Уништени и изгубљени животи

„ДРОГА је попут огромног маља“, истиче др Ерик Неслер. Заиста, један једини ударац оваквим хемијским маљем може бити смртоносан. „На пример, крек кокаин је познат по томе што убија људе приликом прве употребе“, објашњава књига Drugs in America.

Нови талас синтетичких дрога може бити исто толико опасан. „Лакомислена омладина која купује дрогу на ’рејвовима‘ нема појма каквим ће хемијским коктелом да бомбардује свој мозак“, упозорава World Drug Report које су издале Уједињене нације. Међутим, као што ће то показати и наредни примери, већина младих у ствари постепено постаје зависна од дроге.

„Бекство од стварности“

Педро,a један од деветоро деце, родио се у једном окрутном крају града Кордобе, у Шпанији. Имао је тешко детињство пошто му је отац био алкохоличар. Када је Педро имао 14 година, један рођак му је понудио хашиш. За месец дана постао је зависник.

„Дрогирање је било забава, бекство од стварности и средство да би човек постао део групе“, објашњава Педро. „Када сам имао 15 година, почео сам поред хашиша да узимам ЛСД и амфетамине. ЛСД је био моја омиљена дрога и да бих имао новаца да га купујем, постао сам растурач дроге, ситни дилер. Углавном сам продавао хашиш. Једном приликом, након што сам узео превелику дозу ЛСД-а, нисам целе ноћи могао да заспим и осећао сам се као да сам сишао с ума. Уплашио сам се. Схватио сам да ако наставим с дрогирањем, бићу или у затвору или у гробу. Међутим, жеља за дрогом потиснула је овај страх. Постао сам тешко зависан од ЛСД-а и требало ми је све више и више дроге да бих доживео еуфорију. Упркос застрашујућем накнадном дејству, ипак нисам могао да престанем. Нисам знао како да се извучем.

„ЛСД није јефтин, тако да сам научио да пљачкам златаре, отимам ташне од туриста и да крадем сатове и новчанике од пролазника. До 17. године, постао сам познати растурач дроге у мом крају града, а понекад сам учествовао и у оружаним пљачкама. Због моје репутације насилног криминалца, у комшилуку сам стекао надимак ел торцидо, што значи ’изопачени‘.

„Када комбинујете дрогу са алкохолом, ваша личност се мења, и то често у насилном правцу. А жеља да набавите још више дроге толико је јака да она у потпуности надјача вашу савест. Живот постаје тобоган, и живите од једне еуфорије до друге.“

„Заокупљени дрогом“

Ана, Педрова жена, одрасла је у Шпанији у здравој породичној средини. Када је имала 14 година, упознала је неколико младића из оближње школе који су пушили хашиш. У почетку јој је њихово чудно понашање било одбојно. Међутим, њеној другарици Роси допао се један од тих младића. Он је убедио Росу да пушење хашиша није штетно и да ће уживати у томе. Тако је она пробала хашиш и затим је дала такву цигарету и Ани.

„Од хашиша сам се пријатно осећала, и за неколико недеља пушила сам га сваки дан“, каже Ана. „Након отприлике месец дана, хашиш ми више није пружао такву еуфорију, те сам поред пушења хашиша почела да пијем и амфетамине.

„Ускоро смо моји пријатељи и ја били тотално заокупљени дрогом. Разговарали бисмо о томе ко може највише дроге унети у организам без икаквих нежељених последица, и о томе ко је најбоље осетио утицај дроге. Постепено сам се одвојила од нормалног света и ретко сам одлазила у школу. Хашиш и амфетамини нису ми више били довољни, па сам почела да дајем себи инјекције деривата морфијума које сам набављала из разних апотека. Током лета одлазили бисмо на рок концерте који су се одржавали на отвореном, где су се увек лако могле набавити дроге попут ЛСД-а.

„Једног дана мајка ме је ухватила како пушим хашиш. Родитељи су дали све од себе да ме заштите. Говорили су ми о опасности од дроге, и уверавали ме у своју љубав и бригу. Али ја сам њихове напоре сматрала непожељним мешањем у мој живот. Када сам имала 16 година, одлучила сам да одем од куће. Придружила сам се групи младих који су путујући по целој Шпанији продавали ручно прављене огрлице и узимали дрогу. Два месеца касније, полиција ме је ухапсила у Малаги.

