Амаро Најбаро Учители цело живото сикавела амен

О ПРИМЕР МЛЕ РОДИТЕЛЕНГОРО

Ко крајо таро 1950-та, ме родителија геле тари Италија ко Киндерсли (Саскачеван, Канада). Кратко пало адава дознајнѓе о чачипе, хем адава уло најважно нешто ко амаро живото. Сетинава ман сар чхаво по цело диве џава сине ки служба ме фамилијаја. Адалеске понекогаш ки шала вакерава кај почминѓум „е помошно пионерско службаја“ панда таро офто берш!

Ме родителија сине бут чороле, ама мукхле аменге бут шужо пример башо адава со значинела те кера жртве е Јеховаске. На пример, ко 1963 берш, бикинѓе бут буќа кхерал те шај те овел амен доволно паре те шај те џа ко меѓународно конгрес ки Пасадена (Калифорнија, Америка). Ко 1972 берш, накхлем околу 1.000 километре хем селинѓем амен ко Трејл (Британско Колумбија, Канада) те шај те проповедина е манушенге со керена сине лафи ки италијанско чхиб. Мо дад керела сине бути сар хигиеничари. Некобор пути одбинѓа те заработинел повише паре адалеске со мангела сине те концентриринел пе ко духовна активностија.

Бут сиум благодарно башо пример со ме родителија мукхле манге, ме пхралеске хем ме дује пхењенге. Ленгоро пример сине темели баши мли обука ки служба башо Јехова. Ола сикавѓе ман нешто со на бистерѓум цело живото, а адава тано кај: ако чхивава о Царство ко прво тхан, о Јехова ка грижинел пе манге (Мат. 6:33).

ПОЧМИНАЈА Е ПОЛНОВРЕМЕНО СЛУЖБАЈА

Ко 1980 берш женинѓум ман е Дебијаја, јекх шужи пхен колате со дикхјола сине кај иси ла духовна целија. Манглем те служина полновремено хем адалеске и Деби почминѓа е пионерско службаја пало трин масек откеда лелем амен. Откеда накхља јекх берш ко брако гелем те служина ко јекх тикно собрание коте со сине потреба хем тегани ме да почминѓум е пионерско службаја.

Пало несаво време више на сием сине радосна ки амари служба хем одлучинѓем те џа аменге таро адава тхан. Ама прво керѓем лафи е покраинско надгледникоја. Ов мангипаја ама искрено вакерѓа аменге: „Тумен коркори керена тумари ситуација те овел попхари. Превише концентриринена тумен ко негативна буќа. Ако трудинена тумен те дикхен о позитивна буќа, ка дикхен лен“. Адава сине совет ко право време (Пс. 141:5). Одма керѓем адава хем сигате халилем кај уствари иси бут позитивна буќа. Ко собрание сине објавителија со мангена сине те керен повише е Јеховаске. Машкар ленде сине потерне хем пхења коленгере рома на сине ко чачипе. Адава сине бут важно поука аменге. Сиклилем те дикха о шукар буќа ко јавера хем кеда аменге пхаро те аџикера о Јехова те срединел о буќа (Мих. 7:7). Палем сием сине радосна, а и ситуација ули пошукар.

Кеда прво пути сием сине ки школа башо пионерија, инструкторија сине аменге пхраља кола со англедер служинѓе ко јавера пхувја. Кеда сикавѓе аменге слике хем вакерѓе аменге саве предизвикија, а саве благословија сине лен, ки аменде барили желба те служина сар мисионерија. Адалеске одлучинѓем те чхива аменге цел те ова мисионерија.

Те шај те исполнина адаја цел ко 1984 берш селинѓем амен ко Квебег коте со керела пе лафи ки француско чхиб хем кова сој повише таро 4000 километре дур тари Британско Колумбија. Мора сине те прилагодина амен ки скроз неви култура хем ки неви чхиб. А исто аѓаар бут пути на сине амен доволно паре. Несаво време хајбаске сине амен само компирија кола со јекх земјоделцо дозволинѓа аменге те кхеда лен тари лескири нива. И Деби сиклили те готвинел компирија ко бут начинија кола со сине вкусна. Иако сине амен акала предизвикија амен даја сине амендар са те ова радосна хем те истрајна, а хем дикхлем сар о Јехова грижинела пе аменге (Пс. 64:10).

