Цени свој дар живота на исправан начин

„Крв Христа [ће] очистити нашу савест од мртвих дела да вршимо свету службу живом Богу“ (ЈЕВРЕЈИМА 9:14).

1. Шта говори у прилог томе да веома ценимо живот?

ШТА би рекао када би неко од тебе тражио да одредиш колико вреди твој живот? Ми веома ценимо живот — како свој, тако и живот других људи. У прилог томе говори чињеница да кад смо болесни одлазимо код лекара или идемо на редовне контроле. Желимо да будемо живи и здрави. Чак и већина старих и немоћних људи не жели да умре. Баш напротив, желе да живе.

2, 3. (а) Која се обавеза истиче у Пословицама 23:22? (б) У каквој су вези наш однос према Богу и обавеза која се спомиње у Пословицама 23:22?

² Од твог цењења према животу зависи како ћеш се опходити с другима. На пример, Божја Реч даје следеће упутство: „Слушај оца свога, родитеља свога, и не презри мајку кад остари“ (Пословице 23:22). ’Слушати‘ не значи само чути оно што се говори. Овом се пословицом жели рећи да треба и да слушамо и да будемо послушни (Излазак 15:26; Поновљени закони 7:12; 13:18; 15:5; Исус Навин 22:2; Псалам 81:14). Зашто Божја Реч каже да треба да будемо послушни родитељима? Не само зато што су твоји родитељи старији од тебе и самим тим имају више искуства. Треба да им будеш послушан зато што су ти дали живот. У једном другом преводу стоји: „Слушај оца својега који те је родио.“ Дакле, ако цениш живот, јасно је да ћеш имати осећај обавезе према онима који су ти га подарили.

³ Наравно, ако си прави хришћанин свестан си да је прави Извор твог живота у ствари Јехова. Захваљујући њему ’имаш живот, мичеш се‘, поступаш као биће које има осећања, ’постојиш‘, можеш правити планове за будућност и размишљати о вечном животу (Дела апостолска 17:28; Псалам 36:10; Проповедник 3:11). Из Пословица 23:22 учимо да треба да ’слушамо‘ Бога, да имамо жељу да сазнамо какво је његово гледиште о животу и да затим поступамо у складу с тим. Он је тај који има право да нам каже колико је вредан живот.

Показуј поштовање према животу

4. Како је на самом почетку људске историје поштовање према животу постало једно важно питање?

⁴ Јехова је на самом почетку људске историје јасно ставио до знања да није препустио људима да живе (или да злоупотребљавају живот) како им се прохте. Обузет гневом који је изазвала љубомора, Каин је убио свог недужног брата Авеља. Да ли је Каин имао право на то? Бог је сматрао да није. Он је на следећи начин позвао Каина на одговорност: „Шта учини! Глас крви брата твога вапије са земље до мене“ (Постање 4:10). Запази да је Авељева крв, која је била проливена на земљу, представљала његов живот који му је био одузет на бруталан начин, и да је та крв вапила ка Богу тражећи освету (Јеврејима 12:24).

5. (а) Коју је забрану Бог увео у Нојево време, и на кога се односила? (б) У ком смислу је ова забрана била један важан корак?

⁵ Време након Потопа, који је преживело свега осам душа, представљало је нови почетак за човечанство. Бог је једном изјавом, која се односила на све људе, још јасније показао колико цени живот и крв. Рекао је да људи могу да једу месо, али је поставио и следећу забрану: „Све што се миче и живи служиће вам за храну; све ја то вама дајем, као и зелену траву. Али не једите меса са животом његовим, то јест са крвљу његовом“ (Постање 9:3, 4). Неки Јевреји сматрају да ово значи да људима није било дозвољено да једу месо и крв животиње која је још увек била жива. Међутим, показало се да је Бог овде забранио да се крв користи за подржавање живота. Штавише, заповест коју је Бог дао преко Ноја била је велики корак ка остварењу његове узвишене намере у повезаности с крвљу — намере која ће омогућити људима да добију вечни живот.

6. Како је Бог преко Ноја истакао колико он цени живот?

