Izlazak

16 Potom su otišli iz Elima+ i sva zajednica sinova Izraelovih došla je u pustinju Sin,+ koja je između Elima i Sinaja, petnaestoga dana drugoga mjeseca nakon izlaska iz zemlje egipatske.

2 I sva je zajednica sinova Izraelovih u pustinji počela gunđati protiv Mojsija i Arona.+ 3 Sinovi Izraelovi govorili su im: “Da smo barem pomrli+ od ruke Jehovine u zemlji egipatskoj dok smo sjedili kod lonaca s mesom,+ dok smo jeli kruha do sita, jer ste nas doveli u ovu pustinju da svu ovu zajednicu pomorite glađu.”+

4 Tada je Jehova rekao Mojsiju: “Evo, pustit ću da vam pada kruh s neba.+ Neka narod ide i sebi skuplja svaki dan koliko mu za dan treba,+ da ga iskušam i vidim hoće li živjeti* po zakonu mojemu ili neće.+ 5 A šestoga dana+ neka pripreme ono što budu donijeli, i bit će dvaput onoliko koliko su skupljali svaki dan.”+

6 Onda su Mojsije i Aron rekli svim sinovima Izraelovim: “Večeras ćete spoznati da je Jehova taj koji vas je izveo iz zemlje egipatske.+ 7 A ujutro ćete vidjeti slavu Jehovinu,+ jer je čuo Jehova kako gunđate protiv njega. Što smo mi da gunđate protiv nas?” 8 Mojsije je zatim nastavio: “Večeras će vam Jehova dati mesa da jedete, a ujutro kruha da se nasitite, jer je Jehova čuo gunđanje vaše, da gunđate protiv njega. A što smo mi? Ne gunđate vi protiv nas, nego protiv Jehove.”+

9 Poslije toga Mojsije je rekao Aronu: “Reci svoj zajednici sinova Izraelovih: ‘Dođite pred Jehovu, jer je čuo gunđanje vaše!’”+ 10 Kad je Aron to rekao svoj zajednici sinova Izraelovih, oni su se okrenuli licem prema pustinji, i gle, slava Jehovina pokazala se u oblaku.+

11 I Jehova je rekao Mojsiju: 12 “Čuo sam gunđanje sinova Izraelovih.+ Reci im ovako: ‘U suton* ćete jesti mesa i ujutro se nasititi kruha.+ Tada ćete znati da sam ja Jehova, Bog vaš.’”+

13 I uvečer su se pojavile prepelice+ i prekrile tabor, a ujutro je rosa prekrila sve oko tabora.+ 14 Kad je rosa isparila, po pustinji je ležalo nešto fino poput pahuljica,+ fino kao mraz+ kad se uhvati po zemlji. 15 Kad su to vidjeli sinovi Izraelovi, pitali su jedan drugoga: “Što je to?” Jer nisu znali što je. A Mojsije im je rekao: “To je kruh koji vam Jehova daje za hranu.+ 16 Ovo je zapovijed koju daje Jehova: ‘Nakupite toga koliko kome treba za jelo! Uzmite omer*+ po osobi, svaki prema broju duša koje su mu u šatoru!’” 17 I sinovi Izraelovi učinili su tako. Neki su nakupili mnogo, a neki malo. 18 Kad bi izmjerili na omer, onaj koji je nakupio mnogo nije imao previše, a onaj koji je nakupio malo nije imao premalo.+ Svatko je nakupio koliko mu je trebalo za jelo.

19 Tada im je Mojsije rekao: “Neka nitko ne ostavlja ništa do jutra!”+ 20 Ali oni nisu poslušali Mojsija. Neki su ostavili nešto od toga do jutra, a to se ucrvalo i usmrdjelo.+ Zato se Mojsije razljutio na njih.+ 21 I tako su to skupljali svakoga jutra,+ koliko kome treba za jelo. Kad bi sunce ugrijalo, to bi se rastopilo.

22 A šestoga dana nakupili su dvostruku količinu kruha,+ dva omera po osobi. I svi poglavari zajednice došli su i javili to Mojsiju. 23 Tada im je on rekao: “Ovako je rekao Jehova: Sutra je dan počinka, sveti dan subotnji* posvećen Jehovi.+ Što hoćete peći, ispecite, i što hoćete kuhati, skuhajte,+ a sav višak ostavite sebi i čuvajte za ujutro!” 24 Tako su to ostavili do jutra, kako je Mojsije zapovjedio. I nije se usmrdjelo niti su se u tome pojavili crvi.+ 25 Tada je Mojsije rekao: “Jedite to danas, jer je danas dan počinka+ posvećen Jehovi! Danas toga nećete naći u polju. 26 Šest ćete dana skupljati, ali sedmi je dan dan počinka.+ Tada toga neće biti.” 27 No sedmoga su dana neki od naroda išli skupljati, ali ništa nisu našli.

28 Zato je Jehova rekao Mojsiju: “Dokle ćete odbijati da se pokorite mojim zapovijedima i zakonima?+ 29 Ne zaboravite da vam je Jehova dao dan počinka!+ Zato vam šestoga dana daje kruha za dva dana. Svi ostanite gdje jeste!+ Sedmoga dana neka nitko ne odlazi s mjesta svojega!” 30 I narod je počivao sedmoga dana.+

31 Dom je Izraelov tu hranu prozvao “mana”.* Bila je bijela kao sjeme korijandra, a imala je okus medenih kolača.+ 32 Tada je Mojsije rekao: “Ovo je zapovijed koju je dao Jehova: ‘Uzmi pun omer toga da se čuva iz naraštaja u naraštaj,+ da potomci vaši vide kruh koji sam vam dao za jelo u pustinji kad sam vas izveo iz zemlje egipatske.’”+ 33 I Mojsije je rekao Aronu: “Uzmi posudu i stavi u nju omer mane, pa je metni pred Jehovu da se čuva iz naraštaja u naraštaj.”+ 34 Kako je Jehova zapovjedio Mojsiju, tako ju je Aron stavio pred Svjedočanstvo*+ da se čuva. 35 I sinovi Izraelovi jeli su manu četrdeset godina,+ sve dok nisu došli u naseljenu zemlju.+ Manu su jeli sve dok nisu došli na granicu zemlje kanaanske.+ 36 Omer je desetina efe.*