Извори материјала за Радну свеску
5–11. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 11–12
„Како Јехова жели да му његов народ служи“
it-2-E 1007 ¶4
Душа
Служити целом душом. Као што је објашњено, „душа“ у основи означава целу особу. Међутим, неки библијски стихови нас подстичу да тражимо Бога, волимо га и служимо му „свим својим срцем и свом својом душом“ (Пз 4:29; 11:13, 18). У Поновљеним законима 6:5 пише: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свом својом снагом.“ Исус је рекао да је неопходно служити Богу свом душом и снагом, али и „свим својим умом“ (Мр 12:30; Лу 10:27). Поставља се питање зашто се све то спомиње заједно с душом, пошто она иначе све то обухвата. Прикажимо то једним поређењем: Човек би могао продати себе (своју душу) у ропство и тако постати власништво свог господара. Међутим, он му не би обавезно служио свим срцем, то јест не би имао мотивацију и жељу да му угоди, због чега можда не би користио сву своју снагу или све менталне способности за добробит свог господара. (Упоредити са Еф 6:5; Ко 3:22.) Према томе, те друге одлике личности су споменуте да би се скренула пажња на њих, да бисмо их имали на уму док служимо Богу, ком припадамо, и његовом Сину, који је дао свој живот да би нас откупио. Служба Богу „свом душом“ обухвата целу особу – не треба изоставити ниједан део, ниједну способност, нити жељу. (Упоредити с Мт 5:28-30; Лу 21:34-36; Еф 6:6-9; Фп 3:19; Ко 3:23, 24.)
it-1-E 84 ¶3
Олтар
Јехова је рекао Израелцима да сруше све паганске олтаре и оборе обредне стубове и обредна дебла који су обично стајали поред тих олтара (Из 34:13; Пз 7:5, 6; 12:1-3). Упозорио их је да нипошто не поступају као Хананци, који су спаљивали своју децу као жртве својим боговима (Пз 12:30, 31; 16:21). Није требало да Израелци подижу много олтара за служење једином правом Богу, већ само један, и то на месту које Јехова изабере (Пз 12:2-6, 13, 14, 27; за разлику од Вавилона, где је само богињи Иштар било посвећено 180 олтара). Израелцима је најпре речено да чим пређу Јордан направе олтар од камења које није обрађивано гвозденим алатом (Пз 27:4-8). Тај олтар је подигао Исус Навин на гори Евал (ИН 8:30-32). Након поделе освојене земље, Рувимово, Гадово и половина Манасијиног племена подигли су поред Јордана веома велик олтар. То је прилично узнемирило друга племена, док није установљено да тај олтар није знак отпадништва, већ подсетник на верност Јехови као правом Богу (ИН 22:10-34).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-1-E 925-926
Гаризим, гора
У складу с Мојсијевом заповешћу, израелска племена су се убрзо након освајања Гаја окупила под вођством Исуса Навина код гора Гаризим и Евал. Тамо је народ слушао о благословима које ће добити ако буду послушни Јехови и о проклетствима која ће их задесити ако га не буду слушали. Пред гором Гаризим стајало је Симеоново, Левијево, Јудино, Исахарово, Јосифово и Венијаминово племе. Левити су се с ковчегом Јеховиног савеза налазили у долини између те две горе, а осталих шест племена стајало је пред гором Евал (Пз 11:29, 30; 27:11-13; ИН 8:28-35). По свему судећи, племена која су стајала пред гором Гаризим одговарала су на благослове који су читани у њиховом правцу, док су остала племена одговарала на проклетства која су читана према гори Евал. Премда неки сматрају да су благослови читани у правцу горе Гаризим због њене лепоте и плодности, које су биле у потпуној супротности са стеновитом, неплодном гором Евал, Библија не каже ништа о томе. Исус Навин је наглас читао Закон „пред целим израелским народом, пред женама, децом и странцима који су живели међу њима“ (ИН 8:35). То огромно мноштво могло је да чује све то с места на ком је стајало. То је вероватно било могуће, барем делом, због одличне акустике тог подручја. (Видети ЕВАЛ, ГОРА.)
