оне који су достојни’. То се убраја у многа изванредна дела, која као хришћани треба да чинимо да би доказали нашу љубав према Јехови и нашу лојалност према њему. Зато „добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје вријеме пожњети ако се не уморимо“ (Галатима 6:9). Пошто смо сада тако близу краја садашњег састава, ми ни у ком случају несмемо да попустимо или да се уморимо, већ морамо и даље посећивати наше суседе са добром вешћу о Царству. Јехова још није рекао да је дело завршено.

Зашто треба ’непрестано да говоримо’

16. а) Због којих околности може да се промени реакција у нашем подручју? б) Које би локалне примере могао да наведеш за промењену реакцију?

¹⁶ Ако мислимо да лојалност према Јехови долази до изражаја кроз ревну делатност у делу проповедања Царства, то ће нам такође помоћи да сачувамо добар став. Сем тога у подручјима више пута настају разне промене. Неки се људи селе или се можда мењају њихове прилике. Приликом наше последње посете можда нису били заинтересовани, али промена ситуације, као губитак радног места, смрт рођака, значајна промена у борби супер сила или озбиљна болест може проузроковати да промене своје мишљење и да приликом наше следеће посете покажу интересовање. Други су чули да је пријатељ или рођак постао Јеховин сведок, и сада би од нас можда хтели да сазнају како је наше веровање могло да проузрокује такве промене.

17. Како данас неки реагују на вест о Царству? Наведи локалне примере.

¹⁷ Мислимо и на то да многи, који су у последњим годинама одрасли, данас имају породицу, да живот највероватније не сматрају тако лаким као некад и себи постављају питања на која само Божја реч може да одговори. Једна млада мајка је на пример замолила два сведока да уђу и рекла: „Као девојка нисам могла увек да разумем, зашто је моја мајка одбијала Јеховине сведоке и објашњавала им да није заинтересована, када су хтели да говоре само о Библији. Зато сам одлучила, кад одрастем, удам се и будем имала сопствени стан, да позовем Јеховине сведоке и да их замолим да ми објасне Библију.“

18. Како се понашање на религиозној сцени одражава на подручје у ком ми проповедамо и учимо?

¹⁸ Да ли си приметио да неке особе које годинама нису хтеле да разговарају са нама и које су биле мишљења да су „спасене“, сада постављају искрена питања? Зашто? Јер су променили своје религиозно мишљење. Као што сами кажу, прилично су се отрезнили и шокирали због политичке делатности проминентних телевизијских проповедника, којима су некад веровали, као и откривањем њиховог неморалног понашања и проневером црквеног новца. Вероватно ће бити тога и више, док се стање у Вавилону великом и даље погоршава до времена његовог уништења (Откривење 18:1-8).

19, 20. Из чега се види да не треба да нас обесхрабри да идемо више пута до људи који одбијају вест?

¹⁹ У сваком случају ми не треба да се обесхрабримо ако је већина људи незаинтересована. После нашег растанка они нас вероватно неће тако брзо заборавити. У Канади су једну жену посетила два Сведока. Она је прилично јасно изразила да није заинтересована. Мало касније је размислила о оном што је чула па је хтела да их стигне и да им постави нека питања која су се код ње појавила. Отишла је у своја кола и кренула улицом кроз суседство да потражи ону двојицу, али их није могла пронаћи. Да ли се предала? Не, зауставила је кола крај куће њене пријатељице и распитала се да ли су код ње. Нису били код куће, али пријатељица је споменула да она ради заједно са једним Сведоком и обећала је да ће је повезати. То је довело до више посета у стану заинтересоване особе, при којима је она позваал пријатељице, сусетке, родбину и колегинице са посла. Понекад је било присутно до 15 особа. Током времена тамо је Сведок оставио 430 књига и Библија као и 2 015 часописа.