⁶ Бог је надаље рекао: „Ја [ћу] ваше крви и сваког вашег живота рачун тражити; и од свакога ћу га живог створења тражити, и тражићу рачун живота човечјег из руке човека, човека који је брат његов. Ко пролије крв човечју, његову ће крв пролити човек, јер је Бог по своме обличју створио човека“ (Постање 9:5, 6). Из ове изјаве која је била упућена целокупном људском роду можеш видети да Бог на људску крв гледа као на нешто што представља живот. Створитељ даје сваком човеку живот и нико не треба да одузме тај живот, који је представљен крвљу. Ако неко, попут Каина, почини убиство, Створитељ има право да од њега ’тражи рачун‘, то јест да убици одузме живот.

7. Зашто треба да нас занима оно што је Бог рекао Ноју о крви?

⁷ Бог је на овај начин заповедио људима да не злоупотребљавају крв. Да ли си се икада упитао зашто је Бог то урадио? Заиста, зашто уопште Бог има такав став према крви? Одговори на ова питања повезани су с једним од најважнијих библијских учења. Иако многе цркве намерно игноришу то учење, оно представља саму срж хришћанске поруке. Које је то учење и како се оно тиче твог живота, одлука и поступака?

За шта је крв требало користити?

8. Које је ограничење што се тиче крви Јехова дао у Закону?

⁸ Јехова је Израелу дао Кодекс закона и тако пружио више детаља о животу и крви. То је био даљњи корак у испуњењу његове намере. Вероватно знаш да је по том Закону Богу требало приносити брашно, уље и вино (Левитска 2:1-4; 23:13; Бројеви 15:1-5). Осим тога, требало је приносити и животињске жртве. Бог је о тим жртвама рекао: „Живот тела [је] у крви; а ја сам је дао на олтар да се очисте душе ваше; јер крв душу чисти, јер је у њој живот. Зато рекох синовима Израеловим: Нико између вас да не једе крви.“ Јехова је додао да ако би неко, рецимо ловац или сељак, убио животињу да би је касније појео, требало је да јој испусти крв и да заспе крв земљом. С обзиром на то да је земља подножје Божјим ногама, тиме што просипа крв на земљу особа признаје да тај живот припада Даваоцу живота (Левитска 17:11-13; Исаија 66:1).

9. За шта се по Закону крв једино могла користити, и која је била сврха тога?

⁹ Тај закон није био само нека пука збирка религиозних ритуала који сада више нису ни од каквог значаја за нас. Да ли си запазио зашто није требало да Израелци једу или пију крв? Бог је рекао: „Зато рекох синовима Израеловим: Нико између вас да не једе крви.“ Зашто нико није смео да једе крв? „Ја сам је дао на олтар да се очисте душе ваше.“ Запажаш ли да нам ово пружа увид у то зашто је Бог рекао Ноју да људи не једу крв? Створитељ је одлучио да крви прида узвишени значај, да је одвоји за једну посебну сврху којом би се могли спасти многи животи. Требало је да игра пресудну улогу у отклањању греха (очишћењу). Дакле, по Закону, Бог је одредио да се крв користи искључиво за приношење на олтар да би се вршило очишћење за животе Израелаца, који су тражили опроштај од њега.

10. Зашто животињска крв није могла да води до потпуног опроштења, али који су подсетник пружале жртве које су се приносиле по Закону?

¹⁰ Овај концепт није стран хришћанству. Говорећи о овом пропису који је забележен у Закону, хришћански апостол Павле је написао: „По Закону се скоро све чисти крвљу, и без проливања крви нема опроштења“ (Јеврејима 9:22). Павле је јасно показао да Израелци због тих жртава нису постали савршени, безгрешни људи. Написао је: „Те жртве из године у годину подсећају на грехе, јер није могуће да крв бикова и јараца однесе грехе“ (Јеврејима 10:1-4). И поред тога, те жртве су имале своју сврху. Подсећале су Израелце на то да су грешни и да им је потребно нешто више да би добили потпуно опроштење. Међутим, ако крв која је представљала живот животиња није могла потпуно да отклони људске грехе, да ли би нечија крв то могла?

Давалац живота има решење

11. Како знамо да су жртве у виду животињске крви указивале на нешто?

