Ԛәдьргьртьн Һʹьзкьрьна Хԝәде Әʹйан Дькә
ЧАХЕ Иса сәр әʹрде бу, әԝи бь тʹәмами чʹәʹв дьда һʹӧнӧр у ньһерʹандьна Баве хԝә. Әԝи гот: «Мьн ԛәт тʹӧ тьшт хԝәсәрихԝә нәкьрийә, ле Баве чаԝа әз һин кьрьмә, әз ӧса хәбәр дьдьм . . . әз һәр гав кьрьнед кӧ ԝи хԝәш тен, дькьм» (Йуһʹәнна 8:28, 29; Колоси 1:15). Әм чахе пебьһʹәсьн кӧ Иса чаԝа нә һьндава жьна, әме фәʹм бькьн ԝәки ньһерʹандьна Хԝәде һьндава жьнада ча нә у әԝ жь ԝана һивийа чь йә.
Чахе зандаред Кʹьтеба Пироз Мьзгини леколин дькьрьн, һатьнә сәр ве нете, ԝәки ньһерʹандьна Исайә сәр жьна бь тʹәмами щӧдә дьбу жь ньһерʹандьна мәрьвед ԝи ԝәʹдәйи. Әԝ щӧдәбун чьда бу? Гәло һинкьрьнед ԝи иро азайе дьдьнә жьна?
Иса Ча бу Һьндава Жьнада
Иса бь чʹәʹве тʹәмьз сәр жьна дьньһерʹи. Һьнә сәрԝеред религийа Щьһу дьфькьрин, ԝәки хәбәрдана ортʹа мера у жьна тʹәне хԝәстьнед нәщайиз пешда тиньн, демәк ԝана бәрбь зьнекʹарийе дьбьн. Жьн ча канийа щерʹьбандьне дьһатьнә һʹәсабе, ләма жи изьна ԝан тʹӧнә бу бәр мәрийа тʹәви мера хәбәрдана йан жи бе сәргьредан жь мал дәркʹәтана. Ле Иса мер ширәт кьрьн ԝәки хԝәстьнед хԝәйә бәдәне контрол кьн, у дәԝса кӧ жьнарʹа синора дайньн, ԛәдьре ԝан бьгьрьн (Мәтта 5:28).
Иса ӧса жи гот: «Кʹи кӧ жьна хԝә бәрʹдә у йәкә дьн бьстинә, һьндава ԝеда зьнекʹарийе дькә» (Марԛос 10:11, 12). Бь ԝан гьлийа Иса инкʹар кьр һинкьрьна рабина, ль гора кʹижане изьна мер һәбу «бона һәр мәʹнике» жьна хԝә бәрʹдә (Мәтта 19:3, 9). Рабина һин дькьр ԝәки тʹәне жьн дькарә һьндава мере хԝәда нәамьн бә. Һәрге мер бенамусийе бькә, әԝ нәдьһатә һʹәсабе ԝәки әԝ һьндава жьна хԝәда нәамьн ә! Коментарәкә Кʹьтеба Пироз дьбежә: «Чахе Иса да кʹьфше ԝәки мер жи мина жьна гәрәке хԝә нав-намусийе бьгьрьн, бь ве йәке ԛәдьре жьна бьльнд кьр у нишан кьр ԝәки мер гәрәке ԛәдьре ԝан бьгьрьн».
Әв һинкьрьна Иса иро сәр Мәсиһийа ча һʹӧкӧм дькә: Сәр щьватед Шәʹдед Йаһоԝа жьн аза тʹәви мера хәбәр дьдьн. Әԝана натьрсьн ԝәки мер пе чʹәʹве хьраб ԝана бьньһерʹьн йан жи хԝә нәщайиз бьдьнә кʹьфше, чьмки меред кӧ Мәсиһи нә «пира чаԝа дийа хԝә, кʹӧлфәтед щаһьл чаԝа хушкед хԝә, ԝәкә шире һʹәлал» һʹәсаб дькьн (1 Тимотʹейо 5:2).
