10 “Kome da govorim i koga da upozorim?

Tko će me saslušati?

Gle, uši su im začepljene*, pa ne mogu čuti.+

32 Ondje su mu doveli gluhog čovjeka koji je teško govorio+ i molili su ga da položi ruke na njega. 33 On ga je odveo na stranu, dalje od mnoštva. Stavio mu je prste u uši, a zatim je pljunuo i dotaknuo mu jezik.+ 34 Pogledao je u nebo, duboko uzdahnuo i rekao mu: “Effata”, što znači: “Otvori se.” 35 Tada su mu se otvorile uši+ i nestale su njegove smetnje u govoru, pa je počeo razgovijetno govoriti.

22 Zato im je odgovorio: “Idite i javite Ivanu što ste vidjeli i čuli: slijepi vide,+ hromi hodaju, gubavi se čiste, gluhi čuju,+ mrtvi ustaju i siromasima se objavljuje dobra vijest.+