Високо је вредновао духовно богатство

У МАЈУ 1963, широм Западне Јаве избили су антикинески немири. Најтеже погођени град био је Сукабуми, где се наша породица бавила превозом робе. Стотине помахниталих људи, укључујући и неке наше комшије, провалили су нам у кућу. Дрхтали смо од страха, шћућурени у једном ћошку, док су нам демолирали и пљачкали имовину.

Кад је руља отишла, друге комшије су дошле да нас утеше. Мој отац је сео с њима на под у дневној соби. Међу изломљеним стварима нашао је своју велику Библију на сундском. Отворио ју је и рекао нашим комшијама да су такве невоље проречене. А онда им је пренео радосну поруку о Краљевству.

Мој отац се никада није усредсредио на стицање блага на земљи. Често нас је подсећао: „Духовне ствари морају бити на првом месту!“ Захваљујући његовом изврсном примеру ревности, истину су прихватили моја мама, петоро браће и сестара, 90-годишњи деда и многи рођаци и комшије.