Иса ԝәʹдә дьдит ԝәки жьна һин кә. Рабина һин дькьр ԝәки нәщайиз ә жьн һин бьн, ле Иса жьн һин дькьрьн у һелан дькьр ԝәки әԝана фькьред хԝә бежьн. Чахе Иса пʹайе Мәрйәме да ԝәки әԝ дьхԝазә жь ԝи һин бә, әԝи бь ве йәке да кʹьфше ԝәки борще жьна нә тʹәне шьхӧле нав мале йә (Луԛа 10:38-42). Мәртʹа хушка Мәрйәме жи гәләк кʹар станд жь һинкьрьна Иса. Әԝ йәк те кʹьфше жь щаба ԝе сәр пьрса Иса, чахе бьре ԝе Лазар мьрьбу (Йуһʹәнна 11:21-27).
Исарʹа һʹәԝас бу пебьһʹәсә ньһерʹандьна жьна. Һʹәчʹи зәʹф жьнед Щьһу дьфькьрин ԝәки әԝ жьн ә бәхтәԝар кʹижан кӧрʹәки һежа дьне дьхә, мәсәлә пʹехәмбәр. Щарәке жьнәке кьрә гази у готә Иса: «Хԝәзи ль ԝи бәтʹьни, кӧ тӧ хԝәда хԝәйкьри!» Иса готьнед ԝе пьшт гӧһе хԝәва нәавит, дәԝсе али ԝе кьр ԝәки әԝ фәʹм бькә тьште дьһа баш чь йә (Луԛа 11:27, 28). Иса жерʹа да кʹьфше ԝәки һе фәрз ә гӧрʹа Хԝәдеда бьн. Бь ве йәке әԝи нишан кьр, ԝәки рола жьне нә тʹәне зарʹанин ә (Йуһʹәнна 8:32).
Әв һинкьрьна Иса иро сәр Мәсиһийа ча һʹӧкӧм дькә: Щьватед Шәʹдед Йаһоԝада кʹӧлфәт дькарьн аза щаба хԝә бьдьн. Меред щабдар, йед кӧ щьватада һин дькьн, ԛимәт дькьн хушкед рʹӧһʹанида гьһишти, чьмки әԝана һьм бь хәбәрдана хԝә һьм жи бь кьред хԝә ԛәнщийе һин дькьн (Тито 2:3). Әԝана ӧса жи итʹбарийа хԝә жьна тиньн ԝәки мьзгинийа Пʹадшатийе бәла кьн (Зәбур 68:11; ӧса жи бьньһерʹә чаргошә «Гәло Паԝлос Ԛәдәхә кьр, кӧ Жьн Хәбәр дьн?», сәр рʹупʹела 9).
Иса бона жьна хәм дькьр. Ԝәʹде бәре кӧрʹа дьһа ԛимәт дькьрьн, нә кӧ ԛиза. Фькьра ԝи щурʹәйи Талмудеда жи һатә ньвисаре: «Хԝәзи ль мәрьве кӧ хԝәйе кӧрʹа йә, ле ԝәй ль ԝи кʹерʹа ԛиз һатә буйине». Һьнә де-бав ԛиз ча баргьрани һʹәсаб дькьрьн, чьмки бона ԝе мер гәрәке бьгәрʹийана, щьһез тʹоп кьрана, һьм жи әԝана заньбун кӧ чахе әԝана кал-пир бьн, ԛиз ԝе ԝанрʹа нәбә хԝәйи.
