О Јехова денѓа ман повише него со мислинѓум

Кеда конечно почминѓум е пионерско службаја, мло живото менинѓа пе ко начин со никогаш на мислинѓум (Еф. 3:20). Ама, шај пучена тумен сар ало џи ко адава. Те вакерав туменге таро почеток.

Бијамо сиум ко Берлин (Германија) ко 1939 берш, некобор масек откеда почминѓа и Дујто светско војна. Ко 1945 берш, ко крајо тари војна, упро Берлин бут пути летинена сине воена авионија кола со бомбардиринена сине и диз. Ки јекх прилика бут кхера тари амари улица сине бомбардириме, ама мли фамилија хем ме успејнѓем те наша ко јекх тхан коте со гаравѓем амен. Те шај те ова ко безбедно, покасно гелем ко Ерфурт, о тхан коте со бијандили ми дај.

Ме даја сине ла бари желба те аракхел о чачипе. Адалеске читинела сине филозофска лила хем испитинела сине со сикавена различна религие, ама на сине задоволно. Негде ко 1948 берш, посетинѓе амен дуј џувља кола со сине е Јеховаскере сведокија. Ми дај викинѓа лен андре хем пучља лен бут пучиба. Башо похари таро јекх саати, ој вакерѓа манге хем ме потикне пхењаке: „Аракхљум о чачипе!“ Кратко пало адава, амен о трин почминѓем те џа ко состанокија кола со икерена пе сине ко Ерфурт.

Ко 1950 берш иранѓем амен ко Берлин хем адари почминѓем те џа ко собрание Берлин-Кројцберг. Ама, кеда селинѓем амен ко јавер дело тари диз, почминѓем те џа ко собрание Берлин-Темпелхоф. Пало несаво време, ми дај крстинѓа пе. Ама ме мислинава сине кај панда на сиум спремно. Која сине и причина?

ПОБЕДИНЃУМ И ЛАЏ ХЕМ И НЕОДЛУЧНОСТ

Сине манге пхаро те керав повише ки служба башо Јехова адалеске со сиум сине бут лаџутно. Иако џава сине ки служба е јаверенцар, цела дуј берш ме никогаш на керѓум лафи е манушенцар коленге со проповединаја сине. Ама, о буќа менинѓе пе кеда почминѓум те дружинав ман пхраленцар хем пхењенцар кола со сикавѓе кај тане храбра хем кај иси лен вера ко Јехова. Несаве лендар сине пханле ко нацистичка концентрациона логорија или ко затворија ки Источно Германија. Јавера гаравиндор ингарена сине литература ки Источно Германија, адалеа сине ки опасност те овен пханле. Ленгоро пример бут влијајнѓа упри манде. Мислинѓум манге, ако ола спремно анѓе ки опасност пло живото хем пли слобода башо Јехова хем башо пхраља, ме барем шај те трудинав ман те на овав добором лаџутно.

Ко 1955 берш, учествујнѓум ки јекх посебно акција проповедибаске. Адава бут поможинѓа манге те побединав и лаџ. Ко јекх писмо со сине објавимо ко Информатор,a о пхрал Натан Нор вакерѓа кај адаја ка овел јекх таро најбаре акцие со амари организација некогаш организиринѓа. Ов вакерѓа кај ако са о објавителија учествујнена ки акаја акција, „адава ка овел о најшужо масек ко проповедничко дело џи акана“. Баш адава уло! Кратко пало адава, денѓум лафи кај ка служинав е Јеховаске, хем ко 1956 берш крстинѓум ман заедно ме дадеа хем ме пхењаја. Ама сигенде пало адава, ваљанѓа те анав панда јекх важно одлука.

Бершенцар џанава сине кај ваљани те почминав е пионерско службаја, ама нисар нашти сине те одлучинав ман. Прво, мангљум те добинав обука баши трговија, сар те керел пе извоз хем увоз башо производија ко јавера пхувја. Пало адава, мангљум те керав бути хем те добинав повише искуство, па чак тегани те овав пионери. Аѓаар, ко 1961 берш, аракхљум бути ко Хамбург, коте сој тано о најбаро пристаниште ки цело Германија. Бут мангава сине мли бути хем адалеске сине манге са попхаро те почминав е пионерско службаја. Со уло пало адава?