²⁰ Многи цене наше посете. Једна жена је у писму подружници Друштва Куле стражаре писала: „Хтела бих да се захвалим да сте припадницима ваше верске заједнице улили велико срдачно предање. Много вам хвала што долазите – и што такође са другима делите љубав Господњу. Ово једноставно дело другима даје врло много. – Истина, неки су можда немилосрдни, други равнодушни а неки опет позитивно реагују, – заиста то је врхунац доброте да постоји неко ко долази да те подсети на духовне ствари. Ја сматрам да је то лепо, да један с другим разговарамо о Господу.“ У једном другом писму нас је молио један домаћин да не напуштамо људе без обзира како се они према нама понашају. „А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје вријеме пожњети ако се не уморимо“ (Галатима 6:9). Ово дело има Јеховино признање и благослов, и нашим учешћем на њему ми доказујемо нашу љубав према њему и према нашим ближњима (Матеј 22:37-39). Зато извршавајмо то дело потпуно. (Упореди Филипљанима 1:6).

21. а) По чему бар делимично изгледа тешко да се опет иде у чешће обрађена подручја? б) О чему ћемо да говоримо у следећем чланку?

²¹ Морамо се суочити са чињеницом, да нису увек разлог људи што чешће обрађивање подручја можда изгледа тешко. Понекад смо и ми сами. Крећемо ли са негативним мислима на посао – са осећајем да већ све људе познајемо, па чак и начин како они реагују? То може да утиче на наш став, а вероватно и на наш глас и израз нашег лица. Употребљавамо ли још увек исте методе и изразе које смо употребљавали годинама раније? Пошто су у нашем подручју извршене промене, можда на оно са чиме смо некад имали успеха више не реагују они ’који су достојни’. Можда морамо друкчије да поступимо и да нашу делатност погледамо из другог угла. Као следеће, погледајмо шта можемо да чинимо да „не попустимо“, да би могли ’у своје време пожњети’.

Пази стално на своје учење

„Пази стално на себе и на своје учење. Остани при томе, јер чинећи ово спасићеш себе и оне који те слушају“ (1. Тимотеју 4:16, НС).

1. Зашто ово није време да попустимо у нашем делу проповедања Царства?

ЈЕХОВА сада убрзава скупљање људи сличних овцама. Према томе, ово за његове слуге сигурно није време да попусте у делу објављивања Царства и прављења ученика (Исаија 60:8, 22; Матеј 24:14; 28:19, 20). Ми би требали да поступамо у сагласности са духом, који у наше време долази до изражаја кроз Божје деловање. Што се крај више приближава, ми ћемо све чешће да посећујемо наше ближње. Да, повећаном делатношћу сведочења многих нових објавитеља и пионира уноси се живост на њиву света. И ово радосно скупљање ће још да се убрза (Исаија 60:11; упореди Псалам 126:5, 6).

2. а) Са ког извора енергије можемо да црпимо потребну снагу према Исаији 40:28-31 да би привели крају дело проповедања? б) Који добар разлог имамо да данас поклонимо посебну пажњу квалитету наше службе проповедања?

² Уместо да подлегнемо осећају ’умора’, јер су извесна подручја чешће обрађена, требали би да спознамо нужност, и молимо Јехову за потребну „динамичку снагу“, да завршимо то дело (Исаија 40:28-31; 1. Јованова 5:14). Тачно је да су већ скупљени милиони људи који припадају „великом мноштву народа“ „других оваца“. Али то са чиме смо раније успешно помагали извесним особама можда није више ефикасно за оне који су још увек у нашем подручју (Откривење 7:9, 10; Јован 10:16). Због тога морамо да поклонимо нарочиту пажњу квалитету наше службе проповедања.

3. Како можемо да будемо испуњени са новим одушевљењем?

³ Са обновљеном одлучношћу би требали да се концентришемо на то да још делотворније поступамо. На тај начин можемо да будемо испуњени новим одушевљењем за нашу службу. Али како то може да се постигне? Тако што ћемо ’стално да пазимо на себе и на своје учење’, и да нашу службу проповедања не спроводимо једноставно на рутински начин (1. Тимотеју 4:16). Наше усне не смеју да доприносе само површинску „жртву хвале“ (Јеврејима 13:15). На нашем послу би требали спретно да поступамо (Приче Соломунове 22:29). Да, спретна обрада нашег подручја је неминовна. Овде наводимо неколико аспеката наше службе проповедања на које морамо ’стално да пазимо’.

