Поглед у свет

Бање за децу

У Немачкој, а и у другим земљама, ничу медицински центри, који нуде бањско лечење за малу децу, извештава лист Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung. Осим опште неге, деца од само четири године могу добити масажу топлим уљем и друге терапије. Неки стручњаци сматрају да све то има више везе са зарадом него са бригом за здравље деце. Директор хамбуршког Бироа за трендове Петер Виперман каже да се зарад профита „деца на силу гурају у свет одраслих“. Према др Кристофу Кампману, начелнику Института за педијатрију при Универзитету у Мајнцу, забрињавајуће је што ће то „од деце створити изразито себичне особе с менталитетом више класе, које су потпуно усредсређене на себе“. Уместо да због уобичајених здравствених проблема иду у бању, „деца би требало да се веру по дрвећу и да скачу унаоколо“, наводи се у цитираном извештају. „То је оно што служи као превентива за проблеме са држањем тела, што побољшава апетит и даје добар сан.“

Жедна пољопривреда

„Аустралија је најсувљи насељени континент, али има највећу потрошњу воде по становнику у свету“, наводи се у листу Australian. Сваког дана, по становнику се у просеку потроши 900 литара воде, у поређењу са 600 литара у Северној Америци. „Три четвртине употребљене воде у Аустралији [троши се] у пољопривреди“, наводи се у извештају. Да би се произвео килограм жита, потребно је 1010 литара воде. Да би се добио литар млека, потребно је око 600 литара воде за наводњавање пашњака. Потребно је више од 18 000 литара воде да би се добио килограм маслаца и 50 000 литара воде да би се од стоке која пасе на пашњаку добио један килограм бифтека. Производња одеће такође захтева велику потрошњу воде. Да би се произвео килограм памука, потребно је 5 300 литара воде, а за исто толико вуне треба потрошити преко 171 000 литара воде. Израчунато је да је за производњу само једног вуненог комплета или одела потребно 685 000 литара воде.

Топлије време и популација дивљих животиња

„Иако научници сматрају да глобално загревање негативно утиче на популацију дивљих животиња, у Аустралији изузетно брзо расте број паукова, укључујући и потенцијално смртоносне паукове црвених леђа“, извештава The Weekend Australian. Према др Роберту Рејвену из Квинслендшког музеја, очекује се да ће пауци који легу јаја само једном годишње, ове године то учинити три или четири пута. „Пауци који би у ово доба године требало да буду млади, већ су одрасли“, каже он. „Примећено је да се животни век неких паукова удвостручио.“ Истраживачи сматрају да топлије време утиче и на птичји свет. Цитирани лист наводи: „Птице попут једне врсте водомара, које обично полажу јаја једном годишње, сада у истом периоду имају два легла.“ Птице се такође „легу раније и раније се враћају из Европе након зиме, на основу чега се може закључити да су ове промене глобалне“.

Откривени нови сателити

Захваљујући савременој технологији, за само шест година удвостручен је број познатих сателита, извештава ¿Cómo ves?, научни часопис Националног независног Универзитета у Мексику. До краја 2003. откривено је 136 сателита који круже око седам планета — изгледа да их једино Меркур и Венера немају — а астрономи очекују да ће пронаћи још неке. Највише сателита има Јупитер (61), затим Сатурн (31), Уран (27), Нептун (13) и Марс (2). Плутон и Земља имају по један сателит.

Малаксалост може претходити срчаном нападу

Према једном истраживању, „необична малаксалост и поспаност могу бити почетни упозоравајући знаци срчаног напада код жена“, извештава се у међународном издању листа The Miami Herald. Док је само 30 посто жена које су учествовале у истраживању навело бол у грудима као почетни знак, њих 71 посто осећало је необичну малаксалост више од месец дана пре срчаног напада. „То је специфична малаксалост која се не може објаснити“, каже професорка Џин Максвини с Медицинског универзитета у Арканзасу, додајући да је „код неких малаксалост тако велика да морају да се одморе чак и док размештају кревет... Обољење срца је најчешћи убица жена“. Она запажа: „Ако помогнемо женама да на време препознају симптоме, моћи ћемо да их лечимо и да спречимо или одложимо срчани напад.“

Заштита Венеције од поплаве

Венецији, која се простире на око 120 острва у Јадранском мору, често прети опасност од поплава. Након опсежних студија и дебата, италијанска влада је одобрила градњу покретних баријера на три прилаза острвима. Баријере ће се састојати од 79 челичних преграда, од којих ће свака бити 30 метара висока, 20 метара дуга и 5 метара широка. У нормалним условима преграде ће бити напуњене водом и налазиће се на дну мора, тако да ће се пролазак бродова, као и плима и осека одвијати несметано. Али када се буду очекивале поплаве, у преграде ће се убацивати ваздух. Тада ће се оне, попут покретног моста, једним својим крајем подизати с морског дна, за које су причвршћене, док се не издигну изнад нивоа воде. Једна уз другу, преграде ће образовати дугачку баријеру која ће спречити поплаву. Планирано је да цео пројекат буде завршен до 2011. године.

Вести о пушењу

• „Истраживачи су открили да је захваљујући шестомесечној забрани пушења у баровима, ресторанима и другим јавним просторима у Хелени (Монтана, САД), број пријема у болницу услед срчаних напада опао за скоро 60%“, извештава The Wall Street Journal. Након што је општински суд укинуо забрану пушења, број срчаних напада се вратио на претходно стање. „То је јасан доказ да се треба клонити изложености дуванском диму“, рекао је кардиолог Сидни Смит.

• „Владе савезних држава, које су некада биле љути противници дуванске индустрије, нашле су се у необичној позицији: Сада су спремне да се залажу за спасавање највећег америчког произвођача цигарета од банкротства“, наводи претходно цитирани часопис. Зашто? Један судија је одредио да та компанија мора платити 12 милијарди долара да би могла да се жали на једну судску пресуду. То би је одвело у банкрот, а исплата неколико милијарди долара према донетој пресуди била би стопирана. Савезне владе су „постале зависне од тог новца који многим савезним државама помаже да избегну буџетску катастрофу“, наводи тај чланак. То је „натерало државе да хитро промене страну“. Две недеље касније судија је преиначио одлуку и дозволио да та компанија плати мањи износ.