Благодарно сиум е Јеховаске со користинѓа љубезна пхрален те поможинен манге те хаљовав кобор тано важно те чхивав манге духовна целија. Некобор таро мле амала почминѓе е пионерско службаја хем сине манге шукар пример. Исто аѓаар, о пхрал Ерик Мунд кова со англедер сине ко концентрационо логори охрабринѓа ман те овел ман доверба ко Јехова. Ов вакерѓа манге кај ко концентрационо логори о пхраља колен со сине лен доверба ки песте пало несаво време уле духовно слаба. Ама, окола со сине лен целосно доверба ко Јехова ачхиле леске верна хем пало адава уле стубија ко собрание.

Исто аѓаар, о пхрал Мартин Пецингер, кова со пало адава служинѓа ко Водечко тело, охрабринела сине е пхрален е лафенцар: „И храброст тани о највредно нешто со шај те овел тумен“. Откеда размислинѓум башо адала лафија, мукхљум мли бути хем ко јуни 1963 берш почминѓум е пионерско службаја. Адаја сине и најшукар одлука со шај сине те анав ла! Пало дуј масек, панда англедер те почминав те родав неви бути, канинѓе ман те служинав сар специјално пионери. Пало некобор берша, о Јехова керѓа нешто со ни најхари на мислинѓум — сиум сине викимо ко 44-то класи ки школа Гилеад.

ВАЖНО ПОУКА СО СИКЛИЉУМ КО ГИЛЕАД

Јекх таро најважна лекцие со сиклиљум, посебно таро пхраља Натан Нор хем Лајман Свингл, сине: „Ма откажинен тумен локхе тари задача сој туменге денди!“ Ола охрабринѓе амен те ачхова ки амари задача чак кеда тано адава пхаро. О пхрал Нор вакерѓа: „Ко со ка концентриринен тумен? Ко чика, ко бубачке, ко чоролипе? Или, ка приметинен о кашта, о лулуѓа, о муја со асана? Сикљовен те манген е манушен!“ Јекх пути, џикоте о пхрал Свингл објаснинела сине соске несаве пхраља сигате откажинѓе пе тари пли задача, лескере јакхја пхердиле асвенцар хем едвај керела сине лафи. Мора сине те чхинавел е говореа те шај те смиринел пе. Адава бут погодинѓа ман хем сиум сине одлучно те на разочаринав ни е Христосе ни лескере верна пхрален (Мат. 25:40).

Кеда дознајнѓем кој коте ка џал, несаве пхраља со служинена сине ко Бетел љубезно пучле некоборен амендар ки која пхув ка џа. Откеда секој вакерѓа коте тано бичхалдо, ола вакерѓе нешто шукар башо адава тхан. Ама, кеда ме вакерѓум кај ка џав ко Конго (Киншаса), ола кратко трајнѓе, а пало адава вакерѓе: „Уф, Конго! О Јехова нека овел туја!“ Ко адава време сине бут хаберија башо Конго, кај иси војна хем кај о мануша машкар песте мударена пе. Ама, ме трудинѓум ман те мислинав ко адава со сиклиљум ки школа Гилеад. Кратко пало мло дипломирибе ко Гилеад ко септември 1967 берш, гељум ки Киншаса, и главно диз ко Конго, заедно е пхраленцар Хајнрих Денбоцел хем Клод Линзи.

ЗАДАЧЕ КОЛЕНДАР СО СИКЛИЉУМ БУТ САР МИСИОНЕРИ

Кеда реслем ки Киншаса, трин масек сиклилем француски. Пало адава авионеа гелем ко Лубумбаши, кова со англедер викинела пе сине Елизабетвил, кова сој тано ко јужно дело таро Конго, паше ки граница ки Замбија. Адари живинаја сине ко јекх мисионерско кхер кова со сине ко центар тари диз.

Ко побаро дело таро Лубумбаши никој на проповединѓа англедер аменде. Адалеске, сием сине бахтале со шај сине те вакера о чачипе е манушенге кола со никогаш англедер на шунѓе ле. Ама пало адава, добором бут мануша мангена сине те сикљовен башо чачипе тари Библија, со сине аменге пхаро те аракха време сариненге. Освен адава, проповединаја сине службениконге кола со керена сине бути баши влада или баши полиција. Бут џене лендар сикавѓе кај бут ценинена е Девлескоро Лафи хем амаро проповедничко дело. Исто аѓаар, ме хем о Клод, сиклилем и чхиб свахили, адалеске со побаро дело таро мануша керена сине лафи ки акаја чхиб. Кратко време пало адава, добинѓем задача те служина ко собрание коте со керела пе лафи ки чхиб свахили.