12–18. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 13–15
„Како се у Закону огледала Јеховина брига за сиромашне“
it-2-E 1110 ¶3
Десетак
По свему судећи, било је прописано да се издваја још један годишњи десетак, који није коришћен за подупирање службе Левита, премда су одређеним годинама и они имали користи од њега. Тај десетак су израелске породице обично користиле да покрију своје трошкове током годишњих празника. Ако због превелике удаљености породица није могла да носи десетак до Јерусалима, могли су да га продају, и тај новац су користили за храну, пиће и остало што им је тамо било потребно током празника (Пз 12:4-7, 11, 17, 18; 14:22-27). Сваке треће и шесте године (у циклусу од седам) тај десетак нису користили за трошкове током празника већ су га давали Левитима, досељеницима, удовицама и сирочади у својим местима (Пз 14:28, 29; 26:12).
it-2-E 833
Сабатна година
Сабатна година се звала и „година опраштања дугова [хашемита]“ (Пз 15:9; 31:10). То је било време потпуног одмора за земљу, кад није била обрађивана (Из 23:11). Осим тога, било је то време и за „опраштање дугова у част Јехови“. Премда се мишљења разликују, неки сматрају да дугови нису били дословно поништени, већ да зајмодавац није смео да врши притисак на свог сународника да му отплати дуг, јер те године није било прихода од жетве. Али од туђинца је смео да захтева отплату дуга (Пз 15:1-3). Неки рабини сматрају да су дугови били поништавани сиромашнима, који су добили новац као помоћ, али да то није важило за позајмице пословне природе. Они кажу да је у првом веку нове ере Хилел увео поступак којим је зајмодавац могао да судским путем осигура свој новац (The Pentateuch and Haftorahs, уредник Џозеф Херц, Лондон, 1972, стр. 811, 812).
it-2-E 978 ¶6
Роб
Одредбе које су регулисале однос између роба и господара. У Израелу се статус роба који је био Израелац разликовао од статуса роба који је био странац, дошљак или досељеник. Роб из другог народа је био у трајном власништву господара, који је могао да га остави у наследство свом сину (Ле 25:44-46). С друге стране, Израелца који је био роб требало је ослободити током седме године његовог служења или током опросне године, у зависности од тога до које је остало мање времена. Према робу који је био Израелац требало се опходити као према најамнику (Из 21:2; Ле 25:10; Пз 15:12). Израелац који је био принуђен да се прода као роб дошљаку, неком члану његове породице или досељенику могао је да буде откупљен у било које време. Могао је сам себе да откупи, а могао је да га откупи и неко ко је имао право на то. Цена за откуп била је формирана на основу броја година које су преостале до опросне године или до седме године његовог служења (Ле 25:47-52; Пз 15:12). Кад је ослобађао роба који је био Израелац, господар није смео да га пусти празних руку. Требало је да му да неки дар који би му помогао да лакше започне живот као слободан човек (Пз 15:13-15). Ако је роб дошао са женом, требало је да и она оде с њим. Међутим, ако му је господар дао жену (очигледно странкињу која не би могла да буде ослобођена седме године), она и деца би остали власништво господара. У том случају, роб је могао изабрати да остане код господара. Тада би му господар пробушио ухо шилом и он би му остао роб до краја живота (Из 21:2-6; Пз 15:16, 17).
19–25. ЈУЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 16–18
it-1-E 519 ¶4
Суд, судски
Хришћанска скупштина. Премда хришћанска скупштина нема овлашћење световних власти да суди, она може предузети дисциплинске мере против оних који су починили озбиљан преступ. Они чак могу бити искључени из скупштине. Зато је апостол Павле написао да у таквим случајевима треба да суде представници скупштине, то јест надгледници (1Ко 5:12, 13). У својим писмима скупштинама и надгледницима, и Павле и Петар су истакли да старешине треба да савесно брину о духовности свих у скупштини, да помажу онима који су направили неки погрешан корак и да их опомињу (2Ти 4:2; 1Пе 5:1, 2; упоредити с Га 6:1). Онога ко ствара поделе треба двапут опоменути. Ако не послуша ни након друге опомене, треба предузети дисциплинске мере (Ти 3:10, 11). А преступнике који без кајања чине грех треба искључити из скупштине. Тиме им се показује да се њихово поступање неће толерисати (1Ти 1:20). Браћи која у скупштини имају одговорност да суде Павле саветује да се састану и испитају такве случајеве (1Ко 5:1-5; 6:1-5). Да би предузели дисциплинске мере, оптужба треба да буде потврђена изјавама два или три сведока. Не смеју унапред доносити закључке већ треба да непристрасно размотре доказе (1Ти 5:19, 21).