¹¹ Закон је у ствари указивао на нешто што ће бити далеко делотворније у остваривању Божје воље. Павле је упитао: „Чему, дакле, Закон?“ Затим је одговорио: „Био је додат да би преступи постали очигледни, док не дође семе коме је дато обећање; и био је пренесен преко анђела̂ руком посредника [Мојсија]“ (Галатима 3:19). Слично томе, Павле је још написао: „Закон има сенку будућих добрих ствари, а не саму њихову суштину“ (Јеврејима 10:1).

12. Што се тиче крви, како можемо видети откривање Божје намере?

¹² Хајде да сада направимо један кратак преглед. Присети се да је у Нојевим данима Бог дозволио људима да једу месо, али не и да узимају крв. Бог је касније рекао да је „живот тела у крви“. Да, он је одлучио да на крв гледа као на нешто што представља живот и рекао је: „Ја сам је дао на олтар да се очисте душе ваше.“ Међутим, требало је да дође до величанственог даљњег откривања Божје намере. Закон је био сенка будућих добрих ствари. Којих добрих ствари?

13. Зашто је важна Исусова смрт?

¹³ Суштина је у смрти Исуса Христа. Као што знаш, Исус је био мучен и прибијен на стуб. Умро је као злочинац. Павле је написао: „Христ је, док смо још били слаби, умро за безбожне људе у одређено време. А Бог нам препоручује своју љубав тиме што је, док смо још били грешници, Христ умро за нас“ (Римљанима 5:6, 8). Тиме што је умро за нас, Христ је обезбедио откупнину на основу које нам могу бити отклоњени греси. Та откупнина је сама срж хришћанске поруке (Матеј 20:28; Јован 3:16; 1. Коринћанима 15:3; 1. Тимотеју 2:6). У каквој је то вези с крвљу и животом, и како то утиче на твој живот?

14, 15. (а) Како у неким преводима стих из Ефешанима 1:7 истиче Исусову смрт? (б) Шта би се у Ефешанима 1:7 иначе могло превидети?

¹⁴ У неким религијама се истиче Исусова смрт и њихови припадници имају обичај да кажу нешто попут: „Исус је умро за мене.“ Погледај како је у неким Библијама преведен стих из Ефешанима 1:7: „У њему и посредством његове смрти имамо избављење, то јест уклањање наших преступа“ (The American Bible, од Френка Шајла Балентајна, издање из 1902). „Христова смрт нас ослобађа и наши су греси опроштени“ (Today’s English Version, 1966). „Ослобођени смо помоћу Христа и жртве његовог живота, а то ослобођење значи опроштење греха“ (The New Testament, од Вилијама Барклија, издање из 1966). „Христовом су смрћу наши греси опроштени и ми смо ослобођени“ (The Translator’s New Testament, издање из 1973). Несумњиво запажаш да се у овим преводима ставља нагласак на Исусову смрт. ’Али‘, неки ће рећи, ’Исусова смрт је заиста важна. Шта онда недостаје овим преводима?‘

¹⁵ Заиста, ако би имао само ове преводе, могао би превидети једну врло важну мисао без које не би могао у потпуности да разумеш библијску поруку. Ти преводи не указују на чињеницу да се у оригиналном тексту у Ефешанима 1:7 налази грчка реч која значи „крв“. Зато је у многим другим Библијама, као што је Превод Нови свет, овај стих преведен приближније оригиналу и он гласи овако: „Преко њега имамо ослобођење откупнином посредством његове крви, да, опроштење наших пропуста, према богатству његове незаслужене доброте.“

16. На шта треба да нам укаже израз ’његова крв‘?

¹⁶ Израз ’његова крв‘ врло је значајан и треба да нам укаже на много тога. Потребно је више од смрти, пак чак и од смрти савршеног Исуса. Он је испунио оно што је предочавао Закон, нарочито када је у питању Дан очишћења. Тог посебног дана биле су жртвоване одговарајуће животиње. Првосвештеник би онда узео нешто од њихове крви, ушао у Светињу над светињама, било шатора састанка било храма, и принео ту крв као да је дошао пред самог Бога (Излазак 25:22; Левитска 16:2-19).

17. Како је Исус испунио оно што је предочавао Дан очишћења?