Јекх диве никотар-нигде ѕвонинѓа аменге некој. Сием сине каниме те служина ко Бетел ки Канада. Англедер денѓем молба баши школа Гилеад хем адалеске хари сине мешиме амаре чувствија башо бетелско служба. Ама прифатинѓем и покана. Кеда реслем пучлем е пхрале Кенет Литл кова со сине члени ко одбор е подружницакоро, со ка овел амаре молбенцар башо Гилеад. А ов вакерѓа аменге: „Башо адава ка мислина кеда ка авел време“.

Епа, пало јекх курко ало адава време соске ме хем и Деби сием сине каниме ко Гилеад. Мора сине те одлучина со ка кера. О пхрал Литл вакерѓа аменге: „Со хем те биринен ка овен диве кеда ка мислинен туменге: ’Кешки те бирина сине и јавер опција‘. Ама, адава на значинела кај јекх служба тани пошукар тари јавер, о Јехова шај те благословинел со хем те биринен“. Прифатинѓем и покана башо Гилеад хем сар накхена сине о берша дикхлем кобор тане точна о лафија е пхралескере Литл. Бут пути цитиринаја сине лескере лафија е пхраленге хем е пхењенге кола со сине ки слично ситуација.

О ЖИВОТО САР МИСИОНЕРИЈА

Сием сине бут радосна со сием сине машкар о 24 студентија таро 83-то класи таро Гилеад. Адава сине ко Бруклин (ЊуЈорк) ко април 1987 берш. Главна инструкторија сине аменге о пхрал Јулисис Глас хем о пхрал Џек Ретфорд. Панџ масекија накхле бут сигате хем дипломиринѓем ко 6 септември 1987 берш. Добинѓем задача те служина ко Хаити заедно е брачно пареа Џон хем Мари Гуд.

Ко Хаити на сине бичхалде мисионерија таро Гилеад таро 1962 берш кеда о последна мисионерија сине бркиме тари адаја пхув. Трин курке пало дипломирибе реслем ко Хаити хем служинаја сине ко јекх тикно собрание коле со сине 35 објавителија, дур ко планине. Сием сине терне, неискусна хем коркори ко мисионерско кхер. О мануша сине бут чороле хем ретко кој џанела сине те читинел. Џикоте живинаја сине адари о мануша уле бут насилна соске сине политичка проблемија, насилно пробинена сине те менинен и власт, протестија хем ураганија.

Бут сиклилем таро амаре зорале ама радосна пхраља хем пхења ко Хаити. Бутенге лендар на сине локхо о живото ама мангена сине е Јехова хем и служба. Јекх попхури пхен на џанела сине те читинел ама џанела сине ки годи околу 150 стихија. Кеда дикхлем саве пхарипа иси е манушен околу аменде, сием сине панда порешиме те проповедина о хабери башо Царство сар единствено решение башо проблемија е манушенгере. Радосна сием со некој таро прва мануша со проучинѓем ленцар и Библија ко Хаити акана служинена сар општа пионерија, специјална пионерија или сар старешине.

Џикоте сием сине ко Хаити запознајнѓум е Треворе, јекх терно мормонско мисионери, колеа со некобор пути керѓем лафи баши Библија. Бершенцар покасно изненадинѓум ман кеда добинѓум писмо лестар. Ов пишинѓа манге: „Ко следно конгрес ка крстинав ман. Мангава те иранав ман ко Хаити хем те служинав сар специјално пионери ко исто тхан коте со служинѓум сар мормонско мисонери. Хем аѓаар керѓа да. Бут берша ов хем лескири ромни служинѓе сар специјална пионерија адари“.

