ДӘРСА 14
Һʹәбандьна Мә Гәрәке Чь Щурʹәйи бә, ԝәки Дьле Хԝәде Хԝәш бе?
Чаԝа кӧ мә дәрса пешийа ԝеда дит, нә һʹәму религийа Хԝәде хԝәш тен. Ле әм дькарьн ӧса Йаһоԝа бьһʹәбиньн, ԝәки дьле ԝи хԝәш бе. Гәло кʹижан ә һʹәбандьна «рʹаст», йа кӧ Хԝәде ԛәбул дькә? (Аԛуб 1:27). Ԝәрә әм бьвиньн кӧ Кʹьтеба Пироз чь дьбежә дәрһәԛа ве йәке.
1. Һʹәбандьна мә гәрәке сәр һʹиме чь бә?
Һʹәбандьна мә гәрәке сәр һʹиме Кʹьтеба Пироз бә. Иса Хԝәдерʹа гот: «Хәбәра тә рʹасти йә» (Йуһʹәнна 17:17). Һьнә религийа рʹастийа Хәбәра Хԝәде, демәк Кʹьтеба Пироз, пьшт гӧһе хԝәва давежьн. Әԝана әве рʹастийе тʹәви һинкьрьн у әʹйд-ԛәйдед мәрьва дьгӧһезьн. Ле Йаһоԝа нәԛайил ә ԝан мәрьварʹа, йед кӧ «тʹәмийед Хԝәде . . . дьдьнә алики» (Бьхунә Марԛос 7:9.) Әм дьле Хԝәде ша дькьн чахе сәр һʹиме Кʹьтеба Пироз ԝи дьһʹәбиньн, тʹәми у ширәтед ԝи тиньн сери.
2. Әм ча гәрәке Йаһоԝа бьһʹәбиньн?
Йаһоԝа чаԝа Әʹфьрандаре мә, һежа йә кӧ әм тʹәне ԝи бьһʹәбиньн у жерʹа амьн бьминьн (Әʹйанти 4:11). Әԝ те һʹәсабе ԝәки әм гәрәке ԝи һʹьз бькьн у тʹәне ԝирʹа хьзмәт кьн бе хәбьтандьна пʹута (Бьхунә Ишайа 42:8.)
Һʹәбандьна мә гәрәке ль Йаһоԝа ԛәбул у «пироз» бә (Рʹомайи 12:1). Әԝ те һʹәсабе кӧ әм гәрәке тʹәмийед ԝи бьԛәдиньн. Мәсәлә, әԝед кӧ Йаһоԝа һʹьз дькьн, тʹәмийед ԝийә дәрһәԛа зәԝаще тиньн сери. Әԝана ӧса жи хԝә жь тьштед нәщайиз дур дьгьрьн, мәсәлә жь щьхаре, наркотикайе у ичʹкәвәхԝарьна бе контрол.a
3. Чьрʹа әм гәрәке тʹәвайи щьватеда Йаһоԝа бьһʹәбиньн?
Щьватед мәйә һәр һʹәфти мәщале дьдьнә мә «пәсне Хӧдан бьдьн» (Зәбур 111:1, 2). Мәсәлә, әм бь кʹьлама пәсьне Хԝәде дьдьн (Бьхунә Зәбур 104:33.) Йаһоԝа дьхԝазә әм һәрʹьнә щьвата, чьмки әԝ мә һʹьз дькә у занә кӧ щьват ԝе али мә бькьн, ԝәки һʹәта-һʹәтайе жийинерʹа ша бьн. Чахе әм тʹәвайи тʹоп дьбьн, әм һәвдӧ ԛәԝи дькьн.
КʹУР ЛЕКОЛИН КӘ
Леколин кә кӧ чьрʹа Йаһоԝа ԛәбул накә, ԝәки һʹәбандьнеда пʹута бьдьн хәбате. Пебьһʹәсә кӧ ча әм дькарьн пәсьна бьдьнә Хԝәде.
4. Һʹәбандьнеда әм гәрәке пʹута нәдьнә хәбате
Әм жь кʹӧ заньн ԝәки әԝ йәк Хԝәде хԝәш найе? Вехә ВИДЕО, у паше әве пьрсе шеԝьр кә:
Чь ԛәԝьми гава һьнә хьзмәткʹаред Хԝәде йед ԝәʹде бәре, бь сайа пʹута ԝи дьһʹәбандьн?
