Nemija

13 Tog dana se pred narodom čitala Mojsijeva knjiga+ i u njoj se našlo zapisano da nijedan Amonac ni Moavac+ nikada ne sme postati deo zbora* pravog Boga,+ 2 jer nisu dočekali Izraelce s hlebom i vodom, nego su unajmili Valama da ih prokune.+ Ali naš Bog je prokletstvo preokrenuo u blagoslov.+ 3 Kad je narod čuo šta piše u Zakonu, počeo je da odvaja od Izraela sve strance*.+

4 Pre toga je sveštenik Elijasiv,+ Tovijin+ rođak, bio postavljen nad skladištima* doma* našeg Boga.+ 5 On je za njega uredio veliku prostoriju u skladištu* gde su se ranije ostavljali prinosi od žita, tamjan, pribor, desetina* od žita, mladog vina i ulja+ određena za Levite,+ pevače i vratare, kao i prilozi za sveštenike.+

6 Dok se sve to zbivalo, ja nisam bio u Jerusalimu, jer sam trideset i druge godine+ vladavine Artakserksa,+ vavilonskog kralja, otišao kod kralja, a posle nekog vremena zamolio sam ga da mi dozvoli da ponovo odem u Jerusalim. 7 Kad sam stigao tamo, saznao sam za zlo delo koje je Elijasiv+ učinio tako što je za Toviju+ uredio prostoriju u skladištu koje je bilo u dvorištu doma pravog Boga. 8 Zbog toga sam se mnogo naljutio pa sam izbacio iz te prostorije sve Tovijine stvari. 9 Zatim sam naredio da se očiste skladišta, i vratio sam u njih pribor iz doma pravog Boga,+ kao i prinos od žita i tamjan.+

10 Saznao sam i to da Leviti+ nisu dobijali ono što im pripada,+ pa su Leviti i pevači koji su služili u hramu otišli svaki na svoju njivu.+ 11 Tada sam prekorio upravitelje:+ „Zašto je dom pravog Boga zanemaren?“+ Zatim sam sakupio one koji su otišli i vratio ih na njihova mesta. 12 Sav Judin narod doneo je u skladišta desetine+ od žita, mladog vina i ulja.+ 13 Nad skladištima sam postavio sveštenika Selemiju, pisara* Sadoka i Fedaju, jednog od Levita, a pomoćnik im je bio Anan, Zahurov sin, Matanijin unuk. Smatralo se da su oni pouzdani, a dužnost im je bila da dele svojoj braći ono što je doneto.

14 Seti me se zbog toga,+ Bože moj, i nemoj izbrisati moja dela koja sam iz verne ljubavi činio za tvoj dom i službu u njemu.+

15 U to vreme video sam u Judi ljude kako na sabat+ gaze grožđe u vinskoj presi, tovare na magarce snopove žita, vino, grožđe, smokve i razne druge stvari i donose ih u Jerusalim na sabat.+ Opominjao sam ih da tog dana ne prodaju hranu.* 16 U gradu su živeli i Tirci koji su donosili ribu i raznovrsnu robu i prodavali je na sabat narodu Jude i stanovnicima Jerusalima.+ 17 Zato sam prekorio Judine velikaše: „Kakvo to zlo delo činite i skrnavite sabat? 18 Zar nisu tako činili vaši preci, pa je naš Bog doveo svu ovu nevolju na nas i na ovaj grad? A vi još više raspirujete Božji gnev na Izrael skrnaveći sabat.“+

19 Čim je uoči sabata na jerusalimska vrata počela da pada senka, naredio sam da se vrata zatvore i da se ne otvaraju dok ne prođe sabat. Na vrata sam postavio nekoliko svojih slugu kako se nikakav teret ne bi unosio na sabat. 20 Trgovci i prodavci raznovrsne robe prenoćili su izvan Jerusalima jedanput ili dvaput. 21 Tada sam ih upozorio: „Zašto noćite pred zidinama? Ako to još jednom učinite, oteraću vas silom.“ Od tada više nisu dolazili na sabat.

22 Zatim sam rekao Levitima da treba redovno da se obredno čiste i da dolaze da čuvaju gradska vrata kako bi sabat ostao svet.+ I po tome me se seti, Bože moj, i smiluj mi se zbog svoje velike milosti*.+

23 U to vreme saznao sam i da su se neki Judejci oženili Azoćankama,+ Amonkama i Moavkama.+ 24 Polovina njihove dece je govorila azotskim jezikom, a polovina jezikom nekog drugog naroda, i niko od njih nije znao judejski*. 25 Zato sam ih prekoravao i upozoravao da će ih Bog kazniti, a neke od njih sam tukao,+ vukao za kosu i govorio im: „Zakunite se u Božje ime da nećete davati svoje ćerke njihovim sinovima i da nećete uzimati njihove ćerke za svoje sinove ni za sebe!+ 26 Zar nije zbog njih zgrešio i Solomon, kralj Izraela? Ni u jednom narodu nije bilo kralja kao što je on.+ Njegov Bog ga je voleo+ i postavio ga za kralja nad celim Izraelom. Ali čak su i njega žene iz drugih naroda navele na greh.+ 27 Zar nije nečuveno sve to veliko zlo, to što ste neverni našem Bogu jer se ženite tuđinkama?“+

28 Jedan od sinova Jojade,+ sina prvosveštenika Elijasiva,+ oženio se ćerkom Sanavalata+ Oronjanina. Zato sam ga oterao od sebe.

29 Nemoj zaboraviti, Bože moj, to što su okaljali sveštenstvo i savez sveštenikâ+ i Levitâ.+

30 Ja sam očistio narod od svega što je tuđe i odredio sam dužnosti sveštenicima i Levitima, svakome njegovu službu.+ 31 Uredio sam i da se u određeno vreme nabavljaju drva+ i da se donose prvine.

Bože moj, seti me se po dobru.+