1921 — Англедер шел берша

ХРАБРА ПРОПОВЕДНИКИЈА

Те шај те исполнинен пли задача, о Истражувачија е Библијакере ваљани сине те овен храбра. Ола ваљани сине те објавинен о „шукар хабери“ е кротконге хем о „диве е одмаздакоро“ околенге сој злобна.

О пхрал о Хоскин кова со живинела сине ки Канада, проповединела сине храбро иако сине противибе. Ко 1921 берш ко пролет, аракхља јекхе методистичко свештенико. О пхрал о Хоскин вакерѓа леске: „Ваљани те сложина амен кеда кераја лафи баши Библија, а ако на сложинаја амен башо несаве буќа, шај сепак те завршина амаро разговор ко мирно начин хем те ачхова аменге амала“. Ама адава на случинѓа пе. О пхрал о Хоскин сетинела пе: „Керѓем лафи само некобор минутија хем тегани о свештенико кхувѓа о удар добором силно со мислинѓум кај о џами таро удар ка пхаѓол“.

О свештенико викинѓа леске: „Соске на џаја те кере лафи околенцар со нане христијања?“ О пхрал чутинѓа, ама џикоте џала песке сине мислинела сине: „Па ме мислинѓум ту на сиан христијани“.

О тајсутно диве, акава свештенико икерѓа говор ки пли црква хем продолжинѓа те нападинел амаре пхрале. О пхрал о Хоскин вакерѓа: „Ов предупрединѓа е манушен хем вакерѓа ленге кај ме сиум о најбаро преваранти со џи акана ало ки диз, хем кај ваљани те овав мудардо“. Ама адава на чхинавѓа е пхрале те проповединел, ов продолжинѓа хем сине успешно. Ов вакерела: „Никогаш на накхљум манге добором шукар ки служба. Несаве чак вакерена сине, ’џанаја кај сиан е Девлескоро мануш‘, хем пучена ман сине дали ваљани манге нешто“.

ЛИЧНО ХЕМ ФАМИЛИЈАРНО ПРОУЧИБЕ

Те шај те поможинен е манушенге пошукар те хаљовен и Библија, о Истражувачија е Библијакере издајнена сине јекх библиско рубрика ко списание Златно Веко.a Ки адаја рубрика сине пучиба кола со о родителија шај сине те разглединен лен пумаре чхавенцар. Ола ваљани сине те пучен акала пучиба пумаре чхавен хем пало адава те поможинен ленге те аракхен о одговорија ки Библија. Несаве пучиба сар со сине, „Кобор лила иси ки Библија?“ сикавена лен сине о основна буќа баши Библија. А јавера сар на пример, „Дали секова чачутно христијани ваљани те очекујнел кај ка овел прогонимо?“ спреминена сине е тернен храбро те проповединен.

Ки адаја рубрика сине пучиба хем одговорија башо Истражувачија е Библијакере со џанена сине нешто повише баши Библија. О одговорија башо акала пучиба шај те аракхен пе сине ко прво томи таро лил со викинела пе сине Студие башо Свето писмо. Бут читателија сиклиле бут буќа тари акаја рубрика, ама ко 21 Декември 1921 берш, сине известимо кај акала рубрике нане више те овен издајме. Соске таро јекх пути сине асавки промена?

НЕВО ЛИЛ

О пхраља со предводинена сине халиле кај о неве интересентија ваљани те сикљовен о основна библиска чачипа подетално. Адалеске, ко Ноември 1921 берш ола икалѓе о лил Е Девлескири харфа. О интересентија со прифатинена сине о лил проучинена ле сине коркори кхере. Аѓаар, ола дознајнѓе кај е Девле иси ле намера те дел е манушенге вечно живото. Сар икерела пе сине акава курси?

Кеда некој прифатинела сине о лил, ов исто аѓаар добинела сине картичка коте со пишинела сине кола странице таро лил те читинел лен. О јавер курко, добинела сине јавер картичка коте со сине пучиба башо материјали со читинѓа ле таро лил. Освен адава, ко крајо тари картичка пишинела сине кола странице таро лил ваљани те читинел башо јавер курко.

Аѓаар, о интересенти 12 курке добинела сине неви карта преку пошта која со бичхалела ла сине о собрание. Бут пути, о карте бичхалена сине окола со сине попхуре или окола со нашти сине те џан ки служба таро кхер ко кхер. На пример, и Ен Гарднер, таро Милвел (Пенсилванија, САД) вакерѓа: „Кеда о лил Е Девлескири Харфе сине издајмо, ми пхен и Тејл која со сине инвалиди, шај сине те керел повише ки служба аѓаар со бичхалела сине адала картичке“. Кеда некој ка завршинел сине акава курси, некој таро собрание ка посетинел ле сине те шај те поможинел леске те сикљол повише тари Библија.

О ПРОПОВЕДИБЕ СО АЏИКЕРЕЛА ЛЕН СИНЕ

Ко крајо таро берш, о пхрал о Ратерфорд бичхалѓа писмо џи ко са о собранија. Ов пишинѓа кај „о проповедибе башо Царство акава берш ресља ко повише џене, хем поможинѓа повише манушенге него било кеда англедер“. Пало адава, ов исто аѓаар вакерѓа: „Ачхило панда бут бути те керел пе. Охрабринен е јаверен те вклучинен пе ки акаја бут шужи задача“. Јасно сине кај о Истражувачија е Библијакере шунѓе акава совет. Ко 1922 берш, ола храбро проповединѓе башо е Девлескоро Царство сар никогаш англедер.