„Начела за праведно суђење“
it-1-E 343 ¶5
Слепило
Неправедно суђење због корупције било је упоређено са слепилом. Закон је често упозоравао на подмићивање, поклоне или предрасуде, јер би то могло заслепити судију и спречити га да праведно суди. „Мито заслепљује чак и оне који мудро суде“ (Из 23:8). „Мито заслепљује очи мудрих“ (Пз 16:19). Колико год да је неки судија поштен или разборит, због поклона би свесно или чак несвесно могао стати на нечију страну. Осим тога, Божји закон упозорава и на то да некога могу заслепити осећања. У њему пише: „Не буди пристрастан према сиромашном и немој повлађивати богатом“ (Ле 19:15). Судија није смео да због сажаљења према сиромашном или жеље да угоди мноштву донесе пресуду против богаташа само зато што је богат (Из 23:2, 3).
it-2-E 511 ¶7
Број
Два. Број два се често појављује у правним оквирима. Сведочанство је добијало на тежини ако би се подударали искази два сведока. Да би се неки случај изнео пред судије, била су потребна два или чак три сведока. То начело се примењује и у хришћанској скупштини (Пз 17:6; 19:15; Мт 18:16; 2Ко 13:1; 1Ти 5:19; Јев 10:28). Бог се држао тог начела када је људима указао на свог Сина као Спаситеља света. Исус је рекао: „У вашем Закону пише да је сведочанство веродостојно ако постоје два сведока. Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац који ме је послао“ (Јв 8:17, 18).
it-2-E 685 ¶6
Свештеник
Свештеници су првенствено били задужени да објашњавају Божји закон. Имали су и важну улогу у судским споровима. Помагали су судијама у својим градовима, као и судијама из других градова у случајевима које они нису могли сами да реше (Пз 17:8, 9). У случајевима нерешеног убиства, морали су да буду на располагању градским старешинама и побрину се да се следи одговарајућа процедура како би град био ослобођен кривице за крв (Пз 21:1, 2, 5). Ако би љубоморни муж посумњао да га је жена преварила, требало је да је доведе код свештеника, који би извршио посебан обред прописан Законом. Тим обредом би се од Јехове затражило да он пресуди да ли је жена недужна или крива (Бр 5:11-31). Одлука свештеника или судија морала се увек поштовати. Намерно непоштовање или непослушност повлачили су за собом смртну казну (Бр 15:30; Пз 17:10-13).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-1-E 787
Искључење
Према Закону, да би неко био кажњен смрћу, морало је да постоји сведочанство најмање два сведока (Пз 19:15). Од њих се захтевало да први баце камен на кривца (Пз 17:7). Тиме би показали да ревно бране Божји закон и чистоћу израелског народа. Та одредба је уједно одвраћала од лажног, непромишљеног или исхитреног сведочења.
26. ЈУЛА – 1. АВГУСТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 19–21
„Јехови је драгоцен живот сваког човека“
it-1-E 344
Крв
Бог је желео да човек ужива у животу који му је подарио. Свако ко би одузео нечији живот био би одговоран Богу за то. То се види из онога што је Бог рекао убици Каину: „Крв твог брата вапи к мени са земље“ (Пст 4:10). Чак и неко ко толико мрзи свог брата да жели да он умре, ко га клевеће или лажно сведочи против њега и на тај начин доводи његов живот у опасност, навлачи на себе кривицу за крв свог ближњег (Ле 19:16; Пз 19:18-21; 1Јв 3:15).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-1-E 518 ¶1
Суд, судски
Суд је у Израелу заседао код градских врата (Пз 16:18; 21:19; 22:15, 24; 25:7; Ру 4:1). То је био отворени простор унутар града, недалеко од градских врата. Ту се пред народом читао Закон и објављивани су различити прописи (Не 8:1-3). Пошто је много људи у току дана пролазило кроз градска врата, било је лако наћи сведоке за куповину или продају земље и друге грађанске послове. Такође, пошто је суд заседао на јавном месту, судије су још више пазиле да и суђење и пресуда буду праведни. По свему судећи, у близини врата се налазило место где су судије могле да се окупе (Јов 29:7). Самуило је путовао у Ветиљ, Галгал и Миспу и „судио Израелцима у свим тим местима“, као и у Рами где је живео (1Са 7:16, 17).
2–8. АВГУСТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 22–23
„Како се у Закону огледала Јеховина брига за животиње“
it-1-E 375-376
Терет
За ношење терета су у прошлости најчешће коришћене животиње. Ако би Израелац видео да је магарац некога ко га мрзи пао под теретом, био је дужан да „скине терет с магарца“, а не само да прође поред њега (Из 23:5). Количина робе или материјала коју нека животиња може понети назива се товар (2Кр 5:17).