¹⁷ Као што је Павле објаснио, Исус је испунио оно што је предочавао Дан очишћења. Пре свега, Павле је поменуо да је првосвештеник у Израелу једном годишње улазио у Светињу над светињама и приносио крв „за себе и за грехе народа учињене из незнања“ (Јеврејима 9:6, 7). У складу с тим обрасцем, Исус је, након што је био подигнут у духу, отишао на само небо. Будући да је био дух, дакле без тела од крви и меса, могао је да се појави пред „Божјим лицем за нас“. Шта је принео Богу? Не нешто физичке природе већ нешто много значајније од тога. Павле је надаље рекао: „Кад је Христ дошао као првосвештеник... не с крвљу јараца и младих бикова, него са својом крвљу, једном заувек у свето место и прибавио вечно избављење за нас. Јер ако крв јараца и бикова... посвећује до те мере да тело постаје чисто, колико ће више крв Христа, који је помоћу вечног духа самог себе без мане принео Богу, очистити нашу савест од мртвих дела да вршимо свету службу живом Богу?“ Дакле, Исус је принео Богу вредност своје крви (Јеврејима 9:11-14, 24, 28; 10:11-14; 1. Петрова 3:18).

18. Зашто данашњим хришћанима треба да буде важно оно што је у Библији речено о крви?

¹⁸ Ова истина коју је Бог открио помаже нам да разумемо све страхопоштовања вредне аспекте онога што Библија каже о крви — зашто Бог гледа на њу тако како гледа, како ми треба да гледамо на њу и зашто смо дужни да поштујемо ограничења која је Бог поставио у погледу употребе крви. Читајући књиге Хришћанских грчких списа много пута ћеш наићи на указивања на Христову крв. (Види оквир.) Она јасно показују да сваки хришћанин треба да положи веру „у његову [Исусову] крв“ (Римљанима 3:25). Греси нам могу бити опроштени и можемо бити у миру с Богом само „помоћу крви коју је он [Исус] пролио“ (Колошанима 1:20). То се нарочито односи на оне с којима је Исус склопио посебан савез да владају с њим на небу (Лука 22:20, 28-30; 1. Коринћанима 11:25; Јеврејима 13:20). Међутим, то важи и за данашње „велико мноштво“, које ће преживети предстојећу ’велику невољу‘ и добити вечни живот у рају на земљи. Симболично говорећи, они ’перу своје дуге хаљине у Јагњетовој крви‘ (Откривење 7:9, 14).

19, 20. (а) Зашто је Бог одлучио да постави ограничења у погледу употребе крви, и како треба да гледамо на то? (б) Шта би требало да нас занима?

¹⁹ Јасно је да је крв од посебног значаја у Божјим очима. Ми треба да делимо његово гледиште. Створитељ, који цени живот, има право да људима постави ограничења у погледу употребе крви. Њему је истински стало до нашег живота и зато је одлучио да се крв употребљава на један изузетно важан начин, једини начин који вечни живот чини могућим. С тим је повезана Исусова драгоцена крв. Колико само захвални треба да будемо Јехови Богу што крв — Исусову крв — користи за наше добро на начин који спасава животе! И колико само захвални треба да будемо Исусу што се жртвовао и пролио своју крв за нас! Заиста, можемо разумети осећања која је изразио апостол Јован: „Њему који нас воли и који нас сопственом крвљу ослободи од наших греха — и учини нас краљевством, свештеницима свом Богу и Оцу — да, њему нека је слава и моћ заувек. Амин“ (Откривење 1:5, 6).

²⁰ Наш свемудри Бог и Давалац живота дуго је имао на уму ту животоспасавајућу улогу. Зато се питајмо: ’Како то треба да утиче на наше одлуке и поступке?‘ Следећи чланак ће се позабавити овим питањем.

Како би одговорио?

• Шта из извештаја о Авељу и Ноју можемо да научимо о Божјем гледишту о крви?

• Које је ограничење што се тиче употребе крви Бог поставио у Закону, и зашто је то урадио?

• Како је Исус испунио оно што је било предочено Даном очишћења?

• Како нам Исусова крв може спасти живот?

Подложи се вођству живог Бога

„Обратите [се] живом Богу, који створи небо и земљу и море и све што је у њима“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 14:15).

1, 2. Зашто је сасвим на месту рећи за Јехову да је ’живи Бог‘?

