Поред тога, на темељу Христове откупнине мртви ће ускрснути у Божјем новом свету. Међу њима ће бити верне Божје слуге које су умрле пре него што је Исус платио откупнину, као и многи који су умрли у незнању и нису обожавали Јехову. Библија каже: ’Биће ускрсење и праведника и неправедника‘ (Дела апостолска 24:15). У то време, на основу откупнине, Јехова ће дати вечни живот свим послушним људима (Јован 3:36). Сам Исус је објаснио: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). Човечанство ће добити све ове благослове захваљујући откупној жртви коју је Бог обезбедио.

Међутим, благослови које добијамо на темељу откупне жртве нису најважнија ствар. Далеко је важније шта Христова откупнина значи за Јеховино име. Она доказује да је Јехова Бог савршене правде који може имати близак однос с грешним људима, а ипак остати чист и свет. Да Бог није обезбедио откупнину, ниједан Адамов потомак, чак ни Енох, Ноје ни Аврахам, не би могли да ходе с Јеховом као његови пријатељи. Псалмиста је то разумео и зато је написао: „Ако би ти, Јехова, безакоња памтио, Јехова, ко би могао опстојати?“ (Псалам 130:3). Колико треба да будемо захвални Јехови за то што је послао свог вољеног Сина на земљу, као и Исусу што је вољно дао свој живот да би нас откупио! (Марко 10:45).

Добро понашање доноси резултате

НА ЈЕДНОМ малом острву близу јужне обале Јапана, једна жена и њена три детета почели су да проучавају Библију с Јеховиним сведоцима. Будући да је средина у којој живе изолована и веома конзервативна, када су мештани сазнали за то почели су да избегавају ту жену кад год би је видели. „Посебно ме је болело то што су били хладни према мом мужу и деци“, прича она. Па ипак, рекла је деци: „Ради Јехове ћемо и даље поздрављати наше комшије“ (Матеј 5:47, 48).

Код куће је децу поучавала да буду учтива иако су их други одбацивали. Када су одлазили на породичне излете на термалне изворе у њиховом крају, деца су у ауту вежбала како ће поздравити оне које буду срели. Када су улазила у зграду, деца би увек радосно узвикнула: „Коничива!“, што значи „добар дан“. Цела породица је стрпљиво наставила да поздравља све које би срели, иако је реакција комшија и даље била хладна. Међутим, људи нису могли да игноришу добро понашање деце.

На крају, један комшија а убрзо и остали, почели су да узвраћају са „коничива“. После две године, скоро сви мештани тог града узвратили би поздрав када би срели ту породицу. Такође су почели да поздрављају једни друге и тако су се међусобно зближили. Градоначелник је желео да јавно похвали децу за њихову улогу у томе. Али, њихова мајка га је уверила да они једноставно раде оно што хришћани треба да раде. Касније, на једном острвском такмичењу у говорништву, једно од те деце је испричало како их је мајка учила да љубазно поздрављају друге без обзира на њихову реакцију. Његов говор је освојио прво место и објављен је у градским новинама. Данас је та породица веома срећна што је слеђење хришћанских начела донело тако добре резултате. Када су људи пријатељски наклоњени, много је лакше проповедати добру вест.