Како на миран начин решавати проблеме

ЉУДСКО насиље је старо готово колико и само човечанство. Библија прати насиље све до Кајина, Авељевог брата и најстаријег сина првог људског пара. Када се Богу више допала Авељева жртва од његове, Кајин се „много расрди“. Како је решио ову ситуацију? „Кајин скочи на Авеља, брата свога, и уби га.“ После тога је био у великој невољи пред Богом (Постање 4:5, 8-12). Насиље није решило проблем Кајиновог лошег стајалишта пред његовим Створитељем.

Како можемо избегавати Кајинов правац прибегавања физичкој снази да бисмо решавали проблеме?

Од насиља до толеранције

Осмотри једног човека који је с одобравањем гледао на убиство Стефана, првог хришћанског мученика (Дела апостолска 7:58; 8:1). Тај човек, Савле из Тарса, није се слагао са Стефановим религиозним становиштем и подржао је насилно убиство као оправдан начин да се зауставе Стефанове активности. Наравно, Савле можда није био насилан у сваком аспекту свог живота. Па ипак, био је спреман да прихвати насиље као начин за решавање проблема. Баш након Стефанове смрти, Савле је почео да ’раскопава цркву, јер иђаше по кућама и истериваше људе и жене и предаваше их у тамницу‘ (Дела апостолска 8:3).

Према библијском изучаваоцу Алберту Барнсу, грчка реч овде преведена са „раскопавати“ указује на пустош коју могу створити дивље звери, као што су лавови и вукови. „Савле је“, износи Барнс, „беснео на цркву као дивља звер — што је снажан израз, који указује на ревност и гнев с којима је учествовао у прогањању.“ Када се упутио према Дамаску да би похапсио још више Христових следбеника, и даље је ’дисао претњом и убиством против ученика Господњих [Христових]‘. На свом путу, обратио му се ускрснули Исус и то је довело до Савловог преобраћења на хришћанство (Дела апостолска 9:1-19).

Након овог преобраћења, Савлов начин опхођења с другима се променио. Један догађај око 16 година након тога, показао је ову промену. Једна група људи дошла је у његову матичну скупштину у Антиохији и нагонила тамошње хришћане да се повинују Мојсијевом закону. Настала је ’распра‘. Савле, до тог времена већ познатији као Павле, заузео је став у овом спору. Изгледа да су речи само севале. Али, Павле није прибегао насиљу. Уместо тога, сложио се с одлуком скупштине да се ствар изнесе пред апостоле и старешине јерусалимске скупштине (Дела апостолска 15:1, 2).

Поново је и у Јерусалиму настала ’дуга распра‘ на састанку старешина. Павле је сачекао док су ’сви ућутали‘ и онда изнео извештај о величанственом деловању Божјег духа међу необрезаним верницима. Након дискусије на темељу Писма, апостоли и јерусалимске старешине ’једнодушно нађоше за добро‘ да се необрезани верници беспотребно не оптерећују него да се опомену да се ’чувају од меса жртвованог идолима, крви, удављених животиња и блуда‘ (Дела апостолска 15:3-29). Павле се стварно променио. Научио је како да без насиља решава спорна питања.

Изборити се са склоностима ка насиљу

„Слуга Господњи не треба да се свађа“, опоменуо је Павле касније, „него он треба да буде сусретљив према свима, поучљив, трпељив, и он с благошћу треба да поучава оне који се противе“ (2. Тимотеју 2:24, 25). Павле је снажно подстицао млађег надгледника Тимотеја да смирено решава тешке ситуације. Павле је био реалан. Знао је да се осећања могу распламсати чак и код хришћана (Дела апостолска 15:37-41). С пуним правом је саветовао: „Ако се и гневите, немојте грешити, а сунце да не зађе у гневу вашему“ (Ефесцима 4:26). Контролисати бес тако да се не експлодира неконтролисаним гневом јесте прикладан начин да би се изборило са оваквим емоцијама. Али како се то може остварити?

Данас није лако држати љутњу под контролом. „Бити опак је популарно“, рекла је др Дебора Протроу-Стит, продекан на Факултету за здравље јавности Харвард. „У ствари, вичност да с неким изађеш на крај — споразумевањем, компромисима, уживљавањем, опраштањем — често се приписује безвезњацима.“ Па ипак, ово јесу мужевне особине и оне су кључ за контролисање насилних склоности које би нас могле изнутра обузети.

Након што је постао хришћанин, Павле је сазнао бољи начин да се избори с неслагањем у мишљењима. Тај начин темељио се на библијским учењима. Као учени изучавалац јудаизма, Павле је био упознат с Хебрејским списима. Сигурно је знао стихове као што су: „Не завиди насилнику и његова не избери пута.“ „Ко је спор на гнев бољи је но јунак, а ко собом влада бољи је од оног који градове отима.“ „Онај који не уме себе да савлада, он је ко разваљен град без зидова“ (Пословице 3:31; 16:32; 25:28). Па ипак, то спознање није Павла, пре него што се обратио, спречило да прибегне насиљу против хришћана (Галатима 1:13, 14). Али шта је Павлу, као хришћанину, помогло да питања која су била емотивно набијена реши користећи разум и убеђивање уместо насиља?

