1. Наведи неке појединости о посланици Филимону.

ОВА Павлова посланица написана је с пуно такта и љубави и веома је важна за данашње хришћане. То је најкраћа сачувана посланица тог ’апостола другим народима‘. Осим тога, у целој Библији само су Друга и Трећа Јованова мање књиге од ове. Надаље, то је једино Павлово „лично“ писмо, а таквим се може означити зато што није званично упућено ниједној скупштини нити неком одговорном надгледнику, него једном хришћанину као појединцу и бави се само једним посебним проблемом у вези с којим је Павле хтео да пружи одређене савете том брату у вери — Филимону, човеку који је очигледно био имућан, а живео је у фригијском граду Колосима, у средишту Мале Азије (Римљ. 11:13).

2. Под којим околностима и с којом сврхом је написана посланица Филимону?

² Ова посланица врло јасно показује да је Павле током свог првог заточеништва у Риму (59-61. н. е.) прилично слободно могао да проповеда о Божјем Краљевству. Један од оних којима је проповедао био је Онисим, одбегли роб из куће Павловог пријатеља Филимона. Тако је Онисим постао хришћанин, а Павле га је, уз његов пристанак, послао натраг Филимону. У то време, Павле је написао и посланице скупштинама у Ефесу и Колосима. У обе посланице је пружио изврсне савете о томе како хришћани који су робови и хришћани који су господари треба да се понашају једни према другима (Еф. 6:5-9; Кол. 3:22–4:1). Међутим, Павле је поред тога још написао и писмо Филимону у којем се лично заложио за Онисима. Павле је то писмо написао својом руком — што није било уобичајено за њега (Филим. 19). Због тог личног детаља, његова молба је имала много већу тежину.

3. Када је највероватније написана посланица Филимону и ко ју је доставио?

³ Посланица је највероватније написана 60. или 61. н. е., јер је Павле у Риму очигледно проповедао довољно дуго да би неке обратио на хришћанство. Осим тога, будући да у 22. стиху изражава наду у то да ће бити пуштен, може се закључити да је посланица била написана након што је неко време већ провео у заточеништву. Изгледа да су те три посланице — посланицу Филимону и посланице скупштинама у Ефесу и у Колосима — доставили Тихик и Онисим (Еф. 6:21, 22; Кол. 4:7-9).

4. Шта потврђује да је Павле написао посланицу Филимону и да је она надахнута?

⁴ Из првог стиха, у ком се Павле спомиње по имену, види се ко је писац. И Ориген и Тертулијан су потврдили да је Павле написао ту посланицу.a Надахнутост те књиге потврђена је и тиме што се заједно са осталим Павловим посланицама наводи у Мураторијевом фрагменту из другог века н. е.

САДРЖАЈ ПОСЛАНИЦЕ ФИЛИМОНУ

5. (а) Којим поздравом и похвалом започиње посланица Филимону? (б) Шта је Павле написао Филимону о његовом робу Онисиму?

⁵ Онисим враћен свом господару као човек који му је „више од роба“ (стихови 1-25). Павле је најпре послао срдачне поздраве Филимону и Апији, „нашој сестри“, и Архипу, „нашем саборцу“, и скупштини која се састајала у Филимоновој кући. Затим је похвалио Филимона (чије име значи „који воли“) за његову љубав према Господу Исусу и свим светима и за његову веру. Написао је да су га вести о његовој љубави веома обрадовале и утешиле. Након тога је Павле, остарели човек и затвореник, почео врло отворено да говори о Онисиму, ’свом детету‘, коме је у оковима „постао отац“. Павле је написао да је Онисим (чије име значи „користан“) раније био бескористан Филимону, али да је сада користан и њему и Павлу (стихови 2, 10).

6. Шта је Павле саветовао Филимону у вези са Онисимом и како му је то тактично образложио?

⁶ Павле је написао да би волео да задржи Онисима за себе како би му служио у затвору, али да ништа није хтео да уради без Филимоновог пристанка. Зато је послао Онисима да се врати Филимону, ’али не више као роб, него као више од роба, као вољени брат‘. Замолио је Филимона да лепо прими Онисима, као што би и њега примио. Филимону је још дао упутство да, ако му је Онисим ишта скривио, стави то на његов рачун, а то је могао рећи јер му је Филимон ’самог себе дуговао‘ (стихови 16, 19). На крају је Павле изразио наду у то да ће ускоро бити ослобођен и да ће посетити Филимона. Посланицу је закључио поздравима.

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

7. Зашто се може рећи да је Павле у Онисимовом случају остао веран свом узвишеном апостолском позиву?

⁷ Ова посланица показује да се Павле у свом проповедању није усредсређивао на социјалну правду тиме што би заговарао промену постојећег друштвеног поретка или укидање ропства. Он није самовољно ослобађао хришћане који су били робови, него је, напротив, одбеглог роба Онисима послао из Рима у Колосе, на пут дугачак готово 1 500 километара, да се врати свом господару Филимону. Дакле, Павле је остао веран свом узвишеном апостолском позиву, то јест бавио се искључиво својим задужењем које му је дао Бог, а то је било ’проповедање Божјег краљевства и поучавање о Господу Исусу Христу‘ (Дела 28:31; Филим. 8, 9).

8. Како је у посланици Филимону приказана примена хришћанских начела?

