Извори материјала за Радну свеску

6–12. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 2. КОРИНЋАНИМА 4–6

„Не посустајемо“

(2. Коринћанима 4:17) Јер наша тренутна и лака невоља доноси нам све већу, вечну славу,

it-1-E 724-725

Истрајност

Важно је не изгубити из вида наду коју имају хришћани – да ће живети вечно без греха. Ту наду им не може одузети нико, па ни прогонитељи који би могли да их убију (Ри 5:4, 5; 1Со 1:3; От 2:10). Садашње патње су безначајне у поређењу са испуњењем те величанствене наде (Ри 8:18-25). Свака патња, колико год да је тешка, у поређењу с вечношћу је „тренутна и лака“ (2Ко 4:16-18). Ако хришћанин има на уму да су кушње привремене и ако се чврсто држи своје наде, неће тако лако пасти у очај нити ће постати неверан Јехови Богу.

20–26. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 2. КОРИНЋАНИМА 11–13

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(2. Коринћанима 13:12) Поздравите један другога светим пољупцем.

it-2-E 177

Пољубац

Свети пољубац. Међу првим хришћанима је било уобичајено да се особе истог пола поздрављају „светим пољупцем“ (Ри 16:16; 1Ко 16:20; 2Ко 13:12; 1Со 5:26) или „пољупцем љубави“ (1Пе 5:14). Могуће је да су се први хришћани тако поздрављали по угледу на јеврејски обичај поздрављања пољупцем. Иако се у Светом писму не наводе детаљи, „свети пољубац“ или „пољубац љубави“ по свему судећи је био израз љубави и јединства који су владали у хришћанској скупштини (Јв 13:34, 35).

27. МАЈА – 2. ЈУНА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ГАЛАТИМА 1–3

„У лице сам му се супротставио“

(Галатима 2:11-13) Али кад је Кифа дошао у Антиохију, у лице сам му се супротставио, јер је заслужио осуду. Наиме, пре него што су стигли неки Јаковљеви сарадници, јео је с онима из других народа, али кад су они стигли, почео је да се повлачи и да се одваја, јер се бојао оних из обрезања. И остали Јудејци су му се придружили у том претварању, па се чак и Варнава повео за њиховим претварањем.

it-2-E 587 ¶3

Недуго након тога, Петар је дошао у Сиријску Антиохију, где се дружио са хришћанима нејеврејског порекла. Међутим, када су стигли неки Јудејци из Јерусалима, њега је, по свему судећи, савладао страх од човека, па се повукао од браће нејеврејског порекла. Тиме је поступио супротно вођству светог духа, путем кога је откривено да Богу нису важне телесне разлике. Чак је и Варнава био наведен на погрешно поступање. Павле је храбро пред свима укорио Петра, пошто је његово понашање кочило напредак хришћанства (Га 2:11-14).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Галатима 3:1) О безумни Галати, ко вас је то обмануо – вас који сте јасно разумели зашто је Исус Христ био прибијен на стуб?

it-1-E 880

Галатима, посланица

Не постоји доказ да је Павле, када је изговорио речи: „О безумни Галати“, мислио само на одређени народ који је потекао од Гала у северном делу Галатије (Га 3:1). Павле је тим речима заправо прекорио појединце у скупштинама који су потпали под утицај заговорника јудаизма, то јест Јудејаца који су тврдили да се праведност постиже држањем Мојсијевог закона, а не путем вере на темељу новог савеза (2:15–3:14; 4:9, 10). Скупштине „у Галатији“ (1:2) којима је Павле писао састојале су се и од Јевреја и од нејевреја. Међу нејеврејима је било оних који су били обрезани, као што су прозелити, али и оних који нису били обрезани, а неки међу њима су несумњиво били келтског порекла (Дел 13:14, 43; 16:1; Га 5:2). Павле се свима њима обратио као Галатима јер су живели у области која се звала Галатија. Ако се узме у обзир у ком духу је Павле написао ову посланицу, види се да се обраћао онима које је добро познавао и који су живели у јужном делу ове римске провинције, а не онима у северном делу провинције, које није познавао и које по свему судећи никада није ни посетио.