Извори материјала за Радну свеску
1–7. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | КОЛОШАНИМА 1–4
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Колошанима 1:13, 14) Он нас је избавио из власти таме и пренео нас у краљевство свог вољеног Сина, по коме смо ослобођени откупнином – опроштени су нам греси.
it-2-E 169 ¶3-5
Краљевство Божјег вољеног Сина. Десет дана након што је узашао на небо, то јест на Педесетницу 33. године, Исус је на своје ученике излио свети дух и тиме им пружио доказ да га је Бог „узвисио и дао му да седи њему здесна“ (Дел 1:8, 9; 2:1-4, 29-33). Тада је ступио на снагу нови савез, а они су били први припадници новог светог народа, то јест духовног Израела (Јев 12:22-24; 1Пе 2:9, 10; Га 6:16).
Христ је сада седео здесна свом Оцу у својству поглавара ове скупштине (Еф 5:23; Јев 1:3; Фп 2:9-11). Библија открива да је на Педесетницу 33. године основано духовно краљевство које од тада влада над његовим ученицима. Када је у првом веку писао хришћанима у Колосима, апостол Павле је указао на то да Исус Христ већ има краљевство рекавши: „[Бог] нас је избавио из власти таме и пренео нас у краљевство свог вољеног Сина“ (Ко 1:13; упоредити с Дел 17:6, 7).
Христово краљевство је духовне природе, а од Педесетнице 33. године влада над духовним Израелом, то јест хришћанима који су рођени Божјим духом и тако су постали Божја духовна деца (Јв 3:3, 5, 6). Када ти духом рођени хришћани приме небеску награду, више неће бити земаљски поданици Христовог духовног краљевства, већ ће бити краљеви с Христом на небу (От 5:9, 10).
8–14. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 1. СОЛУЊАНИМА 1–5
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(1. Солуњанима 4:3-6) Јер је Божја воља да будете свети – да се уздржавате од блуда, да свако од вас зна да овлада својим телом у светости и части, а не у необузданој полној пожуди која је својствена народима који не познају Бога, и да нико не чини нажао свом брату и да не задире у његова права, јер Јехова кажњава за све то, као што смо вам већ рекли и темељно посведочили.
it-1-E 863-864 ¶9
Блуд
Блуд је грех због ког особа може бити искључена из хришћанске скупштине (1Ко 5:9-13; Јев 12:15, 16). Апостол Павле је објаснио да хришћанин који чини блуд греши свом телу, јер користи репродуктивне органе онако како Бог то није замислио. Таква особа је озбиљно духовно застранила, онечишћује Божју скупштину и излаже себе опасности да добије неку полно преносиву болест (1Ко 6:18, 19). Она повређује права своје хришћанске браће (1Со 4:3-7) тиме што (1) срамним поступцима онечишћује и срамоти скупштину (Јев 12:15, 16), (2) лишава особу с којом је починила блуд моралне чистоће, а уколико је та особа сама, онемогућује јој да у брак ступи морално чиста, (3) својој властитој породици каља углед и (4) повређује родитеље, брачног друга или вереника особе с којом је починила блуд. Особа која почини блуд тиме не показује непоштовање према људским законима, који забрањују или не забрањују блуд, већ према Богу, који ће је казнити за њен грех (1Со 4:8).
15–21. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 2. СОЛУЊАНИМА 1–3
„Откривање безаконика“
(2. Солуњанима 2:6-8) И тако сада знате шта га задржава, да би се открио тек у своје време. Заиста, тајна овог безакоња већ делује, али остаће тајна само док не буде уклоњен онај који га сада задржава. Тада ће се открити безаконик. Њега ће Господ Исус убити дахом својих уста и уништити показивањем своје присутности.