Иса нишан кьр ԝәки жийина ԛиз ча жийина кӧрʹ ԛимәт ә. Әԝ йәк һьнге һатә кʹьфше, гава Иса нә кӧ тʹәне кӧрʹе жьнәбийе жь Найине рʹакьр, ле ӧса жи ԛиза Йайиро (Марԛос 5:35, 41, 42; Луԛа 7:11-15). Чахе Иса кʹӧлфәтәк ԛәнщ кьр, нав кʹижанеда кӧ 18 сал «рʹӧһʹе нәхԝәшийе һәбу», Иса ԝерʹа гот «ԛиза Бьраһим». Демәк Иса да хәбате гьли-готьна ӧса, кʹижан кӧ ньвискʹаред Щьһу нәдьданә хәбате (Луԛа 13:10-16). Бь ван гьлийед хԝә Иса ԛәнщи у ԛәдьре хԝә һьндава ве кʹӧлфәте да кʹьфше, у нишан кьр кӧ әԝ нә тʹәне мәрьвәкә ԛимәт ә, ле ӧса жи хԝәйе баԝәрийа ԛәԝи йә (Луԛа 19:9; Галати 3:7).
Әв һинкьрьна Иса иро сәр Мәсиһийа ча һʹӧкӧм дькә: Гьли-готьнәкә Асйайи дьбежә: «Ԛиз мәзьн ки, әԝ мина ве йәке йә кӧ бахче мәрьвәки дьн ав ди». Ле бавед Мәсиһи, йед кӧ зарʹед хԝә һʹьз дькьн, ԝи щурʹәйи нафькьрьн. Әԝана ча бона кӧрʹа ӧса жи бона ԛизед хԝә ԝәк һәв хәм дькьн. Де-бавед Мәсиһи бона сьһʹәт-ԛәԝата һʹәму зарʹед хԝә хәм дькьн, у һәр тьшти дькьн ԝәки һʹәму зарʹед ԝан һинбунәкә баш бьстиньн.
Иса ԛәдьрәки мәзьн да Мәрйәма Мәждәлани, кӧ дәрһәԛа сахкьрьна ԝи шандийарʹа бежә
Иса итʹбарийа хԝә кʹӧлфәта дьани. Чахе диԝанед Щьһуйада жьн шәʹдәти дьда, шәʹдәтийа ԝе бәрамбәри шәʹдәтийа хӧлам дькьрьн. Усьве Флавиус, тʹәрихзане ԛьрʹна йәке ӧса ньвиси: «Шәʹдәтийа жьна гәрәке һьлнәдьн һʹәсаб, чьмки әԝана һʹьш сьвьк у бетʹалаш ьн».
Ле ньһерʹандьна Иса бь рʹасти жи чьԛас щӧдә дьбу. Әԝи һәма жьнарʹа щабдари да, ԝәки әԝана дәрһәԛа сахкьрьна ԝи шәʹдәтийе бьдьн (Мәтта 28:1, 8-10). Рʹаст ә әԝ жьнед амьн бь чʹәʹве хԝә дитьн кӧ Иса ча һатә кӧштьне у дәфьнкьрьне, ле йәкә шанди баԝәрийа хԝә гьлийед ԝан нәанин (Мәтта 27:55, 56, 61; Луԛа 24:10, 11). Ле әԝ йәк кӧ Исайи сахкьри пешийе кʹӧлфәтарʹа әʹйан бу, дьдә кʹьфше ԝәки әԝана һежайи ве йәке нә кӧ дәрһәԛа ԝи шәʹдәтийе бьдьн (Кʹаред Шандийа 1:8, 14).
Әв һинкьрьна Иса иро сәр Мәсиһийа ча һʹӧкӧм дькә: Щьватед Шәʹдед Йаһоԝада меред щабдар бь ԛәдьр ьн һьндава жьнада у гӧһ дьдьнә гьлийед ԝан. Меред Мәсиһи жьнед хԝә һӧрмәт дькьн у гӧһ дьдьнә ԝан (1 Пәтрус 3:7; Дәстпебун 21:12).
