Његово срце је било дирнуто

„Ми смо били породица са 13 деце“, пише Глорија Адаме, „4 дечака и 9 девојчица. Била је 1984. Отац се вратио кући у Мексико и сазнао да је наша породица, док је он био одсутан радећи у Сједињеним Државама, почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. То му нимало није било по вољи, и почео је да нам се противи. Изгледало је као да је сваким даном његово срце постајало све тврђе.

„Пуно смо волели свога оца, и желели смо да и он извуче корист из животодајног спознања које смо ми добијали. Дан за даном, усрдно смо се молили Јехови, преклињући га да нам пружи прилику да разговарамо са оцем о Јеховиним намерама. Јехова је чуо нашу молбу јер нам је дао храбрости да се свако вече окупимо у дневној соби, где је отац проводио вечери гледајући телевизију. Ту бисмо се, моја мајка и ми девојке, састајале да бисмо читале дневни библијски стих.

„Мајка је водила разматрање, и након читања коментара, ми бисмо се једна за другом помолиле. Када се молила наша најмлађа сестра Мари, којој је било само пет година, она би се усрдно молила: ’Јехова, молим те омекшај татино срце како би и он постао твој Сведок.‘ Изгледало је као да отац није слушао, јер би појачао тон на ТВ-у. Међутим, како је време пролазило, почео је да утишава тон, све док га једно вече није потпуно утишао.

„Те вечери, као што је био наш обичај, мајка је упитала ко је на реду да чита текст. На наше велико изненађење, отац је рекао: ’Ја сам на реду.‘ Ми смо биле зачуђене, али нисмо ништа рекле. Мајка се није противила нити је постављала питања, већ му је додала брошурицу Свакодневно разматрање Писма. Након што је водио разговор о библијском стиху, мајка је упитала чији је ред за молитву. ’Мој је ред‘, рекао је отац.

„Ми смо биле запањене. Усред молитве, више нисмо могле суздржавати сузе. Отац је такође почео да плаче, и замолио је Јехову да му опрости што је хулио на Њега. Такође је замолио мајку да му опрости што нам се противио.

„Тако је 1986. престало противљење нашег оца. Године 1990, наша породица се преселила у Тексас у Сједињеним Државама. С временом, отац се предао Јехови и симболизовао то крштењем у води, што смо учиниле и нас седам сестара. У априлу 1997, отац је наименован за хришћанског старешину. До данашњег дана, породично разматрање дневног библијског стиха изузетно нам је важно, а молитва Јехови је темељ нашег породичног живота.“

[Слика на 31. страни]

1. Четири кћерке које пионире у Мексику. Мари је напред

2. Хуанита и Исаак Адаме, с неком од своје деце. Глорија је скроз десно