it-1-E 972-973
Оданост Богу
Постоји још једна тајна која је потпуно супротна Јеховиној „светој тајни“. То је „тајна овог безакоња“. Прави хришћани у Павлово време нису знали ко је „безаконик“, јер тада се још није оформила група људи за коју се могло рећи да се односи на „безаконика“. Чак и након што се овај „безаконик“ у потпуности оформио као група, већина људи није могла да га препозна зато што је он своја зла дела чинио у тајности и из наводне оданости Богу. То ће заправо бити отпадништво од праве оданости Богу. Павле је рекао да је „тајна овог безакоња“ већ узела маха у његово време, зато што су постојали неки који су ширили безбожни утицај по хришћанској скупштини и од којих ће на крају настати отпадници. На крају ће их Исус Христ уништити, чиме ће његова присутност бити свима очигледна. Овај безбожник, „човек“ којим управља Сатана, узвисиће се „изнад свакога ко се назива ’богом‘ или се обожава“ (грч., себасма). Тако ће овај велики противник Бога као оружје у Сатаниним рукама бити изузетно успешан у обмањивању људи и одвешће у пропаст све оне који га следе. У томе успева зато што је његова злоћа сакривена под велом лажне побожности (2Со 2:3-12; упоредити с Мт 7:15, 21-23).
(2. Солуњанима 2:9-12) Али безаконикова присутност, коју Сатана омогућује својим деловањем, пропраћена је сваким силним делом и лажним чудесним знаковима и знамењем и сваком неправдом и преваром. Све је то намењено онима који одлазе у пропаст зато што нису прихватили љубав према истини да би се спасли. И зато Бог допушта да на њих делује заблуда, да би веровали лажи, како би сви они били осуђени јер нису веровали истини, него су волели неправду.
it-2-E 245 ¶7
Лаж
Јехова Бог допушта да на људе који више воле лаж него добру вест о Исусу Христу „делује заблуда, да би веровали лажи“ (2Со 2:9-12). Да је то истина види се по ономе што се десило у време израелског краља Ахава. Лажни пророци су уверавали Ахава у победу у бици код Рамота у Галаду, док је Јеховин пророк Михеја прорекао тежак пораз. Као што је Михеји откривено у визији, Јехова је дозволио једном духовном створењу да буде „лажљив дух“ у устима Ахавових пророка. Другим речима, то духовно створење је проузроковало да ти пророци краљу не кажу истину, већ оно што они желе и оно што би Ахав желео да чује од њих. Иако је био упозорен, Ахав је више веровао њиховим лажима и то је платио животом (1Кр 22:1-38; 2Ле 18).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(2. Солуњанима 1:7, 8) а вама, који трпите невољу, да донесе олакшање, као и нама, кад се с неба појави Господ Исус са својим моћним анђелима у пламеној ватри и кад изврши освету над онима који не познају Бога и који се не покоравају доброј вести о нашем Господу Исусу.
it-1-E 834 ¶5
Ватра
Петар је написао да су „небеса и земља сачувани [...] за ватру“. Из контекста и из других стихова види се да овде није реч о дословној ватри већ о вечном уништењу. Као што Потоп у Нојево време није уништио дословна небеса и земљу, већ само безбожнике, тако ће и Исус Христ када се појави са својим моћним анђелима у пламеној ватри заувек уништити безбожнике и зао светски поредак ком они припадају (2Пе 3:5-7, 10-13; 2Со 1:6-10; упоредити с Ис 66:15, 16, 22, 24).
(2. Солуњанима 2:2) не дајте да вас у просуђивању брзо поколеба или узнемири нека надахнута изјава или нека реч или неко наводно наше писмо, о томе да је Јеховин дан већ ту.