Иако сине амен шуже искуствија, исто аѓаар сине амен хем предизвикија. Бут пути мате војникија оружјеа ко вас или агресивна полицајција кривинена амен сине башо буќа со на керѓем лен. Јекх пути, група полицајција пиштоленцар кхувѓе ко мисионерско кхер хем чхинавѓе о состанок. Ингарѓе амен ки главно полициско станица коте со чхивѓе амен те беша теле ко поди џи ко 10 о саати раќате, а пало адава мукхле амен те џа аменге.

Ко 1969 берш, добинѓум задача те служинав ки патувачко служба. Понекогаш ваљани сине бут време те пхирав ко чикале друмија коленде со сине учи чар, а адава сине нормално ки Африка. Ко јекх гав, тело мло кревети совела сине јекх кхани пле пиличкенцар. Никогаш нане те бистрав сар ваздела ман сине таро сојба рано сабајле пле силно гласоја. Уживинава кеда сетинава ман ко шуже моментија заедно е пхраленцар сар бешаја сине раќате узи јаг хем кераја сине лафи башо чачипе.

Јекх таро најбаре проблемија сине о ховавне пхраља, кола со поддржинена сине о движење Китавала.b Несаве лендар на само со сине крстиме него служинена сине сар старешине да. Ама, о верна пхраља хем пхења откринѓе буте асавке манушен кола со сине сар „карпе гаравде тело пани“ (Јуда 12). Сар со накхела сине о време о Јехова чистинѓа о собранија таро асавке мануша, а пало адава бут искрена мануша прифатинѓе о чачипе.

Ко 1971 берш, почминѓум те служинав ки подружница ки Киншаса, коте со керава сине различна задаче сар на пример кореспонденција, нарачка баши литература, хем разна буќа поврзиме е службаја. Ко Бетел сиклиљум сар те организиринел пе амари бути ки добором бари пхув коте со о друмија, и струја хем о превоз на сине шукар. Понекогаш, о писмија со бичхалаја лен сине џи ко собранија преку авионско пошта ресена сине пало некобор масекија. Откеда ка хулел сине о авиони, и пошта товаринела пе сине ко чамција кола со понекогаш куркенцар сине заглавиме ко пани колесте со сине густо чар. Ама, иако сине асавке хем јавера предизвикија, и бути ко крајо завршинела пе сине.

Сиум сине воодушевимо кеда дикхава сине сар о пхраља успејнена те организиринен баре конгресија иако сине лен хари средствија. Ола коркори керѓе песке бина, користинѓе учи слонескири чар сар ѕидија, а латар керена сине хем „јастукија“ бешибаске. Сар материјали градибаске користинена сине бамбус, а тари трска керена сине кровија хем асталија. На сине лен шајке, адалеске те шај те пханден и конструкција користинена сине кора таро кашта. Сиум сине бут воодушевимо со дикхава сине са о шуже идее е пхраленгере хем е пхењенгере со користинена лен сине те шај те икљовен ко крајо е пхарипаја со сине лен. Бут замангљум лен! Кеда добинѓум неви задача хем мора сине те џав манге адатхар, ола чаче бут фалинѓе манге.

И СЛУЖБА КИ КЕНИЈА

Ко 1974 берш, почминѓум те служинав ки подружница ко Најроби (Кенија). Адари сине амен бут бути, соске и подружница грижинела пе сине башо проповедибе ко 10 јавера пхувја со сине паше, а ко несаве таро адала пхувја сине забраниме амаре активностија. Често посетинава сине акала пхувја, посебно и Етиопија, коте со амаре пхрален сине лен прогонствија хем баре искушенија. Бут џене лендар сине сурово малтретириме хем сине чхивде ко затворија, а несаве сине чак мударде. Ола ачхиле верна адалеске со сине паше е Јеховаја хем јекх јекхеа.

Ко 1980 берш, доживинѓум шужи промена ко мло живото — женинѓум ман јекхе пхењаја, и Гејл Метсон. Ој сине тари Канада, хем заедно сием сине ко исто класи ки школа Гилеад. И Гејл служинѓа сар мисионери ки Боливија, хем контактиринаја сине преку писмија. Палем аракхлем амен лаја пало 12 берш, ко Њујорк. Кратко пало адава, венчинѓем амен ки Кенија. Бут сиум благодарно лаке, соске секогаш трудинѓа пе те дикхел ко буќа сар со дикхела о Јехова хем сине задоволно адалеа со сине ла. Ој поддржинела ман хем секогаш тани узи манде.