Һьнә мәрьв һʹәбандьнеда пʹута дьдьнә хәбате, чьмки ԝана тʹьре кӧ ӧса әԝана ԝе дьһа незики Хԝәде бьн. Ле гәло әԝ йәк бь рʹасти ӧса нә? Бьхунә Дәркʹәтьн 20:4-6 у Зәбур 106:35, 36, у паше ван пьрса шеԝьр кә:
Мәрьв һʹәбандьнеда кʹижан пʹута дьдьнә хәбате?
Ньһерʹандьна Йаһоԝа сәр ԝан пʹута чаԝа нә?
Тӧ сәр хәбьтандьна пʹута ча дьньһерʹи?
5. Хьзмәткьрьна Йаһоԝарʹа мә жь һинкьрьнед ԛәлп аза дькә
Бьньһерʹьн кӧ ча хьзмәткьрьна Йаһоԝарʹа мә жь һинкьрьнед ԛәлп аза дькә. Вехә ВИДЕО.
Бьхунә Зәбур 91:14, у паше әве пьрсе шеԝьр кә:
Һәрге әм тʹәне Йаһоԝа дьһʹәбиньн у һʹьзкьрьна хԝә ԝирʹа дьдьнә кʹьфше, бона ве йәке Әԝ чь соз дьдә мә?
6. Әм щьватада Хԝәде дьһʹәбиньн
Щьватада әм пе кʹьлам у щабед хԝә пәсьна дьдьнә Йаһоԝа у һәвдӧ ԛәԝи дькьн. Бьхунә Зәбур 22:22, у паше ван пьрса шеԝьр кә:
Тә ԛә жь щабед щьватеда һелан стандийә?
Тӧ дьхԝази хԝә һазьр ки, ԝәки щьватеда щаба хԝә бьди?
7. Йаһоԝа ша дьбә чахе әм чь кӧ педьһʹәсьн, мәрьварʹа гьли дькьн
Әм бь гәләк метода дькарьн рʹастийа Кʹьтеба Пироз мәрьварʹа гьли кьн. Бьхунә Зәбур 9:1 у 34:1, у паше әве пьрсе шеԝьр кә:
Тәйе чь бьхԝәста мәрьварʹа гьли кьра, чь кӧ тӧ жь Кʹьтеба Пироз пеһʹәсийайи?
ҺЬНӘ МӘРЬВ ДЬБЕЖЬН: «Мәрьв нькарә Хԝәде хԝәш бе.»
Тӧ ча дьфькьри?
ТʹӘМАМКЬРЬН
Әм дьле Әʹфьрандаре хԝә ша дькьн, чахе тʹәне ԝи дьһʹәбиньн, щьватада пәсьна дьдьнә ԝи, у чь кӧ әм дәрһәԛа ԝи педьһʹәсьн, мәрьварʹа жи гьли дькьн.
Ԝәкʹьландьн
Әм жь кʹӧ дькарьн пебьһʹәсьн, кӧ ча гәрәке Хԝәде бьһʹәбиньн?
Чьрʹа әм гәрәке тʹәне Йаһоԝа бьһʹәбиньн?
Чьрʹа әм гәрәке тʹәви ԝан мәрьва Хԝәде бьһʹәбиньн, йед кӧ ԝирʹа хьзмәт дькьн?
ҺЕ ЗЕДӘ ПЕБЬҺʹӘСӘ
Жь ве сәрһатийе: «Ида Пʹута Наһʹәбиньм», дәрһәԛа кʹӧлфәтәке пебьһʹәсә, кʹижан кӧ тʹәрка һʹәбандьна пʹутарʹа да.
«К′ьтеба Пироз Жийина Мәрьва Дьгӧһезә» («Бьрща Ԛәрәԝьлийе», 1 Тирмәһе, 2011)
Пебьһʹәсә кӧ чь дькарә али тә бькә, ԝәки бькарьби щьватеда щаба хԝә бьди.
«Щьватеда Пәсьне Йаһоԝа Бьдә» («Бьрща Ԛәрәԝьлийе», Чьлә, 2019)
Пебьһʹәсә дәрһәԛа хортәки щаһьл, кʹижанирʹа чәтьн бу һәрʹә щьвата, ле йәкә әԝ дьчу у жь ве йәке кʹар дьстанд.
Гәләк мәрьв дьфькьрьн, ԝәки хач религийа Мәсиһитива гьредайи йә. Ле гәло лазьм ә әм һʹәбандьна хԝәда хач бьдьнә хәбате?
«Шәʹдед Йаһоԝа Чьрʹа Һʹәбандьнеда Хач Надьнә Хәбате? (Готара жь малпәре)
a Дәрһәԛа ԝан тьшта дәрсед дьнда ԝе бе шеԝьркьрьне.