Да ли је стварање материјалног света завршено за само шест дана пре око 6 000 до 10 000 година?

Чињенице не указују на такав закључак: (1) У ведрим ноћима, на северној хемисфери може се видети светлост сазвежђа Андромеде. Потребно је око 2 000 000 година да та светлост дође до Земље, што указује на то да је свемир стар барем неколико милиона година. (2) Крајњи продукти радиоактивног распадања у стенама на нашој планети сведоче о томе да су неке стене остале нетакнуте милијардама година.

У Постанку 1:3-31 не говори се о првобитном стварању материје или небеских тела. Ту се говори како је наша планета која је већ постојала припремана како би могла бити човеково пребивалиште. То је обухватало стварање основних врста биљака, подводног света, створења која лете, копнених животиња и првог људског пара. Каже се да је све то створено у раздобљу од шест дана. Међутим, хебрејска реч преведена као „дан“ има различита значења и може значити ’дужи период, време које обухвата неки изузетан догађај‘ (Old Testament Word Studies, Гранд Рапидс, 1978, В. Вилсон, страна 109). Овај израз нас наводи на закључак да је сваки „дан“ могао трајати хиљадама година.

Судбина

Дефиниција: Неизбежан и често неповољан исход. Фатализам је веровање да су сви догађаји одређени Божјом вољом или неком надљудском силом, и да се све мора догодити баш онако како се и догађа, јер је то унапред одређено. Није библијско учење.

Да ли је свакоме унапред одређено када ће умрети?

То веровање је било раширено међу Грцима и Римљанима. Према паганској грчкој митологији, судбину су представљале три богиње које су преле нит живота, одређивале њену дужину и пресецале је.

Проповедник 3:1, 2 говори о ’времену кад се умире‘. Али Проповедник 7:17 показује да то није унапред одређени тренутак јер каже: „Не буди сувише зао, и не буди луд. Зашто да умреш пре времена?“ У Пословицама 10:27 пише: „Злима се скраћују године.“ А у Псалму 55:23 стоји: „Они који су за крв криви и варалице неће проживети ни половину дана својих.“ Шта онда значе речи из Проповедника 3:1, 2? Ту се једноставно говори о непрекидном циклусу живота и смрти у овом несавршеном свету. Постоји време када се људи рађају и време када умиру — обично када имају 70 или 80 година, али понекад умиру раније или касније (Пс. 90:10; види и Проповедника 9:11).

Када би свакоме приликом рођења или још раније био одређен тренутак и начин смрти, онда не би било потребе избегавати опасне ситуације или бринути о здрављу, а мере предострожности не би измениле стопу смртности. Да ли сматраш да је бојно поље у време рата исто тако безбедно као и нечији дом далеко од ратне зоне? Да ли бринеш о свом здрављу и водиш децу код лекара? Зашто пушачи у просеку умиру три до четири године пре непушача? Зашто има мање саобраћајних несрећа са смртним исходом када возачи и путници везују сигурносни појас и када се поштују саобраћајни прописи? Очигледно је да је корисно предузети мере предострожности.

Да ли је све што се догађа „Божја воља“?

2. Петр. 3:9: „Јехова... је стрпљив с вама јер не жели да ико пропадне, већ да сви дођу до покајања.“ (Али не реагују сви повољно на његово стрпљење. Очигледно је да није „Божја воља“ када неко не жели да се покаје. Упореди с Откривењем 9:20, 21.)

Јер. 7:23-26: „Али ово сам им [Израелцима] заповедио: ’Слушајте мој глас и бићу ваш Бог, а ви ћете бити мој народ. У свему ходите путем који ћу вам одредити, да би вам било добро.‘ Али они нису слушали... А ја сам вам слао све своје слуге, пророке, устајао сам рано сваки дан и слао их. Али овај ме народ није слушао и нису пригнули своје ухо, него су остали непокорни.“ (Очигледно је да није била „Божја воља“ да зло преовладава у Израелу.)

Мар. 3:35: „Ко год врши Божју вољу, он ми је брат и сестра и мајка.“ (Када би све што неко ради била „Божја воља“ онда би сви били у добрим односима са Исусом. Али према ономе што стоји у Јовану 8:44, он је некима рекао: „Ваш је отац Ђаво.“)

Због чега се догађају многе наизглед необјашњиве ствари?

Проп. 9:11: „Време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих.“ (Дакле, неко је жртва несрећних околности не зато што је његов живот унапред одређен, већ због случајности.)

Да ли људи сносе одговорност за многе проблеме које имају?

Римљ. 5:12: „Као што је преко једног човека [Адама] у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили.“ (Сви смо од Адама наследили несавршеност, укључујући и склоност ка неисправном понашању.)

Проп. 8:9: „Човек влада над човеком на несрећу његову.“

Посл. 13:1: „Мудар је син који прихвата очеве опомене.“ (Оно што родитељи раде прилично утиче на живот њихове деце.)

Гал. 6:7: „Не заваравајте се: Бог се не може исмејавати. Јер шта човек посеје, то ће и пожњети.“ (Види и Пословице 11:17; 23:29, 30; 29:15; 1. Коринћанима 6:18.)

Постоје ли надљудске силе које људима стварају проблеме?

Откр. 12:12: „Тешко вама, земљо и море, јер је Ђаво сишао к вама, веома гневан, знајући да има мало времена!“ (Види и Дела апостолска 10:38.)