Ко 1986 берш, добинѓем задача те служина ки патувачко служба, џикоте ко исто време служинѓум хем ко Одбор е подружницакоро. Ме ромњаја посетинѓем бут пхувја коленге со грижинѓа пе и подружница ки Кенија.

Иси ман шуже споменија таро време кеда кераја сине подготовке башо конгрес со сине ки Асмара (Еритреја), ко 1992 берш. Тегани амаре активностија на сине забраниме. На аракхлем ништо јавер освен јекх амбари кова со андралдан сине панда полошно него авријалдан. Ама, ко диве е конгресескоро, сиум сине воодушевимо со о пхраља бут шукар срединѓе о тхан те шај адатхе те славина е Јехова. Бут фамилие анѓе украсна материјалија коленцар со учхарѓе са со на сине шукар јакхјаке. Адава сине шужо конгрес коте со сине присутна 1.279 џене.

Кеда почминѓем е патувачко службаја, адава сине бари промена аменге. Секова курко соваја сине ко тхана кола со бут разликујнена пе сине јекх таро јавер. Јекх пути суќем ки луксузно вила узо океани. Јавер пути суќем ки метално барака, а о веце сине дур повише таро 100 метре. Ама, бизи разлика коте служинаја сине, о најшуже споменија тане таро диве со накхлем лен ки служба е ревна пионеренцар хем објавителенцар. Кеда добинѓем и наредно задача, мора сине те одвојна амен таро бут мангле амала кола со чаче фалинена сине аменге.

БАРЕ БЕРЕКЕТИЈА КИ ЕТИОПИЈА

Ко периоди машкар 1987 хем 1992 берш, амаре активностија сине законски признајме ко некобор пхувја коленге со грижинела пе сине и подружница ки Кенија. Адалеске, сине керде некобор неве подружнице хем канцеларие. Ко 1993 берш, почминѓем те служина ки канцеларија ко Адис Абеба (Етиопија), коте со бут берша амаре активностија кераја лен сине гаравиндор, ама акана сием сине законски признајме.

О Јехова денѓа амен берекети ки Етиопија. Бут пхраља хем пхења почминѓе е пионерско службаја. Таро 2012 берш наакари, повише таро 20 процентија таро објавителија секова берш служинена сар општа пионерија. Исто аѓаар, о пхраља хем о пхења добинена сине обука ко теократска школе хем сине градиме повише таро 120 дворане. Ко 2004 берш градинѓа пе нево Бетел, а панда јекх берекети сине и конгресно сала која со градинѓа пе ко исто тхан.

Сар накхена сине о берша, ме хем и Гејл улем паше амала буте пхраленцар хем пхењенцар тари Етиопија. Бут заманглем лен баши ленгири љубезност хем шукарипе. Ко последно време иси амен проблемија састипаја хем адалеске сием сине префрлиме ки подружница ки Централно Европа. Иако о пхраља акате бут грижинена пе аменге, бут фалинена аменге амаре мангле амала тари Етиопија.

О ЈЕХОВА КЕРЃА ТЕ БАЈРОЛ

Амаре јакхенцар дикхлем сар о Јехова керѓа о активностија башо Царство те бајровен (1. Кор. 3:6, 9). На пример, кеда прво пути проповединѓум е рударенге тари Руанда кола со авена сине ко Конго те ранден бакари, на сине објавителија ки Руанда. Акана адари иси повише таро 30.000 пхраља хем пхења. Ко 1967 берш, ко Конго (Киншаса) сине околу 6.000 објавителија. Авдиве иси околу 230.000 објавителија хем ки Спомен-свеченост ко 2018 берш сине присутна повише таро милиони мануша. Ко са о пхувја коленге со англедер грижинела пе сине и подружница ки Кенија, акана иси повише таро 100.000 објавителија.

Англедер повише таро 50 берш, о Јехова користинѓа различна пхрален те шај те поможинел манге те почминав е полновремено службаја. Иако панда сиум лаџутно, сиклиљум те овел ман целосно доверба ко Јехова. Адава со доживинѓум ки Африка поможинѓа манге те сикљовав те овав стрпливо хем задоволно. И Гејл хем ме сием воодушевиме таро амаре мангле пхраља хем пхења кола со сикавена бари гостопримливост, истрајност хем доверба ко Јехова. Бут сиум благодарно е Јеховаске башо лескоро шукарипе со на заслужинава ле. Чаче, о Јехова денѓа ман бут повише него со мислинѓум (Пс. 37:4).