Павле нам је пружио кључ за одговор када је рекао: „Угледајте се на мене, као и ја на Христа“ (1. Коринћанима 11:1). Он је веома много ценио оно што је Исус Христ урадио за њега (1. Тимотеју 1:13, 14). Христ је за њега постао узор који је требало да следи. Знао је како је Исус пропатио за добробит грешног човечанства (Јеврејима 2:18; 5:8-10). Павле је могао потврдити да се Исаијино пророчанство о Месији испунило на Исусу: „Мучен би и злостављен, али уста својих не отвори, као јагње које се на клање води, као овца нема пред оним који је стриже уста својих не отвори“ (Исаија 53:7). Апостол Петар је написао: „Увређен, [Исус] не одговори увредом, мучен, не изусти претње, него се ослањаше на онога који право суди“ (1. Петрова 2:23, 24).

То што је ценио начин на који се Исус Христ носио са напетим ситуацијама навело је Павла да се мења. Он је могао посаветовати сувернике: „Сносите један другога и опраштајте један другоме, ако има ко жалбу на кога. Као што је Христос [„Јехова“, NW] вама опростио, тако опраштајте и ви“ (Колошанима 3:13). Није довољно признати да не треба бити насилан. Цењење за оно што Јехова и Исус Христ чине за нас помаже нам да имамо мотивацију која је потребна да бисмо превазишли насилне склоности.

Да ли је то могуће?

Једном човеку из Јапана била је потребна оваква јака мотивација. Његов отац, који је био војник плахе нарави, насилно је господарио својом породицом. Зато што је био жртва насиља и гледао како мајка на сличан начин пати, у овом човеку се развила склоност ка насиљу. Носао је два самурајска мача различите дужине која је користио да би решавао проблеме, као и да би страшио људе.

Када је његова жена почела да проучава Библију, прикључио се студију, али га није узимао за озбиљно. Међутим, након што је прочитао брошурицу под насловом Ова добра вест о Краљевствуa (енгл.), променио се. Зашто? „Након што сам прочитао материјал са поднасловима, ’Христ Исус‘ и ’Откупнина‘, посрамио сам се“, износи он. „Иако сам водио својевољан живот, ипак сам волео да будем добар према онима с којима сам био на истој таласној дужини. Уживао сам да усрећујем своје другаре, али, само до те мере до које то није утицало на мој живот. Међутим, Исус, Божји Син, био је спреман дати живот за човечанство, у шта су укључени и они налик мени. Био сам шокиран, као да ме неко лупио маљем.“

Престао је да се дружи са својим бившим другарима и убрзо се уписао у Теократску школу службе у скупштини Јеховиних сведока. Ова школа помаже учесницима да стекну уметност поучавања других о Библији. Тај курс донео је додатну корист овом човеку. Он се присећа: „Кад сам био млад, прибегавао сам претњама и насиљу зато што нисам могао да изразим своја осећања другима. Како сам учио да преносим своје мисли другима, почео сам да резонујем с њима, уместо да прибегавам насиљу.“

Да ли је и он, попут Павла, усвојио хришћански пут? Његова вера је испитана када је његов бивши пријатељ, с којим је био везан побратимским заветом, покушао да га спречи од тога да постане хришћанин. Његов га је „пријатељ“ ударио и похулио на његовог Бога Јехову. Некада насилан човек се контролисао и извинио за то што не може да одржи завет. Његов побратим, разочаран, оставио га је на миру.

Тиме што је надвладао насилне склоности, овај некада љутити човек, добио је многу духовну браћу и сестре који су уједињени љубављу према Богу и ближњем (Колошанима 3:14). У ствари, сада након више од 20 година од када је постао предани хришћанин, служи као путујући надгледник Јеховиних сведока. Колика је то радост за њега што може из Библије показати да особе са склоностима попут звери могу научити да несугласице решавају без насиља баш онако како је он то научио! И каква је предност за њега што је у могућности да укаже на величанствено испуњење пророчанских речи: „Нити ће квара нити штете бити на свој светој гори мојој; јер ће земља бити пуна познања Господа као што је морско корито пуно воде која га покрива“ (Исаија 11:9).

Попут апостола Павла и овог раније насилног човека, и ти можеш научити како да се избориш с изазовним ситуацијама, мирно решавајући проблеме. Јеховини сведоци у твом крају биће срећни да ти помогну.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 5. страни]

Павле је био реалан. Знао је да се осећања могу распламсати чак и код хришћана.

[Слика на 7. страни]

Цењење за оно што је Бог учинио за нас, доприноси мирољубивим односима