НАКОН што су апостол Павле и Варнава у Листри излечили једног човека, Павле се обратио посматрачима: „И ми смо људи с истим слабостима као и ви, и објављујемо вам добру вест да се од тих испразних ствари обратите живом Богу, који створи небо и земљу и море и све што је у њима“ (Дела апостолска 14:15).

² Истина је да Јехова није неки беживотни идол већ ’живи Бог‘! (Јеремија 10:10; 1. Солуњанима 1:9, 10). И не само што је жив већ је и Извор нашег живота. „Он сам даје свима живот и дах и све“ (Дела апостолска 17:25). Он жели да уживамо у животу, како садашњем тако и будућем. Павле је додао да Бог „себе није оставио без сведочанства чинећи добро, дајући вам кишу с неба и плодна раздобља, до ситости пунећи ваша срца јелом и весељем“ (Дела апостолска 14:17).

3. Зашто можемо имати поверење у Божје вођство?

³ То што је Бог заинтересован за наш живот пружа нам основу да имамо поверење у његово вођство (Псалам 147:8; Матеј 5:45). Међутим, када у Библији наиђу на неку заповест коју не разумеју или која им делује ограничавајуће неки реагују другачије. Па ипак, показало се да је мудро имати поверење у Јеховино вођство. Да то прикажемо: Чак и ако неки Израелац није разумео сврху заповести да не дира мртво тело, за њега је ипак било корисно да буде послушан тој заповести. Прво, послушност би га приближила живом Богу; и друго, то би му помогло да не добије неку болест (Левитска 5:2; 11:24).

4, 5. (а) Какво је вођство у погледу крви Јехова дао пре хришћанског доба? (б) Како знамо да се Божје вођство у погледу крви односи и на хришћане?

⁴ Слично је и с Божјим вођством у погледу крви. Бог је рекао Ноју да људи не треба нити да једу нити да пију крв. Затим је у Закону открио да се крв смела користити само као принос на олтару и то за опроштење греха. Тим заповестима Бог је положио темељ за најузвишенију сврху којој ће крв служити — за спасавање живота путем Исусове откупнине (Јеврејима 9:14). Дакле, када је Бог пружао вођство имао је на уму наш живот и нашу добробит. Говорећи о Постању 9:4, библијски изучавалац из 19. века Адам Кларк написао је: „Хришћани са Оријента још увек се тесно држе ове заповести [која је била саопштена Ноју]... Према Закону није се смела јести било каква крв, јер је указивала на крв која ће бити проливена за грех света; и према Јеванђељу не треба је јести, јер на њу увек треба гледати као на нешто што представља крв која је била проливена за опроштење греха.“

⁵ Овај изучавалац можда указује на јеванђеље, то јест на добру вест, која се усредсређује на Исуса. Добра вест обухвата чињеницу да је Бог послао свог Сина да умре за нас, да би пролио своју крв како бисмо имали вечни живот (Матеј 20:28; Јован 3:16; Римљанима 5:8, 9). Коментар овог изучаваоца дотиче се и заповести која је касније била дата Христовим следбеницима да се уздржавају од крви.

6. Које су смернице у погледу крви добили хришћани, и зашто?

⁶ Као што ти је познато, Бог је дао Израелцима на стотине прописа. Након Исусове смрти, његови ученици више нису били обавезни да се држе свих тих закона (Римљанима 7:4, 6; Колошанима 2:13, 14, 17; Јеврејима 8:6, 13). Међутим, с временом се појавило питање о једној од основних обавеза за Јевреје — о обрезивању мушкараца. Да ли су нејевреји који су желели да извуку корист из Христове крви морали да се обрезују и на тај начин покажу да су још увек под Законом? Хришћанско водеће тело се 49. н. е. позабавило тим питањем (Дела апостолска, 15. поглавље). Апостоли и старешине су под вођством Божјег духа закључили да је обавезно обрезање престало да важи исто као што је и Закон престао да важи. Међутим, неки од тих Божјих захтева важили су и за хришћане. У писму које је водеће тело упутило скупштинама, стајало је следеће: „Свети дух и ми одлучили смо да не стављамо никакво додатно бреме на вас, осим ових потребних ствари: да се уздржавате од онога што је жртвовано идолима и од крви и од удављенога и од блуда. Ако се пажљиво чувате тога, биће вам добро“ (Дела апостолска 15:28, 29).