Како се ствара „ново“ подручје

4. На који начин можемо у оквиру нашег скупштинског подручја да створимо „ново“ подручје?

⁴ Осмотримо ту ствар са практичне тачке гледишта. У многим местима нема више новог или ретко обрађеног подручја. Дакле, зашто не би створили „ново“ подручје у скупштинској додели рада? На који начин? Па, ако чешће проповедамо, ми се не можемо понашати тако, као да још никад нисмо били на дотичним вратима. Ми не можемо само да кажемо нешто што уобичајено говоримо на вратима. Вероватно ће нас домаћин без даљњега одмах препознати, пошто смо већ више пута обрадили подручје. Књига Разговори на темељу Писма садржи преко 40 увода, које можемо да употребимо у нашој служби проповедања. Треба добро да их запамтимо и да их повежемо са актуелним догађајима, који су интересантни за околину, тако да би имали нешто ново и делотворно да кажемо. Уместо да због наших чешћих посета заузимамо извињавајући став, требали би да будемо позитивно оријентисани и да добрим представљањем из нашег подручја направимо једно „ново“ подручје. Али да ли ће то помоћи ако су станари нељубазни?

5. а) Како би раније непријатељско држање станара могли да окренемо у нашу корист? б) Шта се према твом искуству показало добро? в) Зашто је слушање и искрена похвала од помоћи?

⁵ То што знаш какав је став станар имао последњи пут, могло би те навести да приликом поновне посете очекујеш негативан исход. Али зашто то знање не би искористио? Како? Тако што би можда неприметно наговестио разговор који си приликом прве посете водио и онда наставио са њим. Могао би да кажеш: „Добро јутро, господине Јанковићу!“ и ако сматраш да је погодно, да га питаш за његово здравље. Тада би могао да кажеш: „Прошле недеље сте споменули да вам ваша црква нуди све што вам је потребно и да чак и ви учествујете у цркви. Као ваш сусед који религију озбиљно схвата, хтео бих да вас питам, шта ваша црква каже о изгледима за преживљење у овом атомском времену?“ Тада пружи прилику станару да се изјасни. Похвали га, уколико је на месту. Ако га слушаш и хвалиш, можда ће се његово држање променити. Људи су често сагласни са следећом посетом ако и они дођу до речи. Наравно, твоју вест мораш да прилагодиш ономе што станар каже.

6. а) Како можемо да помогнемо саговорнику да нас редовно очекује? б) Које би изјаве могле да буду значајна помоћ за нас? в) Шта се у твом подручју показало добро?

⁶ Твојим изјавама можеш да припремиш станара на твоје редовне посете. Покушај на пример да кажеш: „Добар дан, госпођо Марковић! Приликом наших данашњих посета разговарамо са нашим суседима о...“ Или би могао да кажеш: „Добро јутро! Поново смо у нашој редовној недељној посети. Драго ми је да вас поново видим. Ваши суседи су се радовали новој теми о којој разговарамо овом приликом.“ И тако настави даље разговор. На тај начин ће подручје и за тебе постати „ново“. Можда је у твојој околини уобичајено друго формулисање, али наведени примери би требали да ти посредују извесне идеје. Зашто не направити најбоље из те ситуације, што би било и теби од користи?

7. а) Како неки Сведоци приликом одласка припремају саговорника за следећу посету? б) Шта се у овом погледу показало добро у твом подручју?

⁷ Да би станара припремили на следећу посету, неки Сведоци завршавају разговор на следећи начин: „Радује нас да се ускоро опет видимо.“ И с тим они успевају. Са онима који су се можда мало устезали у разговору са тобом, могао би да кажеш: „Радовао ме је наш разговор. Ви сте изнели добре мисли. Истина наш разговор нас је коштао пар минута, али се бар није радило о лошим вестима, које можемо да чујемо у свако време. Стварно је било занимљиво.“ Несумњиво, ти ћеш пронаћи још и друге згодне могућности да би водио разговоре. У сваком случају, настој да са позитивним изјавама, добрим представљањем и љубазношћу допринесеш томе да се људи у подручју не љуте на наше редовне посете.