Хәбьтандьна Принсипед Кʹьтеба Пироз Жьна Бәхтәԝар Дькә
Әԝед кӧ принсипед Кʹьтеба Пироз тиньн сери ԛәдьре жьна дьгьрьн у ԝана һӧрмәт дькьн
Меред кӧ чʹәʹв дьдьнә Иса Мәсиһ, һьндава жьнада хԝә ӧса кʹьфш дькьн, чаԝа кӧ Хԝәде сәри серида ԛьрар кьрьбу, демәк әԝана ԛәдьре ԝан дьгьрьн у азайа ԝан синор накьн (Дәстпебун 1:27, 28). Меред Мәсиһи тʹӧ щар хԝә сәр жьнарʹа нагьрьн, әԝана бь принсипед Кʹьтеба Пироз рʹебәри дьбьн, у һәр тьшти дькьн сәва кӧ жьнед хԝә бәхтәԝар кьн (Әфәси 5:28, 29).
Ԝәрә дина хԝә бьдьн мәсәла кʹӧлфәтәке, наве кʹижане Елена йә. Чахе әԝе дәстпекьр Кʹьтеба Пироз һин бә, әԝе бәрбь берʹәʹмтийа мере хԝә тәйах дькьр. Мере ԝе нав мәрьвед ӧсада мәзьн бу, бона кʹижана кӧ ԛәйдә бу ԛиза бьрʹәвиньн у зорбәти малбәтәкә тьштәки нормал бу. Елена гьли дькә: «Чь кӧ әз жь Кʹьтеба Пироз педьһʹәсийам ԛәԝате дьда мьн. Мьн фәʹм кьр ԝәки һәйә кәсе кӧ бона мьн хәм дькә, мьн һʹьз дькә у ԛимәт дькә. Әз дьфькьрим хԝазьл мере мьн жи дәстпекьра Кʹьтеба Пироз һин бә, һьнге әԝе һьндава мьнда ԝе щурʹәки майин буйа». Хԝәстьна Еленайе һатә сери, мере ԝе ԛайил бу Кʹьтеба Пироз һин бә у ԝәʹдә шунда һатә ньхӧмандьне у бу Шәʹде Йаһоԝа. Елена дьбежә: «Әԝи ида хԝәгьртьне дьда кʹьфше у ве йәкеда мәсәләки баш бу. У әм һин бун һәвдӧ бь дьл бьбахшиньн». Гәло чь али ԝан кьр? Елена бәрдәԝам дькә: «Бь сайа принсипед Кʹьтеба Пироз әз тʹәхмин дькьм кӧ әз мәрьвәкә ԛимәт ьм у малбәта мәда әʹдьлайи шед дьбә» (Колоси 3:13, 18, 19).
Хенщи ве мәсәле, мәсәлед дьн жи һәнә. Бь милйона кʹӧлфәтед Мәсиһи бәхтәԝар ьн зәԝаща хԝәда, чьмки әԝана у меред ԝан һәр тьшти дькьн ԝәки пе принсипед Кʹьтеба Пироз бьжин. Нава хушк-бьред хԝәда әԝана хԝә рʹьһʹәт тʹәхмин дькьн, фькьред ԝан һьлдьдьн һʹәсаб у ԛәдьре азайа ԝан жи дьгьрьн (Йуһʹәнна 13:34, 35).
Мәсиһи фәʹм дькьн кӧ әԝана, ча жьн ӧса жи мер, гьшк жи мәрьвнә гӧнәкʹар ьн, демәк әʹфринед Хԝәде, йед кӧ «бәр байе бәталийе кʹәтьн». Ле йәкә әԝана незики Хԝәде Йаһоԝа дьбьн, у бь сайа ве йәке һевийа ԝан һәйә, кӧ «жь ԝе хӧламтийа пʹучʹ аза бьн у тʹәви азайи у рʹумәта зарʹед Хԝәде бьн». Рʹасти жи Хԝәде чьԛас һевийа баш дьдә ча жьна ӧса жи мера (Рʹомайи 8:20, 21).