ЕВРОПА — ПАЛО АДАВА АФРИКА

Добинѓем задача те служина ко јекх дело тари Европа коте со више о дело на сине добором ограничимо. Ко 1992 берш реслем ки Љубљана, јекх тхан кова со на сине бут дур таро тхан коте со бариле мле родителија англедер те селинен пе ки Италија. Панда сине војна ко несаве тхана ки пурани Југославија. О дело ко адава тхан англедер надглединела ле сине и подружница ки Виена (Австрија) хем о канцеларие ко Загреб хем ко Белград. А акана секоја независно република ваљани сине те овел ла пло Бетел.

Адава значинела сине кај панда јекх пути ваљани сине те прилагодина амен ки неви чхиб хем ки неви култура. О мануша таро адава тхан пхенена сине „језик је тежек“, со значинела: „И чхиб тани пхари“. Хем чаче сине пхари. Воодушевинела амен сине адава кобор тане верна о пхраља хем о пхења кола со бизо те приговоринен прифатинена сине о промене ки организација. Хем дикхлем сар о Јехова благословинела лен сине. Палем дикхлем кобор о Јехова сикавела мангипе џикоте испрајнела о буќа ко право време. Ко са адала берша со служинѓем ки Словенија, сиклилем бут важна поуке хем уверинѓем амен кобор тано чаче адава со више англедер сиклилем.

Ама аџикерена амен сине панда промене. Ко 2000 берш добинѓем задача те служина ко Брегот на Слоновата Коска ки Западно Африка. Пало адава ко ноември 2002 берш, адалеске со сине граѓанско војна, сием сине евакуириме ки Сиера Леоне. Атхе само со завршинѓа и граѓанско војна која со трајнѓа 11 берш. На сине локхо аѓаар таро јекх пути те џа аменге таро Брегот на Слоновата Коска. Ама, о поуке со сиклилем лен поможинѓе амен те на нашава и радост.

Сине бут мануша со мангена сине те дознајнен о чачипе хем концентриринѓем амен ко адава хем исто аѓаар ко амаре пхраља хем пхења кола со верно истрајнѓе иако сине бут берша војна. Сине чороле ама мангена сине те делинен адава со иси лен е јаверенцар. Јекх пхен мангља те дел е Дебијаке шеја, ама и Деби мислинела пе сине дали те лел лен. Тегани и пхен вакерѓа лаке: „Кеда сине и војна о пхраља таро јавера пхувја поможинена амен сине, акана амаро редо тано те поможина. Чхивѓем аменге цел те џа пало ленгоро пример“.

Пало несаво време иранѓем амен ко Брегот на Слоновата Коска, ама о политичка проблемија палем анѓе џи ко адава те овел насилство. Адалеске, ко ноември 2004 берш сием сине евакуириме хеликоптереа. Шај сине те ла само по јекх торба таро 10 киле. Раќате суќем ко поди ки јекх француско воено база, а о тајсутно диве авионеа сием сине ингарде ки Швајцарија. Ки подружница реслем негде ки екваш и рат коте со о пхраља таро одбор е подружницакоро хем о инструкторија тари школа башо организациско оспособување, заедно пумаре ромњенцар, доџакерѓе амен, гушинѓе амен, денѓе амен тато хајбе хем бут, бут швајцарска чоколаде. Сием сине воодушевиме.

Добинѓем задача привремено те служина ки Гана, а кеда смиринѓе пе о граѓанска немирија иранѓем амен ко Брегот на Слоновата Коска. О мангипе амаре пхраленгоро хем пхењенгоро поможинѓа амен те издржина иако сине стресна евакуацие хем привремена задаче. И Деби хем ме керѓем лафи кај о пхраликано мангипе тано нешто нормално ки е Јеховаскири организација, ама договоринѓем амен никогаш те на мислина кај адава аѓаар ваљани само те овел. Уствари, покасно халилем кај таро адала пхаре периодија сиклилем бут важна животна лекцие.

