Бизә сәрвәт е’тибар едилиб
1 Һәвари Павел Аллаһдан алдығы тәблиғ етмәк тапшырығыны гијмәтләндирдији үчүн мәктубларындан бириндә ону ‘сәрвәт’ адландырмышды (2 Кор. 4:7). Бу тапшырығы јеринә јетирәркән о, чәтинликләр вә мүгавимәтләрлә үзләшмишди. Һәвари гуруда вә суда чәтин, горхулу јоллар гә’т етмишди. Бәс биз Павели тәглид етдијимизи вә хидмәтимизи јүксәк гијмәтләндирдијимизи неҹә ҝөстәрә биләрик? (Ром. 11:13). Хидмәтимизи мисилсиз сәрвәт едән нәдир?
2 Мисилсиз сәрвәт. Сәрвәт, вар-дөвләт инсана чох заман үрәкағрысы, гајғы ҝәтирир, онун фајдасы да мәһдуд вә мүвәггәтидир. Анҹаг бизим хидмәтимиз өзүмүзә вә башгаларына түкәнмәз фајда ҝәтирир (1 Тим. 4:16). Онун сајәсиндә сәмими инсанлар Јеһованы таныјыр, һәјатларында лазыми дәјишикликләр едир. Онларда әбәди һәјата һәгиги үмид јараныр (Ром. 10:13-15). Хидмәтимизи дәјәрләндирәндә, һәјатымыз мә’на илә долур, мәмнунлуг һисси вә севинҹли үмидә саһиб олуруг (1 Кор. 15:58).
3 Сәнә е’тибар едилмиш сәрвәти гијмәтләндир. Гијмәтли бир шеј үчүн инсан чох шејдән кечәр. Вахтымызы вә ҝүҹүмүзү Јеһованы иззәтләндирмәјә сәрф етмәк неҹә дә бөјүк үстүнлүкдүр! (Ефес. 5:16, 17). Һәјат тәрзимиз руһани шејләри мадди шејләрдән даһа чох гијмәтләндирдијимизи ҝөстәрмәлидир. Бизә һәвалә едилән хош хәбәр мисилсиз олдуғу үчүн ону бөјүк һәвәслә тәблиғ етмәли, хош хәбәри чатдырмаг үчүн һәр бир фүрсәтдән истифадә етмәлијик.
4 Адәтән инсан өз сәрвәтини башгаларындан ҝизләтмир, әксинә, ону нүмајиш етдирмәјә чалышыр. Әҝәр биз дә хидмәтимизә бир сәрвәт кими бахсаг, онда ону һәјатымызын ән ваҹиб һиссәси едәҹәјик (Мат. 5:14-16). Ҝәлин бизә е’тибар едилмиш сәрвәтә ҝөрә Аллаһа бүтүн гәлбимизлә миннәтдар олаг вә һәр заман һәвари Павели тәглид едәк. Ҝәлин хидмәтимизи сәрвәт кими гијмәтләндирдијимизи һәр шәраитдә ҝөстәрәк.