Истинска правда — када и како?

НЕДУЖНЕ особе немају разлога да се боје истинске правде. Заиста, скоро на сваком месту грађани имају разлога да буду захвални кад њихова земља поседује законодавство које настоји да засигура правду. Овакав систем обухвата скуп закона, полицијске снаге које ће их ставити на снагу и судове који ће примењивати правду. Прави хришћани поштују правни систем под којим живе, у складу с библијским саветом „да се покоравају вишим властима“ (Римљанима 13:1-7).

Међутим, правни системи су у разним државама правили штетне и неугодне грешке.a Уместо да се казне кривци и да се заштите недужни, понекад се недужни казне за злочине које нису починили. Неки други опет проведу године у затвору, да би на крају били ослобођени пре истека казне уз озбиљну сумњу да ли су били криви и да ли су оправдано проглашени кривима. Отуда, многи питају: да ли ће икада бити истинске правде за свакога? ако хоће, када и како? коме можемо веровати да ће заштити недужне? и каква нада постоји за жртве неправде?

Правда пошла кривим путем

У осамдесетим годинама овог века, у Немачкој се водио „један од најсензационалнијих процеса у послератном периоду“, у којем је једна мајка послана на доживотну робију због убиства своје две кћерке. Међутим, годинама касније, доказ против ње је био поново претресен, и била је ослобођена до новог суђења. Die Zeit је 1995. године известио да би се првобитна осуда „могла доказати као судска грешка“. До времена писања тог чланка, ова жена, пуна неизвесности да ли ће је прогласити кривом или недужном, провела је девет година у затвору.

Једне новембарске вечери 1974, градски центар Бирмингама, у Енглеској, потресла је експлозија две бомбе која је убила 21 особу. Био је то догађај „који нико у Бирмингаму никада неће заборавити“, записао је Крис Мален, један члан Парламента. Након тога, „шесторица недужних мушкараца осуђена су за највеће убиство у британској историји“. Касније, њихова казна је поништена — али тек након што су ти људи провели 16 година иза решетака!

Законски саветник Кен Криспин известио је један случај који је „заокупио машту јавности на начин без преседана у аналима аустралијске историје закона“. Једној породици која је камповала близу Ајерс Рока, нестала је беба која никада није пронађена. Мајка је оптужена за убиство, и осуђена на доживотни затвор. Године 1987, након више од три године затвора, једна званична истрага је открила да доказ против ње није могао оправдати пресуду. Пуштена је на слободу и помилована.

Године 1986, убијена је једна осамнаестогодишњакиња жена која је живела у јужном делу Сједињених Држава. Један средовечни човек је оптужен, проглашен кривим и осуђен на смрт. Провео је шест година у ћелији смрти пре него што је утврђено да он нема никакве везе с тим злочином.

Да ли су ово ретки случајеви судских грешака? Дејвид Рудовски с Правног факултета Универзитета Пенсилванија запажа: „У овом сам систему око 25 година и видео сам много случајева. Рекао бих да осуђених који су у ствари недужни... има око пет до десет посто.“ Криспин поставља узнемирујуће питање: „Има ли и других недужних људи који утучени седе у затворским ћелијама?“ Како су тако трагичне грешке могуће?

Људски правосудни системи — с људским слабостима

„Ни од једног људског система не може се очекивати да буде савршен“, истакао је 1991. године Апелациони суд Британије. Неки правосудни систем може бити праведан и поуздан само колико и људи који су га осмислили и који га примењују. Људи су склони грешењу, непоштењу и предрасудама. Отуда, не треба да изненађује што и људски правосудни системи одражавају тачно те исте мане. Размотри следеће.

Према судији Ролфу Бендеру из Немачке, у 95 посто случајева кривичних поступака, изјаве сведока су пресудни доказ. Али да ли су ти сведоци на суду увек поуздани? Судија Бернд мисли да нису. Он процењује да половина сведока која се појављује на суду говори неистине. Бернд Шунеман, редовни професор кривичног права на Универзитету у Минхену, у Немачкој, имао је слично запажање. У интервјуу за Die Zeit, Шунеман је потврдио да су изјаве сведока најважнији — иако непоуздани — облик доказног материјала. „Рекао бих да је типични разлог за судске грешке тај што се судија ослања на непоуздане изјаве сведока.“

Сведоци су погрешиви; а исто тако и полиција. Полиција је, нарочито после неког злодела које је изазвало јавни скандал, под притиском да некога приведе. Под таквим околностима, поједини полицајци подлежу изазову да искриве доказ или да присиле осумњиченог на признање. Када су шесторица мушкараца који су били осуђени због експлозије бомби у Бирмингему пуштени на слободу, у британским новинама The Independent стајао је наслов: „За осуду шесторице одговорна корумпирана полиција.“ Према новинама The Times: „Полиција је лагала, домунђавала се и варала.“

У неким случајевима, предрасуде могу полицију и јавност нагнати да осумњиче особе одређене расе, религије или националности. Као што U.S.News & World Report коментарише, тада се решење неког кривичног дела може изродити „више у питање расизма него разума“.

Када неки случај доспе на суд, на одлуке неће утицати само оно што кажу сведоци већ и докази судске медицине. На све компликованијем пољу судске медицине, судије или порота могу бити позвани да одлуче о кривици односно недужности на основу балистике или отисака прстију, рукописа, крвне групе, боје косе, нити тканина, односно узорака ДНК. Један адвокат је запазио да су судови суочени са „навалом научника који описују парнице збуњујуће сложености“.