Поднеси темељно сведочанство

8, 9. Који се предлози дају да нам помогну у темељном тражењу оних, ’који су достојни’?

⁸ Нешто друго на шта треба да пазимо и шта нам помаже да сачувамо наше одушевљење, јесте темељно тражење особа, ’које су достојне’ (Дела апостолска 8:25; 20:24). На пример, један брат би могао да пита за домаћина куће, ако се преко викенда или увече на вратима појави жена или дете. Са женом смо вероватно већ чешће говорили. Тако би могли у разговору са породичним поглаваром да започнемо нови разговор са том породицом. Имали би могућност да усредсредимо нашу вест на мужа, говорећи као на пример: „Да ли према вашем мишљењу постоји гаранција, да ваша породица може да гледа у сусрет срећној будућности?“ Или: „Осмотрите, молим вас, како Библија може да нам помогне, да унапређујемо јединство породице.“ Похвали га за евентуално добро изречену мисао.

⁹ Други начин да се пронађе „ново“ подручје је да се успостави контакт са осталим припадницима породице, који живе под истим кровом – са бабом, сестрићем или рођаком који још иде у школу, или са снајом која током недеље ради. Такође се показало да је корисно ако се пази колико струјомера или поштанских сандучића има у кући. Можда се може препознати да је у подруму или под поткровљем уређен један стан или неки други део куће реновиран и издат под кирију. Покушај да са тим станарима успоставиш контакт – било то да су студенти, неожењени радници, удовице или други. На тај начин се може „растегнути“ постојеће подручје.

10. Које су даљње могућности да „проширимо“ наше подручје за службу од куће до куће, и како су неки поступили да би нашли ноћне раднике?

¹⁰ Једна даљња могућност да се „прошири“ подручје за службу од куће до куће би била, ако би га једно извесно време оставили да почива и учествовали на другим гранама наше службе проповедања. Ради промене, ми би могли да обрадимо подручје са понудом једног бесплатног библијског студија. Неке особе које нису код куће, када их тражимо, могу се наћи у њиховој радњи или на радном месту. И давање сведочанства у пословним четвртима може да буде врло успешно. До неких од тих људи се може стићи сведочењем на улици у погодније, продуктивније време. У Канади су пионири постигли добре резултате, тако што су у касне вечери посећивали службенике на ноћним бензинским пумпама, нон-стоп продавницама и хотелима, јер продавци и портири у то време немају тако пуно посла и често се радују нечему за читање. Наравно да би посебно сесте требале да избегавају одређена подручја у касним сатима.

11. а) Шта неки Сведоци чине ако приликом прве посете многи нису код куће? б) Како се марљиво напрезање у вези НК-адреса одражава на наше подручје и на резултате наше службе проповедања?

¹¹ Како је са онима које не налазимо код куће? Овде би такође требали да будемо темељни. Неки Сведоци одмах прегледају своју делатност од врата до врата у брижљивим забелешкама од куће до куће и још истог дана опет иду тамо где никога није било код куће. Често су се станари у међувремену вратили или су се пробудили они радници што раде у сменама. У многим подручјима преко дана 50 процената људи а можда и више нису код куће. Дакле, ми би величину једног таквог подручја у одређеној мери могли да удвостручимо, уколико би покушавали тако дуго док некога не нађемо код куће. Пионири и искусни објавитељи потврђују, да марљивост у раду са такозваним НК-адресама често доноси боље резултате него прва обрада подручја. Ако уважимо овај аспекат наше службе проповедања, то ће нам вероватно донети многе благослове (Приче Соломунове 10:22).

Они који негодују

12. Како би требали да реагујемо, ако неко негодује и каже да пречесто долазимо? Зашто?

