У грчком делу Светог писма често се спомињу Варнава и апостол Павле. Они су служили као путујући надгледници и посећивали су скупштине у првом веку. Зашто су то радили? Били су истински заинтересовани за добробит своје духовне браће и сестара. Апостол Павле је рекао да жели да се ’врати и посети браћу‘ да види како су. Био је спреман да превали стотине километара да би их видео и охрабрио (Дела апостолска 15:36). Исту такву жељу имају и наши путујући надгледници.

Долазе да нас охрабре. Сваки покрајински надгледник је задужен за отприлике 20 скупштина. Два пута годишње у свакој од њих проведе по недељу дана. Од ове искусне браће, као и од њихових жена, уколико су ожењени, можемо много тога научити. Они желе да се упознају и са младима и са старима, и радо иду с нама у службу проповедања и код особа с којима проучавамо Библију. Ови надгледници заједно са старешинама посећују сувернике, а на састанцима и већим скуповима труде се да нас охрабре својим говорима (Дела апостолска 15:35).

Заинтересовани су за све нас. Покрајински надгледници су веома заинтересовани за духовну добробит сваке скупштине. Одржавају састанке са старешинама и слугама помоћницима да би видели како скупштина напредује и да би им дали практичне савете како да испуњавају своје одговорности. Помажу пионирима да буду продуктивни у служби, желе да упознају особе које су нам се недавно прикључиле и да виде како духовно напредују. Сва та браћа се заиста троше као наши ’сарадници који нам служе на добро‘ (2. Коринћанима 8:23). Треба да опонашамо њихову веру и оданост Богу (Јеврејима 13:7).

• С којом сврхом покрајински надгледници посећују скупштине?

• Како вам може користити њихова посета?

Када се негде догоди нека несрећа, Јеховини сведоци одмах организују помоћ својој браћи и сестрама на том подручју. Тиме показују да истински воле једни друге (Јован 13:34, 35; 1. Јованова 3:17, 18). На које све начине помажемо једни другима?

Прилажемо новац. Када је у првом веку у Јудеји завладала велика глад, хришћани из Антиохије су послали финансијску помоћ хришћанима у Јудеји (Дела апостолска 11:27-30). Слично томе, преко скупштина се организује помоћ за нашу браћу и сестре који су можда претрпели последице неких природних непогода или неких других несрећа (2. Коринћанима 8:13-15).

Помажемо на практичне начине. Старешине које се налазе на подручју које је погодила нека несрећа труде се да пронађу све чланове своје скупштине и да се увере да су на безбедном месту. Одбор за хуманитарну помоћ организује допремање хране, воде за пиће и одеће, као и пружање смештаја и медицинске помоћи. Многи Сведоци који су добро обучени за обављање неких послова пријављују се да о свом трошку оду на таква подручја и помогну у поправци оштећених кућа и Дворана Краљевства. Захваљујући јединству које влада у нашој организацији и искуству које смо стекли радећи заједно, врло брзо можемо организовати помоћ у време невоље. Премда првенствено пружамо помоћ „својој браћи у вери“, помажемо и другима када је то могуће, без обзира на то које су вероисповести (Галатима 6:10).

Пружамо духовну и емоционалну подршку. Онима који су преживели неку катастрофу нарочито је потребна утеха. Јехова, „Бог сваке утехе“, даје нам снагу у таквим ситуацијама (2. Коринћанима 1:3, 4). Радо разговарамо о библијским обећањима са онима који су у невољи и јачамо њихову веру у Божје Краљевство које ће ускоро отклонити све трагедије које људима наносе бол и патњу (Откривење 21:4).

• Зашто Јеховини сведоци могу врло брзо организовати помоћ када дође до неке несреће?

• Коју утеху можемо пружити онима који су преживели неку катастрофу?

Исус је пре своје смрти насамо разговарао са четворицом својих ученика — Петром, Јаковом, Јованом и Андријом. Док им је говорио какав ће бити знак његове присутности у последњим данима, поставио је једно важно питање: „Ко је дакле верни и разборити роб кога је његов господар поставио над својим слугама, да им даје храну у право време?“ (Матеј 24:3, 45; Марко 13:3, 4). Исус им је обећао да ће он, као њихов „господар“, поставити неке особе које ће његовим следбеницима обезбеђивати духовну храну током времена краја. Ко ће то бити?

То је мала група духом помазаних Исусових следбеника. Тај „роб“ је у ствари Водеће тело Јеховиних сведока. Он обезбеђује правовремену духовну храну другим Јеховиним слугама. Захваљујући том верном робу ми добијамо „храну у право време“ (Лука 12:42).

Тај „роб“ управља Божјим домом (1. Тимотеју 3:15). Исус је верном робу поверио велику одговорност да управља земаљским делом Јеховине организације — да се стара о поседима те организације, да управља делом проповедања и да нас поучава преко скупштина. Тако нам „верни и разборити роб“ обезбеђује неопходну духовну храну у право време посредством публикација које користимо у служби проповедања, као и посредством програма који се износи на нашим састанцима и већим скуповима.

Тај роб је веран зато што се верно држи истине из Светог писма и свог задатка да проповеда добру вест, а разборит је зато што се мудро брине за Христово имање овде на земљи (Дела апостолска 10:42). Очигледно је да Јехова благосиља тог роба јер се све више људи придружује Сведоцима и духовне хране данас има у изобиљу (Исаија 60:22; 65:13).

• Кога је Исус поставио да обезбеђује духовну храну његовим ученицима?

• У ком смислу је роб веран и разборит?