„Када ме је полиција предала родитељима, они су ме оберучке прихватили и осећала сам се посрамљено због онога што сам учинила. Отац је плакао — никада га раније нисам видела да плаче. Било ми је жао што сам их повредила, али жалост није била толико јака да бих престала с дрогом. И даље сам се свакодневно дрогирала. У трезвеном стању понекад сам размишљала о опасностима — али не дуго.“

Од зидара до трговца дрогом

Хосе, пријатељски наклоњен породични човек, провео је пет година тргујући индијском конопљом, кријумчарећи је из Марока у Шпанију. Како се он уплео у то? „Док сам радио као зидар, један мој колега је почео да продаје дрогу“, објашњава Хосе. „Пошто ми је био потребан новац, помислио сам у себи: ’Зашто да и ја не урадим исто тако?‘

„У Мароку је било лако купити индијску конопљу — колико год бих желео. Имао сам глисер који је лако могао да умакне полицији. Дрогу унесену у Шпанију продавао сам навелико, око 600 килограма одједном. Имао сам само три или четири муштерије, и они су куповали сву дрогу којом сам их снабдевао. И поред полицијске присмотре, дрога је улазила у земљу. Ми трговци, имали смо много бољу опрему од полиције.

„Згрнуо сам пуно пара на лак начин. Једно путовање из Шпаније у Северну Африку могло је да донесе зараду од 25 000 до 30 000 америчких долара. Убрзо сам имао 30 људи који су радили за мене. Никада нисам био ухваћен, јер сам потплаћивао једног доушника који ме је обавештавао када ћу бити под присмотром.

„Понекад сам се питао шта све та дрога може учинити другима, али сам самога себе убедио да је индијска конопља блага дрога која никога не убија. Пошто сам зарађивао пуно новца, нисам пуно размишљао о томе. Ја се никада нисам дрогирао.“

Твој новац и твој живот!

Као што и ови примери показују, дрога преузима контролу над животом људи. Када једном постану зависни, ослободити се тога је тешко и болно. Као што то књига Drugs in America истиче, „на Дивљем западу бандити су махали пиштољима испред носа својих жртава и говорили: ’Паре или живот.‘ Дрога је гора од тих старих бандита. Она отима и једно и друго“.

Може ли ишта да заустави рушилачку моћ дроге? Наредни чланак ће испитати нека решења.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 8. страни]

„На Дивљем западу бандити су махали испред носа својих жртава и говорили: ’Паре или живот.‘ Дрога је гора од тих старих бандита. ОНА ОТИМА И ЈЕДНО И ДРУГО“

[Оквир⁄Слика на 10. страни]

ХОЋЕ ЛИ ВАШЕ ДЕТЕ ОДБИТИ ДРОГУ?

КОЈИ СУ ТИНЕЈЏЕРИ У НАЈВЕЋОЈ ОПАСНОСТИ?

а. Они који желе да покажу да су независни и спремни на ризике.

б. Они који се мало занимају за образовне или духовне циљеве.

в. Они који себе не виде као део овог друштва.

г. Они који немају јасно разумевање исправног и неисправног.

д. Они који осећају недостатак родитељске подршке и које пријатељи охрабрују на дрогирање. Истраживачи су приметили да „квалитет односа адолесцента с родитељима по свему судећи представља најбољу заштиту од дроге“ (курзив наш).

КАКО МОЖЕТЕ ЗАШТИТИТИ СВОЈУ ДЕЦУ?

а. Тако што с њима негујете близак однос и добру комуникацију.

б. Тако што им усађујете јасно разумевање о исправном и неисправном.

в. Тако што им помажете да имају јасне циљеве.

г. Тако што им помажете да осећају да су део породице пуне љубави и срдачне комуникације.

д. Тако што их поучавате о опасностима злоупотребе дроге. Деца морају јасно разумети зашто не треба да узимају дрогу.

[Извор]

Извор: World Drug Report, објавиле Уједињене нације

[Слика на 9. страни]

Заплењена дрога на Гибралтару

[Извор]

Љубазношћу гибралтарске полиције

[Слика на 10. страни]

Имао сам глисер попут овога, који је могао лако да умакне полицији

[Извор]

Љубазношћу гибралтарске полиције

[Извор слике на 9. страни]

Godo-Foto