КО БЛИСКИ ИСТОК

Ко 2006 берш добинѓем писмо таро главно седиште колесте со пишинела сине кај иси амен неви задача — ко Блиски Исток. Хем палем неве авантуре, предизвикија, чхибја хем културе. Шај сине бут те сикљова ко адава тхан колесте со сине бут политичка хем религиозна проблемија. Бут сине аменге шукар кеда шунаја сине разна чхибја ко собрание хем кеда дикхаја сине кај шај те овел јекхипе машкар аменде кеда икераја амен ко теократска упатствија. Воодушевинаја амен сине е пхраленге хем е пхењенге соске повише лендар храбро истрајнена сине иако сине лен противибе тари фамилија, таро соученикија, колеге хем комшие.

Ко 2012 берш сием сине ко специјално конгрес ко Тел Авив (Израел). Ко адава конгрес прво пути пали Педесетница, 33 берш а.е., е Јеховаскоро народо ко адава тхан кхединѓа пе ко добором баро број. Адава конгрес нане те бистра ле.

Џикоте служинаја сине ко Блиски Исток, сием сине бичхалде те посетина јекх пхув коте со амаро дело сине ограничимо. Лелем аменцар литература која со даја ла сине адари ки служба, а исто аѓаар сием сине ко некобор потикне конгресија. Сегде сине контролна пунктија хем војникија кола со сине лен бут оружје. Ама амен осетинаја амен сине безбедна џикоте пхираја сине е хари објавителенцар кола со сине адари.

ПАЛАЛ КИ АФРИКА

Ко 2013 берш добинѓем јекх бут појавер задача. Те служина ки подружница ки Киншаса (Конго), јекх бут бари пхув кола со сине ла бут шужи природа. Ама исто аѓаар, ки лате иси баро чоролипе хем вооружена конфликтија. Ко почеток вакерѓем аменге: „Па амен живинѓем ки Африка, џанаја со аџикерела амен“. Ама сине амен панда бут те сикљова посебно кеда ваљани сине те патујна ко тхана коте со на сине друмија хем мостија. Ама сине хем бут позитивна буќа коленде со одлучинѓем те концентририна амен. На пример, ко адава кобор истрајна хем радосна сине о пхраља иако живинена сине ко пхаре економска условија, кобор мангена сине и служба хем кобор бут трудинена пе сине те авен ко состанокија хем ко конгресија. Дикхлем кобор бут мануша прифатинена сине о чачипе само адалеске со сине амен и поддршка хем о благослов таро Јехова. Са адала берша со накхлем ки полновремено служба ко Конго, сиклилем бут важна животна лекцие хем керѓем аменге амала кола сој аменге сар фамилија.

Ко крајо таро 2017 берш добинѓем панда јекх неви задача — ки Јужно Африканско Република. Адаја сине и најбари подружница ки која со служинѓем. Па, чак о задаче со добинѓем ко Бетел сине нешто нево аменге. Хем палем сине амен бут со те сикљова, ама бут поможинѓа амен адава со сиклилем таро задаче со сине амен англедер. Бут мангаја сине е пхрален хем е пхењен кола со бут берша истрајнена сине ки служба башо Јехова. Бут сине шукар те дикхел пе сар и бетелско фамилија соработинела ко јекхипе иако сине различна расе хем културе. Јасно тано кај о Јехова благословинела пле народо аѓаар со дела ле мир соске е Јеховаскере слуге уравена и неви личност хем икерена пе ко библиска начелија.

Са акала берша ме хем и Деби сине амен разна, возбудлива задаче, навикнинаја амен сине ко различна културе, сикљоваја сине неви чхиб. На сине секогаш локхо ама секогаш осетинаја сине е Јеховаскоро верно мангипе кова со сикавела ле сине аменге преку пли организација хем преку о пхралипе (Пс. 144:2). Увериме сием кај о животна поуке со сиклилем лен ки полновремено служба поможинѓе аменге те ова пошукар слуге е Јеховаскере.

Бут сиум благодарно башо адава сар воспитинѓе ман мле родителија, баши поддршка тари мли мангли ромни и Деби хем башо бут шужо пример е пхраленгоро хем е пхењенгоро ки амари духовно фамилија. Со хем те аџикерел амен ки иднина амен сием одлучна понадари да те сикљова таро амаро Најбаро Учители.