¹² Шта би могли да одговоримо ако се неко жали и каже, да пречесто долазимо? Пре свега морамо показати разумевање (Матеј 7:12). У очима једне такве особе ми се прерано појављујемо. Ипак би требали да имамо на уму да су нам годинама раније казали: „Па били сте тек прошле недеље овде“, иако смо зна ли да је од наше последње посете прошло већ шест месеци или и више. Уосталом, управо честим посетама може да се распламти интерес. У Гваделупу је један човек који је потрчао за једним Јеховиним сведоком рекао: „Сада сам вас већ недељама посматрао. Обично ја не слушам Сведоке. Али сада би хтео једном да знам, зашто ви тако често посећујете људе.“ Резултат је био један нови библијски студиј.

13, 14. Како се понашају наша браћа у вери ако домаћин негодује?

¹³ Нека браћа љубазно спомињу тачан датум њихове последње посете и нуде најновије часописе, при чему јасно дају до знања да се у њима ради о другим чланцима. Ако нам успе да код таквих станара наставимо разговор и зађемо у појединости, тада би могли да укажемо да су они од наше последње посете добили вероватно многе новине и часописе, који нису увек садржавали добре вести. Можемо да изјавимо да преносимо једну добру вест и да не желимо дуго да се задржимо. Али ако је домаћин у послу, могли би да кажемо: „Ако сам сада дошао у непогодно време, можда би могли да поразговарамо приликом моје следеће посете за отприлике седам дана.“

¹⁴ Шта би могли још да кажемо? То зависи од тога како је домаћин настројен и од тога што се сматра пристојно тамо где живимо. Једна сестра из Јапана објашњава наше честе посете на следећи начин: „Телевизијске вести више пута извештавају о правцу у ком се креће један тајфун и често понављају ту вест у корист оних који су можда пропустили претходну емисију. То је зато, јер је живот у питању. Што се више приближава олуја утолико ће чешће бити најављена. Пошто се олуја Армагедона приближава, мора се што је чешће могуће објављивати упозоравајућа вест за спасење људи.“ Наравно да би ми тако нешто казали са љубазношћу и са свом искреношћу, при чему се надамо да ћемо допрети до срца слушалаца.

Како превазићи равнодушност

15. а) Који се изазов повећава, док све чешће обрађујемо наше подручје? б) Зашто су неки људи равнодушни?

¹⁵ Док ми све чешће посећујемо људе, морамо рачунати са све већом равнодушношћу. Али ако испитамо различите случајеве равнодушности, тада ћемо на наше охрабрење установити да је још увек могуће да достигнемо срце неких људи. Можда је њихова равнодушност због њиховог разочарења или безнадежности. Можда не налазе излаз из садашње светске ситуације па намеравају да изживе свој живот на најбољи начин. Други негодују што се религиозне вође мешају у политику, да су окривљени због неморалних поступака и да не заузимају одлучан став према полном неморалу. Такви људи су разочарани и живе само за данас.

16. Како би могло да се допре до срца равнодушне особе?

¹⁶ Нама је познато да су се ране хришћанске слуге сусретале са истим ставом и да су изашле на крај са њим; јер као што је познато неки су људи тада говорили: „Пустите нас да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети“ (1. Коринћанима 15:32). Дакле, и ми располажемо са објашњењем које требају такве особе. Али како можемо да допремо до њиховог срца? Једна могућност је да тренутно као прво склонимо нашу библијску литературу и то да они примете. Онда би им могли поставити добро смишљено питање, као на пример: „Да ли по вашем мишљењу постоји решење данашњих проблема? Да ли је то само зато што већина људи још није нашла решење? Мислите ли да би требали да задржимо позитиван став па да и даље тражимо?“ Другима би могли да кажемо: „Сигурно и ви мислите да је боље да имамо наду, него да све сматрамо безизлазним. Чему се ви надате у будућности?“ Такође би могли да питамо: „Шта ви сматрате да је највећа препрека за интернационално јединство и светски мир?“ Другима опет можемо да поставимо питање: „Верујете ли да се то што сте рекли односи на све религије?“ Оваква питања у већини случајева обично подстичу саговорника да изнесе своје гледиште. Ако то чине, треба стварно да их слушамо. Да, допусти им да излију своје срце. Многи ’уздишу и стењу због свих одвратности које се данас чине’ (Језекиљ 9:4).