7. Колико је важно за хришћане да се ’уздржавају од крви‘?

⁷ Водеће тело је очигледно сматрало да је ’уздржавање од крви‘ исто толико важно колико и уздржавање од сексуалног неморала и од обожавања идола. То показује да забрану у вези с крвљу треба схватити озбиљно. Хришћани који непокајнички врше идолопоклонство или сексуални неморал не могу „наследити Божје краљевство“. Њима ће ’део бити друга смрт‘ (1. Коринћанима 6:9, 10; Откривење 21:8; 22:15). Запази супротност: Необазирање на Божје вођство у погледу светости крви може довести до вечне смрти. Показивање поштовања према Исусовој жртви може довести до вечног живота.

8. Шта показује да су први хришћани озбиљно гледали на Божје вођство у погледу крви?

⁸ Како су први хришћани разумели Божје вођство у погледу крви и како су поступали у складу с њим? Присети се Кларковог коментара: „Према Јеванђељу не треба је јести, јер на њу увек треба гледати као на нешто што представља крв која је била проливена за опроштење греха.“ Историја показује да су први хришћани на ово гледали врло озбиљно. Тертулијан је написао: „Погледајте људе који кад се даје нека представа у арени, с похлепном жеђи хватају свежу крв злочинаца... као лек за своју падавицу.“ Док су пагани јели или пили крв, Тертулијан је рекао да хришћани ’у исхрани немају чак ни животињску крв... На суђењима хришћанима, нудите им кобасице испуњене крвљу. Уверени сте, наравно, да им то није дозвољено‘. Хришћани нису конзумирали крв чак ни када им је прећено смрћу. Божје вођство им је било толико важно.

9. Шта је осим једења саме крви било укључено у уздржавање од ње?

⁹ Неки можда мисле да је водеће тело једноставно желело да каже да хришћани не треба ни да једу ни да пију саму крв. Надаље, не треба да једу ни неискрварено месо као ни храну којој је била додата крв. Наравно, када је Бог дао ту заповест Ноју у првом реду мислио је на то. И у одлуци апостола заиста је стајало да хришћани треба да се ’уздржавају од удављенога‘, то јест од неискрвареног меса (Постање 9:3, 4; Дела апостолска 21:25). Међутим, први хришћани су знали да не треба све да остане само на томе. Понекад се крв користила и у медицинске сврхе. Тертулијан је забележио да су пагани пили свежу крв покушавајући да излече падавицу, то јест епилепсију. Крв се можда користила и за лечење других болести или да би се наводно побољшало здравље. Стога, хришћани су избегавали да користе крв и у „медицинске“ сврхе. Они су се држали тог става чак и ако би тиме угрозили свој живот.

Крв као лек

10. Који су неки од начина на који се крв користи у медицини, и до којих питања то доводи?

¹⁰ Данас је сасвим уобичајено да се крв користи у медицинске сврхе. У почетку су се давале трансфузије пуне крви — крви која је била узета од даваоца, затим ускладиштена и онда дата пацијенту, можда неком рањенику. С временом су истраживачи научили да разложе крв на главне састојке. Давањем тих састојака путем трансфузије, лекари су могли да поделе крв на више пацијената — можда је једном повређеном човеку била дата плазма, а другом еритроцити. Даљња истраживања су показала да се од једног састојка, као што је крвна плазма, могу добити бројне фракције, које се могу дати још већем броју пацијената. Истраживања у том правцу и даље трају и сада фракције имају све ширу примену. Какав став хришћанин треба да заузме када се ради о тим фракцијама? Он је чврсто решио да никада не прими трансфузију крви, али лекар га наговара да прихвати трансфузију једног од главних састојака крви, можда трансфузију еритроцита. С друге стране, можда се терапија састоји од примене једне мале фракције добијене из једног од главних састојака. Какав став о овим питањима треба да заузме један Божји слуга, имајући на уму да је крв света и да живот заиста може спасти једино Христова крв?

11. Који медицински исправан став што се тиче крви Сведоци имају већ годинама?