it-1-E 1206 ¶4
Надахнуће
„Надахнуте изјаве“ – ко је њихов извор? Апостоли су у својим записима на посебан начин користили грчку реч пневма (дух). На пример, у 2. Солуњанима 2:2 апостол Павле је написао својој браћи у Солуну да не треба да их поколеба и узнемири ниједна „надахнута изјава [дословно: ’дух‘] или нека реч или неко наводно наше писмо [апостола], о томе да је Јеховин дан већ ту“. Јасно је да је Павле користио реч пневма (дух) како би указао на средства комуникације, као што су „реч“ и „писмо“. Из тог разлога Лангово дело Commentary on the Holy Scriptures (стр. 126) каже следеће о Павловим речима: „Апостол је овде говорио о наводним надахнутим изјавама, лажним предсказањима и изјавама неког пророка“ (Превео и уредио П. Шаф, 1976). У делу Word Studies in the New Testament стоји: „Надахнуто духом. Предвиђањима појединаца у хришћанској скупштини, који су тврдили да њихове објаве долазе од Бога“ (1957, 4. том, стр. 63). У неким преводима се реч пневма преводи као „дух“, а у неким другим преводима као „порука од Духа“ (The Bible – An American Translation), „предсказање“ (The Jerusalem Bible), „надахнуће“ (од Остервала и Сегона, француски), „надахнута изјава“ (Нови свет).
22–28. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 1. ТИМОТЕЈУ 1–3
„Тежи за хвале вредном службом“
(1. Тимотеју 3:13) Јер они који добро обављају службу стичу добро име и могу с великом слободом говорити другима о вери у Христа Исуса.
km-Е 9/78 4 ¶7
Они који „стичу добро име“
Није тешко разумети зашто је Павле за такву браћу рекао да „стичу добро име“. То се не односи, као што неки сматрају, на напредовање у црквеној хијерархији. Слуге помоћници „који добро обављају службу“ имају благослов од Јехове и Исуса, као и цењење и подршку читаве скупштине. Они с правом могу „с великом слободом говорити другима о вери у Христа Исуса“. Пошто не злоупотребљавају свој положај, други их цене због оног што раде, остају јаки у вери и могу изражавати своју веру без устезања и страха да ће други нешто приговорити њиховој служби.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(1. Тимотеју 1:4) и да се не баве измишљеним причама и родословљима, јер то не води ничему. То само погодује стварању беспотребних питања, а не томе да се дели оно што Бог даје за изградњу наше вере.
it-1-E 914-915
Родослов
Истраживање таквих ствари и расправе о томе нису имале смисла, а то се нарочито може рећи за период у ком је Павле написао ове речи Тимотеју. Више није постојала потреба за чувањем родослова којим би се доказало нечије порекло, јер Бог више није правио разлику између Јевреја и нејевреја у хришћанској скупштини (Га 3:28). Захваљујући родословним записима, већ је било потврђено да је Христ потомак краља Давида. Осим тога, недуго након што је Павле написао ове речи, Јерусалим је био уништен а са њим и сви родословни записи. Бог их није сачувао. Зато Павле није желео да Тимотеј и други хришћани троше време на бављење родословима и да учествују у расправама о нечијем пореклу, јер то ни на који начин није изграђивало веру у Бога. Родослов који говори о Христу довољан је да би се доказало да је он Месија, а то је оно што је најважније за хришћане. Други родослови који су наведени у Библији доказују аутентичност библијског текста и недвосмислено потврђују да је реч о веродостојном историјском запису.
29. ЈУЛА – 4. АВГУСТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 1. ТИМОТЕЈУ 4–6
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(1. Тимотеју 4:13) Док не дођем, посвети се јавном читању, подстицању, поучавању.
it-2-E 714 ¶1-2
Јавно читање
У хришћанској скупштини. У првом веку, мало ко је имао библијске свитке и зато је јавно читање било веома важно. Апостол Павле је подстакао хришћане да читају његова писма на хришћанским састанцима и да размене његова писма с другим скупштинама, како би се и тамо могла прочитати (Ко 4:16; 1Со 5:27). Павле је саветовао младог Тимотеја, који је служио као надгледник, да се посвети „јавном читању, подстицању, поучавању“ (1Ти 4:13).
Читање у јавности треба да буде течно (Авк 2:2). Пошто они који присуствују јавном читању треба да извуку поуку, читач мора добро разумети оно што чита и треба да зна који је смисао текста, да не би наглашавањем пренео погрешну поруку и навео слушаоце на погрешан закључак. Према Откривењу 1:3, срећан је онај који чита речи тог пророчанства наглас, као и они који их чују и држе их се.