„Чудна је, али је ипак непобитна чињеница, да се вековима пре Христовог рођења, а и после тога чак и у земљама које нису имале додира са учењима цркве, крст користио као свети симбол... Грчки Бахус, тирски Тамуз, халдејски Вил, норвешки Один, сви су они код својих поклоника били симболично представљени неким обликом крста“ (The Cross in Ritual, Architecture, and Art, Лондон, 1900, Џ. С. Тајак, страна 1).

„Египатски свештеници и папски краљеви носили су у руци крст у облику ’crux ansata‘... као симбол власти коју су имали као свештеници бога сунца, и називали су га ’знаком живота‘“ (The Worship of the Dead, Лондон, 1904, Колонел Џ. Гарнијер, страна 226).

„Различити облици крстова налазе се свуда на египатским споменицима и гробницама, и многи стручњаци их сматрају или симболом фалуса [симболом мушког полног уда] или симболом полног односа... У египатским гробовима crux ansata [крст с кругом или ручицом на врху] налази се одмах до симбола фалуса“ (A Short History of Sex-Worship, Лондон, 1940, Х. Катнер, стране 16, 17, види и The Non-Christian Cross, страна 183).

„Ти крстови су се користили као симболи вавилонског бога сунца, ⊕, и најпре су примећени на новчићу Јулија Цезара, 100-44. пре н. е., а затим на новчићу који је ковао Цезарев наследник (Август), 20. године пре н. е. На Константиновим новчићима најчешћи симбол је ☧, али исти симбол је коришћен без круга са четири једнака крака усправно и водоравно, а тај симбол је посебно обожаван као ’Сунчев точак‘. Треба напоменути да је Константин обожавао бога сунца, и да није ушао у ’цркву‘ још око четврт века после легенде о томе да је на небу видео такав крст“ (The Companion Bible, додатак 162; види и The Non-Christian Cross, страна 133-141).

Да ли се обожавање крста заснива на Библији?

1. Кор. 10:14: „Вољени моји, бежите од идолопоклонства.“ (Идол је слика или симбол који је предмет дубоког поштовања, обожавања.)

Изл. 20:4, 5: „Не прави себи резани лик нити било шта налик ономе што је горе на небесима или доле на земљи или у водама испод земље. Не клањај им се нити им служи.“ (Запази да је Бог заповедио свом народу да чак и не прави неки лик пред којим би се клањао.)

Занимљив је коментар из једне енциклопедије: „Приказ Христове откупне смрти на Голготи не појављује се у уметности која се заснива на употреби симбола током првих векова хришћанства. Први хришћани су се под утицајем старозаветне забране прављења ликова устручавали чак и да насликају средство Господовог страдања“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 4. том, страна 486).

Што се тиче хришћана из првог века, у једној књизи се каже следеће: „Није се користило распеће нити икакав материјални приказ крста“ (History of the Christian Church, Њујорк, 1897, Џ. Ф. Херст, 1. том, страна 366).

Да ли је у реду ако неко воли да има или да носи крст, али га при том не обожава?

Како би се осећао ако би неко од твојих најдражих пријатеља био погубљен на основу лажних оптужби? Да ли би направио копију онога чиме је погубљен? Да ли би то чувао и носио са собом или би се радије тога решио?

У древно доба, Израелци који нису били верни оплакивали су смрт лажног бога Тамуза. То што су они радили Јехова је описао као ’велику гадост‘ (Језек. 8:13, 14). Историја показује да је Тамуз био вавилонски бог и да се крст користио као његов симбол. Вавилон је још од самог почетка у данима Неврода заузео став против Јехове и био је непријатељ правог обожавања (Пост. 10:8-10; Јер. 50:29). Дакле, уколико неко воли да има или да носи крст тиме одаје част симболу обожавања које се супротставља истинитом Богу.

Према Језекиљу 8:17, Јудејци који су постали отпадници ’гурали су Јехови грану под нос‘. За Јехову је то било ’гадно‘ и ’увредљиво‘. Зашто? Према објашњењима неких изучавалаца, та ’грана‘ је представљала мушки полни уд и коришћена је у обожавању фалуса. Дакле, како Јехова гледа на употребу крста који се, као што смо видели, у древно доба користио као симбол обожавања фалуса?

Крштење

Дефиниција: Реч „крштење“ потиче од грчке речи баптизма, што значи „уронити, заронити“ (A Greek-English Lexicon, Лидел и Скот). Хришћанским крштењем у води особа јавно показује да је извршила потпуно и безусловно предање Јехови Богу преко Исуса Христа, како би вршила његову вољу. Библија између осталог говори и о Јовановом крштењу, о крштењу светим духом и о крштењу ватром.

Да ли особе које заиста верују Божјој Речи оклевају да се крсте?

Мат. 28:19, 20: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да се држе свега што сам вам заповедио.“