¹¹ Јеховини сведоци су пре више деценија јасно показали свој став. На пример, они су написали један чланак који је био објављен у часопису The Journal of the American Medical Association (27. новембар 1981; поново објављен у брошури Како ти крв може спасити живот?, стране 27-9).a У том чланку су били наведени цитати из 1. Мојсијеве, 3. Мојсијеве и Дела апостолских. У њему је стајало: „Иако ови цитати нису обликовани медицинским изразима, Сведоци сматрају да они искључују трансфузију пуне крви, испраних еритроцита и плазме као и давање леукоцита и крвних плочица [тромбоцита].“ У приручнику Emergency Care, издатом 2001, под темом „Састав крви“ било је наведено: „Крв се састоји од неколико састојака: плазме, еритроцита, леукоцита и тромбоцита.“ Стога, у складу с медицинским чињеницама, Сведоци одбијају трансфузију пуне крви као и било ког од њена четири главна састојка.

12. (а) Који је став био изложен што се тиче фракција добијених из основних састојака крви? (б) Где се могу наћи додатне информације о томе?

¹² У том медицинском чланку у наставку је стајало: „Религиозно разумевање Сведока не забрањује апсолутно употребу [фракција] као што су албумин, имуноглобулин и хемофилијски препарати; сваки Сведок мора лично одлучити да ли их може прихватити.“ Од 1981. изоловане су многе фракције (мањи елементи добијени од једног од четири главна састојка) које су данас у употреби. Због тога су у Кули стражари од 15. јуна 2000, у чланку „Питања читалаца“, биле објављене неке корисне информације. Тај чланак је зарад добробити милиона данашњих читалаца поново објављен у овом издању на странама 29-31. У њему се налазе неки детаљи и логични аргументи, али запазићеш да се његова срж слаже са оним што је било речено 1981. године.

Улога твоје савести

13, 14. (а) Шта је савест, и како она ступа на сцену када је крв у питању? (б) Које је вођство што се тиче једења меса Бог дао Израелу, али која су се питања могла јавити?

¹³ Овакве информације нас упућују да доносимо одлуке на темељу своје савести. Зашто? Хришћани се слажу да треба следити Божје вођство, али у неким околностима треба донети личну одлуку и тада савест ступа на сцену. Савест је урођена способност да се процењују околности и доносе одлуке, посебно када се ради о моралним питањима (Римљанима 2:14, 15). Међутим, као што знаш, савест се разликује од човека до човека.b Библија говори да неки имају ’слабу савест‘ из чега логично следи да неки имају изоштрену савест (1. Коринћанима 8:12). Стога, сви хришћани су достигли различит ниво духовног напретка што се тиче спознања Божје воље, стицања увида у његов начин размишљања као и узимања свега тога у обзир приликом доношења одлука. То можемо приказати користећи пример Јевреја, то јест њихових недоумица које су можда имали у погледу једења меса.

¹⁴ У Библији јасно стоји да особа која је послушна Богу неће јести неискрварено месо. То је било толико важно да су израелски војници који су у једној ванредној ситуацији јели такво месо били криви за озбиљан грех (Поновљени закони 12:15, 16; 1. Самуилова 14:31-35). Па ипак, и ту су се могла јавити нека питања. Када би неки Израелац заклао овцу, да ли би одмах морао да јој испусти крв? Да ли је морао да пререже гркљан животињи како би искрварила? Да ли је требало да обеси овцу за задње ноге? Ако јесте, колико је дуго требало да овца виси? Како би у том случају поступио с великом кравом? Чак и након што би животиња искрварила, нешто крви би могло да остане у месу. Да ли је могао да једе такво месо? Ко би одлучивао о томе?

15. Какав су став имали неки Јевреји о једењу меса, али какво је вођство Бог пружио?

¹⁵ Замисли једног ревног Јеврејина који се суочава са овим питањима. Можда сматра да је најбоље да избегава месо које се продаје на пијацама, баш као што би неки други Јеврејин избегавао месо за које је постојала могућност да је било жртвовано неком идолу. Неки Јевреји су можда јели месо тек након што би одређеном процедуром из њега извукли крвc (Матеј 23:23, 24). Шта мислиш о тим различитим поступцима? Надаље, с обзиром на то да Бог није захтевао ништа од претходно наведеног, да ли би било најбоље да Јевреји упуте мноштво питања неком рабинском сабору да би добили правило за сваку ситуацију? Иако се у јудаизму развио такав обичај, можемо бити радосни јер Јехова није захтевао од својих обожавалаца да на такав начин доносе одлуке о крви. Бог је пружио основно вођство о убијању чистих животиња и о испуштању крви, али није ишао преко тога (Јован 8:32).