17. Како би наше публикације могле да буду интересантне за неке особе, чак ако би и тврдиле да немају интереса?

¹⁷ Друга могућност да се преброди равнодушност је да се запамти изјава или приговор саговорника, а онда га поново посети са часописом или са неком другом публикацијом Куле стражаре у којој је та тема обрађена. Као следеће, ту би могло да се ради о некој нерелигиозној теми, на пример, чланку о изненадној смрти детета или о изумирању шуме. Објасни, да си размишљао о томе што га је интересовало и да си се сетио овог чланка. Укажи тада на кључне мисли. Једна жена која је управо одбила нашу литературу, после само неколико секунди је узела часописе. Зашто? Зато што ју је Сведок упитао, да ли зна да се годишње изврши 55 милиона абортуса. Запрепашћена од тога, замолила је за часопис који о томе извештава.

Довршавање дела

18, 19. а) На шта још треба ’да пазимо’ у току наше службе проповедања? б) Које предрасуде неки износе о нама и нашем веровању, и шта можемо на то да одговоримо?

¹⁸ Пре свега морамо имати стрпљења са људима. Причај полако и са топлином. Испољавај љубав и љубазност (Галатима 5:22, 23). Пре него што одеш до следећих врата, требао би да размислиш шта се управо одиграло, да би пронашао шта би могао боље да учиниш. Буди пун разумевања, јер многи људи имају погрешно схватање о Јеховиним сведоцима. Можда чак кажу: „Ви се повлачите од политичких и државних обавеза.“ „Ви одбијате војну службу.“ Или: „Ви растављате породице.“ Али сличан став је свет заузео према нашој браћи у вери из првог века. Покажи то интересенту можда уз помоћ цитата из књиге Разговори под темом „Неутралност“.

¹⁹ С обзиром на прве хришћане, историчар, Вил Дјурант је писао: „Једном хришћанину је религија била нешто што са политичким друштвом није имало никакве везе и била је узвишена далеко изнад њега; он је веровао да је највишу верност подложности дуговао Христу а не Цезару. ... Одвраћање хришћана од свега земаљског, паганину је изгледало као бег од грађанских обавеза, као слабљење снаге живота и воље. Тертулијан је саветовао хришћанима да одбијају војну службу. ... Хришћани су били подстицани од њихових вођа да избегавају нехришћане, да буду удаљени од њихових свечаних забава, јер су биле варварске и да не наступају у њиховом позоришту као каљузи неморала. ... правом хришћанству је приговорено да се (обраћењем) дели домаћинство“ (Светска царства вере, 2. књига, 5. поглавље, страна 212).

20, 21. а) У шта треба да будемо сигурни када људи не желе да слушају? б) Зашто да „не попустимо“, него да и даље вршимо наше изванредно дело објављивања Царства?

²⁰ Неки нас људи неће слушати, без обзира шта говоримо. Али то треба да буде из разлога што они одбијају вест о Царству а не због квалитета наших понуда у служби проповедања (Лука 10:8-11; Дела апостолска 17:32; Језекиљ 3:17-19). Ми треба да учинимо наше најбоље уз Божју помоћ и Јехова ће се побринути да се дело приведе крају. (Упореди Филипљанима 1:6).

²¹ Зато буди потпуно сигуран и надаље буди ’богато запослен у делу Господњем, пошто знаш да твој мукотрпни посао неће бити узалудан’ (1. Коринћанима 15:58). „Пази стално на себе и на своје учење. Остани при томе, јер чинећи ово спасићеш себе и оне који те слушају“ (1. Тимотеју 4:16, НС). Пре свега, „добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје вријеме пожњети ако се не уморимо“ (Галатима 6:9).