it-1-E 621 ¶1
Поновљени закони
Из Поновљених закона се види да је требало бити обзиран према животињама. Израелцима је било забрањено да узму птицу из гнезда док лежи на јајима или има младе. Она их је инстиктивно штитила и зато је била лак плен. Њу су морали да пусте, а птиће су могли да узму. Тако је та птица могла поново да има младе (Пз 22:6, 7). Закон је забрањивао да се бик и магарац стављају у исти јарам, како слабија животиња не би била превише оптерећена (22:10). Било је забрањено везивати уста бику кад врши жито јер би било сурово да поред толико жита остане гладан док троши снагу на вршидбу (25:4).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-1-E 600
Дуг, дужник
Дуг се односи на нешто што је узето на зајам, на обавезу да се нешто плати или врати. У древном Израелу неко је могао упасти у дугове првенствено због финансијских проблема. Човек који је узео зајам био је у веома неповољном положају, јер је такорећи био роб зајмодавцу (Псл 22:7). Израелцима је било заповеђено да буду великодушни и несебични према својим сународницима и да не зарађују на њиховој муци тражећи камату (Из 22:25; Пз 15:7, 8; Пс 37:26; 112:5). Али од странаца су могли да траже камату (Пз 23:20). Јеврејски коментатори Библије сматрају да је та одредба важила за позајмице пословне природе, а не за помоћ некоме ко је осиромашио. Странци су обично у Израелу били само привремено, често као трговци, и имали су средства да врате камату, нарочито зато што су и сами давали позајмице уз камату.
9–15. АВГУСТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 24–26
„Како се у Закону огледала Јеховина брига о женама“
it-2-E 1196 ¶4
Жена
Чак се и у законима о војној служби видело да Јехова брине и о женама и о мушкарцима. На пример, човек који се недавно оженио био је годину дана изузет из војне службе. Тако је млади брачни пар имао прилику да добије дете, које би мајци пружало утеху док је муж одсутан, а нарочито уколико погине у бици (Пз 20:7; 24:5).
it-1-E 963 ¶2
Пабирчење
Ова одредба, која је користила сиромашнима у Израелу, подстицала је на великодушност, несебичност и поуздање у Јеховин благослов, али ни у ком случају није била покриће за лењост. Она нам помаже да боље разумемо Давидове речи: „Никад нисам видео праведника остављеног, ни његову децу да просе хлеб“ (Пс 37:25). Захваљујући тој могућности коју им је Закон пружао, чак ни сиромашни нису гладовали. Ни они ни њихова деца нису морали да просе, већ су могли својим радом да обезбеде храну за породицу.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-1-E 640 ¶5
Развод
Потврда о разводу. Иако су неки касније злоупотребљавали одредбу која је дозвољавала развод, не треба закључити да је мушкарац под Мојсијевим законом могао лако да се разведе. Да би то урадио, морао је да предузме одређене кораке. Било је неопходно да жени „напише потврду о разводу, преда јој је и пошаље је из своје куће“ (Пз 24:1). У Писму се та процедура не описује детаљно, али вероватно је било потребно да се муж обрати старешинама, које би најпре покушале да га подстакну да се помири са женом. Пошто је припрема потврде о разводу и сама процедура развода трајала, муж који би се одлучио на тај корак имао је времена да додатно размисли о својој одлуци. Морао је да има оправдан разлог за развод и да се придржава одредбе која је регулисала тај поступак. То га је спречавало да брзоплето донесе одлуку о разводу и уједно је штитило жену и њена права. У Писму се не наводи шта је стајало у потврди о разводу.
16–22. АВГУСТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 27–28
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-1-E 360
Међа
Јеховин закон је забрањивао померање међе (Пз 19:14; видети и Псл 22:28). Заправо, онај ко би померио „међу свог ближњег“ био је проклет (Пз 27:17). Пошто је земљорадник зависио од рода са своје земље, ако би му неко померио међу, донекле би му ускратио средства за живот. То би било једнако крађи и у древно доба се на померање међе тако и гледало (Јов 24:2). Па ипак, било је безобзирних људи који су то радили. Јудини кнезови који су живели у Осијино време били су упоређени са онима који померају међу (Ос 5:10).
23–29. АВГУСТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 29–30
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-1-E 665 ¶3
Ухо
Јехова је преко својих слугу говорио да су тврдоглавим, непослушним Израелцима „уши [...] запушене“ (Јер 6:10; Дел 7:51). Као да су имали неку препреку због које нису могли да чују. Јехова им није отворио уши, јер он само онима који га траже даје ухо које разуме и слуша. С друге стране, дозвољава да непослушнима ослаби духовни слух (Пз 29:4; Ри 11:8). Апостол Павле је прорекао да ће доћи време када ће неки који тврде да су хришћани отпасти од праве вере. Они неће хтети да чују истину из Божје Речи него ће слушати лажне учитеље „који ће им говорити оно што желе да чују“ (2Ти 4:3, 4; 1Ти 4:1). Осим тога, нечије уши могу „зујати“ због запрепашћујућих вести, а нарочито вести о невољи (1Са 3:11; 2Кр 21:12; Јер 19:3; видети фусноте за сва три стиха).