16. Зашто хришћани могу имати различито мишљење о прихватању инјекција малих фракција добијених из неког састојка крви?

¹⁶ Као што је поменуто у 11. и 12. одломку, Јеховини сведоци не прихватају трансфузију пуне крви нити њених основних састојака — плазме, еритроцита, леукоцита и тромбоцита. Како стоје ствари с малим фракцијама које се добијају из основних састојака, као што су серуми који садрже антитела за борбу против болести или змијског отрова? (Види 4. одломак на 30. страни.) Неки су закључили да те мале фракције у суштини више нису крв и да зато не потпадају под заповест да се ’уздржавамо од крви‘ (Дела апостолска 15:29; 21:25; 1. одломак на 31. страни). То је њихова ствар. Другима савест налаже да одбију све што се добија из крви (животињске или људске), па чак и неку малу фракцију добијену од само једног од њених главних састојака.d Неки опет прихватају инјекције плазма протеина да би се борили против болести или неутралисали дејство змијског отрова, али могу одбити друге мале фракције. Штавише, неки производи добијени из једног од четири главна састојка могу имати толико сличну функцију коју има читав тај састојак и могу имати тако важну улогу у одржавању живота да већина хришћана не би пристала да их прими.

17. (а) Како нам савест може помоћи када се суочимо с питањима у вези с фракцијама крви? (б) Зашто је доношење одлука о овоме тако озбиљна ствар?

¹⁷ Оно што Библија каже о савести може нам користити приликом доношења одлука. Први корак је да видимо шта каже Божја Реч и да покушамо да своју савест обликујемо у складу с тим. То ће ти помоћи да донесеш одлуку која ће бити у складу с Божјим вођством уместо да од некога тражиш да ти каже шта да радиш (Псалам 25:4, 5). Када се ради о примању фракција крви, неки имају следећи став: ’То је питање савести, тако да се не ради о толико важној ствари.‘ Овакво резоновање је погрешно. Чињеница да је нешто питање савести не значи да је небитно. То може бити веома озбиљно. Један разлог је тај што наша одлука може утицати на оне чија се савест разликује од наше. То видимо на основу Павловог савета о месу које је можда било принесено идолу и касније продато на пијаци. Хришћанин треба да пази да не ’повреди савест која је слаба‘. Ако спотакне друге могао би да доведе до ’пропасти брата за кога је Христ умро‘, што би био грех против Христа. Дакле, иако питање о малим фракцијама крви спада у личне одлуке, те одлуке треба схватити веома озбиљно (1. Коринћанима 8:8, 11-13; 10:25-31).

18. Како хришћани могу избећи да им савест отупи када треба доносити одлуке везано за крв?

¹⁸ Још нешто показује колико озбиљно треба прићи одлукама које су везане за крв. Мораш узети у обзир како ће те одлуке утицати на тебе. Ако ће то што ћеш примити малу фракцију крви узнемирити твоју библијски школовану савест, немој је игнорисати. Надаље, немој гушити своју савест само зато што ти неко каже: „Сасвим је у реду ако прихватиш то; многи су већ прихватили.“ Присети се да милиони људи игноришу своју савест која због тога отупљује и допушта им да без осећања кривице лажу и раде друге лоше ствари. Хришћани сасвим сигурно не желе да буду такви (2. Самуилова 24:10; 1. Тимотеју 4:1, 2).

19. Шта пре свега треба да задржимо на уму када доносимо одлуке у вези с крвљу?

¹⁹ При крају поново објављеног чланка на странама 29-31 стоји: „Да ли чињеница да се мишљења и одлуке на темељу савести могу разликовати значи да то питање није толико важно? Не. То је озбиљна ствар.“ То је нарочито важно зато што се тиче твог односа са ’живим Богом‘. То је једини однос који на темељу Исусове проливене крви може водити до вечног живота. Развијај дубоко цењење према крви због тога што Бог помоћу ње спасава животе. Павле је био у праву када је написао: „Нисте имали наду и били сте без Бога у свету. Али сада у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко дошли сте близу Христовом крвљу“ (Ефешанима 2:12, 13).