Штавише, часопис Nature запажа да се не слажу сви научници око тумачења доказа судске медицине. „Може наступити право неслагање између научника судске медицине.“ Жалосно је рећи што су „неисправни докази судске медицине већ одговорни за поприличан број погрешних пресуда“.

Ма где живели, сваки правосудни систем који сада функционише одражава људске пропусте. Коме онда можемо веровати да ће заштитити недужне? Да ли се можемо надати да ћемо икада имати истинску правду? И каква нада постоји за жртве судских грешака?

„Ја, Господ, волим правду“

Ако си ти или неки члан твоје породице жртва неког пропуста правде, Јехова Бог и његов Син, Исус, примећују кроз шта пролазиш. Најужаснија неправда свих времена почињена је када је Христ погубљен на мученичком стубу. Апостол Петар нам каже да Исус „греха не учини“. Па ипак, окривили су га лажни сведоци, био је оптужен и погубљен (1. Петрова 2:22; Матеј 26:3, 4, 59-62).

Замисли како се само Јехова осећао када је његов Син био тако малтретиран! Правда је једна од најважнијих Јеховиних особина. Библија нам каже: „Прави су путеви његови“ (Поновљени закони 32:4; Псалам 33:5).

Јехова је Израелу дао један изванредан правосудни систем. У случају неког нерешеног убиства, смрт је окајавана жртвом. Није било притиска да се реши било који злочин уз ризик да се осуди недужна особа. Нико није могао бити осуђен за убиство на основу чисто узгредних или медицинских доказа; била су потребна барем два очевица (Поновљени закони 17:6; 21:1-9). Ови примери показују да Јехова има висока мерила и да је заинтересован да се правда поштено примени. Одиста, он каже: „Ја, Господ, волим правду“ (Исаија 61:8).

Наравно, Израелово правосуђе је било у рукама људи који су имали мане сличне нашим манама. Постојали су случајеви када је закон погрешно примењиван. Краљ Соломон је записао: „Ако у којој земљи видиш да је сиромах угњетаван и да се крше закон и правда, не чуди се томе“ (Проповедник 5:7).

Јехова је могао да исправи неправду учињену његовом Сину. То што је био сигуран у ту ствар ојачало је Исуса, „који, у очекивању радости која му беше одређена, претрпе крст“. На сличан начин, радосни изглед живота на рајској земљи под Месијином управом, са истинском правдом која преовладава, може нас ојачати да у овом старом систему поднесемо приче о неправди, па чак и да је преживљавамо. Не постоји штета или повреда коју Јехова не може исправити у време које је одредио. Чак и особе које због судске грешке изгубе и свој живот могу бити ускрснуте (Јеврејима 12:2; Дела апостолска 24:15).

Ако патимо као жртве неправде, можемо бити захвални што многи правосудни системи имају законске путеве који нам могу омогућити да исправимо ситуацију. Хришћани могу да користе такве путеве. Међутим, они памте ову чињеницу: несавршено правосуђе јесте одраз људског друштва ком је потребно знатно преуређење. То ће убрзо остварити — Божја рука.

Јехова ће ускоро отклонити овај неправедни систем ствари и заменити га новим системом у ком ће „правда наставати“. Можемо бити потпуно сигурни да ће тада наш Створитељ спроводити правду преко свог Месијанског Краља, Исуса Христа. На домаку је истинска праведност за свакога! Како само можемо бити захвални за ову могућност (2. Петрова 3:13).

[Фусноте]

[Истакнути текст на 27. страни]

Несавршени правосудни системи — заједно с корумпираном владом, исквареном религијом и непринципијелном трговином — одраз су људског друштва ком је потребно прилично преуређење.

[Оквир на 28. страни]

Утеха из Светог писма

Новембра 1952, Дерек Бентли и Кристофер Крејг провалили су у једно складиште у Кројдону, близу Лондона у Енглеској. Бентли је имао 19 година а Крејг 16. Неко је позвао полицију и Крејг је пуцао и убио једног полицајца. Крејг је провео девет година у затвору, док је Бентли, јануара 1953, обешен због убиства.

Бентлијева сестра, Ајрис, 40 година је водила кампању како би с његовог имена спрала љагу од убиства које није починио. Године 1993, Круна је објавила извињење за осуду, признајући да никако није требало да Дерек Бентли буде обешен. Ајрис Бентли је писала о овом случају у својој књизи Let Him Have Justice:

„Отприлике годину дана пре него што је пуцао, Дерек је срео једну Јеховину сведокињу на улици... Сестра Лејн је живела недалеко од нас у улици Фејрвју и позивала је Дерека да слуша библијске приче... Оно што је било корисно јесте да је сестра Лејн имала библијске приче на аудио-касетама, које му је позајмљивала [пошто је Дерек био лош читач]... Имао је обичај да се врати и преприча ми ствари које му је испричала, попут тога да ћемо се након смрти сви поново вратити.“

Ајрис Бентли је посетила свог брата у ћелији смрти пре његовог погубљења. Како се осећао? „Ствари које му је испричала сестра Лејн помогле су му да издржи тих неколико задњих дана“ (курзив наш).

Ако имаш тешкоћа због неке судске грешке, било би добро да читаш и медитираш о библијским истинама. То ти може пружити велику утеху, јер је Јехова Бог „Отац милосрђа и Бог сваке утехе, који нас теши у свакој невољи нашој“ (2. Коринћанима 1:3, 4).

[Слика на 29. страни]

Христовим погубљењем почињена је ужасна неправда