⁸ Посланица Филимону изврсно приказује да су међу хришћанима у првом веку владали љубав и јединство. Из ње сазнајемо да су први хришћани звали једни друге ’браћом‘ и ’сестрама‘ (Филим. 2, 20). Осим тога, она показује данашњим хришћанима како се примењују хришћанска начела међу браћом у вери. Код Павла видимо да је показивао братску љубав, да је поштовао грађанске односе и туђе власништво, да је био тактичан и да је био узор у понизности. Желећи да подстакне Филимона да опрости Онисиму, Павле се није послужио великим ауторитетом који је имао као један од најистакнутијих надгледника хришћанске скупштине, него се понизно позивао на хришћанску љубав и лично пријатељство. Данашњи надгледници могу много тога научити из Павловог тактичног приступа Филимону.

9. Како на данашње хришћане треба да утиче то што се од Филимона очекивало да испуни Павлов захтев да опрости Онисиму?

⁹ Павле је очигледно очекивао од Филимона да испуни његов захтев, а Филимон би у том случају поступио према Исусовом савету из Матеја 6:14 и Павловом савету из Ефешанима 4:32. И данас се од хришћана очекује да буду добри и да опраштају својој браћи када их она повреде. Ако је требало да Филимон опрости брату ком је био господар и ког је по закону смео казнити како год је желео, онда и данашњи хришћани треба да смогну снаге да опросте брату који их је повредио — што је пуно лакши захтев.

10. Како се у посланици Филимону види деловање Јеховиног духа?

¹⁰ У посланици Филимону јасно се види деловање Јеховиног духа. Оно се огледа у томе што је Павле на изванредан начин пробао да реши врло шкакљив проблем. Види се и у томе што је Павле показао саосећање, дубоку љубав и поуздање у свог хришћанског брата. Такође се види и у томе што посланица Филимону, попут других библијских књига, научава хришћанска начела, подстиче на јединство међу хришћанима и велича љубав и веру којима обилују ’свети‘, који се надају доласку Божјег Краљевства и који у свом животу опонашају Јеховину доброту (5. стих).

58. библијска књига — Јеврејима

Писац: Павле

Место писања: Рим

Писање завршено: отприлике 61. н. е.

1. Зашто је писање посланице Јеврејима било у складу са задатком за који је Павле био опуномоћен?

ПАВЛЕ је најпознатији као ’апостол незнабожаца‘. Али да ли је његова служба била ограничена само на нејевреје? Наравно да није! Пре него што је Павле био крштен и опуномоћен за своју службу, Господ Исус је за њега рекао Ананији: ’Тај човек ми је изабрана посуда да носи име моје незнабошцима, а и краљевима и Израеловим синовима‘ (Дела 9:15; Гал. 2:8, 9). Писање посланице Јеврејима заиста је било у складу са задатком за који је био опуномоћен, наиме да донесе Исусово име Израеловим синовима.

2. Зашто се тврдње да Павле није писац посланице Јеврејима могу одбацити?

² Међутим, неки критичари сумњају у то да је Павле написао посланицу Јеврејима. Као један од разлога за сумњу наводе то што се Павлово име не спомиње у тој посланици. Али то заправо и није проблем, јер се и у многим другим канонским књигама Библије не спомиње име писца, него се писац често препознаје на темељу садржаја библијског текста. Осим тога, неки мисле да је Павле можда намерно изоставио своје име док је писао јеврејским хришћанима у Јудеји, јер је његово име било омражено међу њиховим сународницима у тој провинцији (Дела 21:28). Чак ни стил писања, који је другачији од осталих Павлових посланица, није доказ да Павле није написао ову посланицу. Павле се увек трудио да ’свима буде све‘, било да се обраћао паганима, Јудејцима или хришћанима. У овој посланици је изнео аргументе онако како би то учинио Јудејац који се обраћа Јудејцу, како би они у потпуности могли да га разумеју и да уваже оно што је желео да каже (1. Кор. 9:22).

3. Како сам текст посланице Јеврејима потврђује да ју је написао Павле и да је написана првенствено за Јудејце?

³ Сам текст ове посланице потврђује да ју је Павле написао. Писац је био у Италији и сарађивао је с Тимотејем, а то одговара Павловим околностима (Јевр. 13:23, 24). Осим тога, иако приликом изношења аргумената Павле полази од одлика јудаизма, поуке у посланици су типичне за њега и осмишљене тако да их лакше прихвати група којој је она била упућена, а која се састојала искључиво од Јевреја. О томе је библичар Адам Кларк написао следеће: „Конструкција целе посланице показује да је била написана за Јудејце, оне који су то били по рођењу. Да је била написана за незнабошце, вероватно ниједан од њих не би могао да схвати изнесене аргументе, јер нису били упознати са јудаизмом, а писац ове посланице у свему полази од претпоставке да га њени читаоци познају.“a То објашњава разлику у стилу између ове и других Павлових посланица.

4. Шта се још може навести као потврда да је Павле написао посланицу Јеврејима?

⁴ Откриће папируса Честер Бити бр. 2 (P⁠⁴⁶), отприлике 1930. године, пружило је даљње доказе да је Павле писац ове посланице. У осврту на тај папирусни кодекс који је био написан свега око 150 година након Павлове смрти, истакнути британски текстуални критичар сер Фредерик Кењон рекао је: „Занимљиво је да се посланица Јеврејима налази одмах иза посланице Римљанима (где се готово никада не налази), што показује да у старо доба када је овај рукопис био написан није било никакве сумње у то да ју је написао Павле.“b О истој теми један други извор каже: „Не постоји никакав стварни доказ, ни у Библији ни изван ње, који би ишао у прилог томе да је ову посланицу написао ико други осим Павла.“c